Granice tumačenja

Umberto Eko (autor)

Granice tumačenja

rasprodato

Očigledni su razlozi zbog kojih treba brižljivo da razmatramo uslove i granice tumačenja. Ako u okviru hermeneutike ili teorije književnosti može da deluje provokativno, ali na kraju krajeva i održivo, da subjekt koji interpretira ima potpunu inicijativu u tumačenju, pogibeljnije deluje primena takvih tvrđenja na procese koji dovode do identifikovanja neke osobe ili nekog predmeta s vremenskog rastojanja i u drugačijim situacijama, kada razlikujemo psa od konja, ili svakoga dana iznova pronalazimo put do kuće. U takvim slučajevima, uzeti da je tumač jedini koji se pita i odlučuje svrstava se u ono što se u istoriji filozofije naziva ?magijskim idealizmom?.

Pozivanje na njega može se učiniti romantičarski zastarelim, no zamislimo pokušaj da se postulira mozak koji ne samo da bi - manje pasivan od Patnamove tvorevine - živeo u bazenu, odvojen od tela, nego bi čak prethodno načinio i bazen, i univerzum koji ga sadrži, i još iz minuta u minut odlučivao koje impulse treba da primi ne bi li održao iluziju sveta koji ne postoji izvan njegovih vlastitih opažanja. Bilo bi to malčice preterano i za jednog magičnog idealistu. S druge strane, onaj ko tvrdi da nema intersubjektivnog saopštivog značenja tekstova, silno se najedi ako neko taj njegov naum ne prihvati, pa se žali kako ga ljudi ne razumeju. Tu čoveku padne na pamet onaj Smaljanov paradoks: ?Ja sam solipsista, kao i vi?.
Umberto EKO


Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija

Izdavač: Paideia; 2001; Broširani povez; 423 str.;