Granice zajednice : kritika društvenog radikalizma : Helmut Plesner

Granice zajednice

kritika društvenog radikalizma

Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Naslov originala: Grenzen der Gemeinschaft / Helmuth Plessner.

Interesovanje za ovo delo nemačkog filozofa sociologije Helmuta Plesnera ne jenjava ni posle gotovo osam decenija od prvog izdanja. Knjiga koja je napisana 1923. naime sadrži sve reflektivno iskustvo očekivane istorije 20. veka, a pokušaji da se utemelji etos društva još je pitanje oko koga se lome mnoga koplja.
Između dijalektike srca i dijalektike razume, između Ničea i Marksa, uspostavljale su se koordinate žive diskusije o pitanjima koja su stizala ne iz nauke nego iz samog života. Opredeljujući se za podnaslov: „kritika društvenog radikalizma”, Plesner naznačava i svoja glavna misaona uporišta. Za njega je radika

lizam spoj nesuzdržanosti, beskonačnosti perspektiva, strasti entuzijazma, temperamenta žara.

Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija

2004; latinica; 18 cm; 145 str.;

Granice zajednice

Helmut Plesner: "Granice zajednice"

Interesovanje za glavno delo „«Granice zajednice”» nemačkog filozofa sociologije Helmuta Plesnera ne jenjava ni posle gotovo osam decenija od prvog izdanja. Knjiga koja je napisana 1923. naime sadrži sve reflektivno iskustvo očekivane istorije 20. veka, a pokušaji da se utemelji etos društva još je pitanje oko koga se lome mnoga koplja.
Između dijalektike srca i dijalektike razume, između Ničea i Marksa, uspostavljale su se koordinate žive diskusije o pitanjima koja su stizala ne iz nauke nego iz samog života. Opredeljujući se za podnaslov: „kritika društvenog radikalizma”, Plesner naznačava i svoja glavna misaona uporišta. Za njega je radikalizam spoj nesuzdržanosti, beskonačnosti perspektiva, strasti entuzijazma, temperamenta žara. On je urođeni pogled na svet nestrpljvih, sociološki – niže klase, a biološki – omladine – kazaće Plesner.
Neprijatelj radikalizma, međutim, jeste samo priroda, večna neprozirnost konkretnih situacija, (ne)mogućnost uspostavljanja duha igre... Ipak, odluka se mora doneti, itd.
U kalvinističkom tonu i sa bizmarksovskom oštrinom i paradoksima, Plesner tako piše o moralu gospodara i moralu zajednice, mogućnostima zajednice, borbi za pravo lice, ceremonijalnosti i prestižu, ali i logici diplomatije, higijeni takta, kao i utopiji nenasilja i nužnosti moći.
Tako je knjiga/ knjižica, 145 strana, koja je svojevremeno branila temelje sveta protiv dve varijante radikalizacije društva , komunizma i fašizma, svoju aktuelnost zadržala i danas i postala predmetom višeslojne debate u zemljama u kojima se pojavila godinu dana pre kraja 20. veka,a tu su, između ostalih, Italija i Amerika.
Naš čitalac, stručna i kulturna javnost, sada su, zahvaljujući naporima Knjižarnice Zorana Stojanovića iz Novog Sada i prevodu Duške Dobrosavljev, u prilici da upoznaju knjigu i autora koji imaju šta da kažu, koji su sve davno rekli.
Ako naši političari, ali i drugi koji kreiraju naš društveni kontekst, još čitaju i žele delo koje im zaista može pomoći, na seriozan ali i razumljiv način, u mnogim njihovim odlukama, Plesner bi im mogao biti od velike koristi.

M. Ž.