Ser Vilijam Golding (1911-1993), britanski romanopisac i pesnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1983), kao i prestižne Bukerove nagrade za književnost (1980), svetsku slavu stekao je romanom Gospodar muva (1954). Kao zajednički imenitelj brojnih dela ovog plodnog pisca neretko se navodi žanr alegorijskog romana, kao i obilje aluzija na klasičnu književnost, mitologiju i hrišćansku tradiciju. Mnoga Goldingova dela, uključujući i roman Gospodar muva, adaptirana su za film i televiziju.
13.10.07 Danas
Gospodar muva, Vilijem Golding
Evo kultnog romana britanskog dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Gospodar muva jedno je od onih dela kojima vreme ne oduzima ni na vrednosti niti na aktuelnosti. Ovaj roman, čija je tema studija ljudske duše, iz pera ser Vilijema Goldinga, ne prestaje da intrigira nove generacije čitalaca. Radnju romana Golding smešta na pusto tropsko ostrvo, nalik na Eden iz dečje mašte. Pred opasnošću od nuklearnog rata, vlasti su odlučile da grupu dečaka evakuišu iz ugroženih oblasti. Pošto avion strada u vazdušnoj bici, dečaci ostaju sami na pustom ostrvu. U početku, oni pokušavaju da se snađu i da sarađuju, drže se saveta odraslih koji su još uvek u njihovom sećanju, ali, vremenom, tanka granica između iracionalnog i racionalnog u njima biva prekinuta, i dečaci se transformišu u rulju primitivnih dečaka, nalik na pleme, koji su rukovođeni isključivo sebičnim interesima i zadovoljavanjem najosnovnijih potreba i nagona. Ovaj alegorijski roman, pisan vešto, u ujednačenom tempu, sažeto, ritmično, uzbudljivo je otkrivanje prave suštine ljudske prirode i možda, ponajbolje ogledalo u kome civilizacija može da vidi svoje pravo lice.
Sanja Domazet
23.09.07 B92
Gospodar muva u izdanju Lagune
Gospodar muva, Vilijam Džerald Golding
Starije generacije možda će se setiti romana britanskog nobelovca Vilijema Goldinga "Gospodar muva", ali pošto ga već odavno nema u prodaji mlađima se sada pruža prilika u izdanju "Lagune" i novom prevodu najboljeg prevodioca ovog izdavača Nenada Dropulića.
Golding (1911-1993) je roman napisao 1954. godine kada je strah od nuklearnog rata bio na vrhuncu i on je kroz naizgled "dečiju" priču dao strašnu viziju budućnosti ljudskog roda u slučaju neke kataklizme.
Roman je prema ocenama kritike najbolje Goldingovo delo, a sam Golding danas važi za jednog od najznačajnijih pisaca 20. veka.
Nobelova nagrada mu je pripala 1983 godine.
Radnju ovoga romana autor je smestio na pusto tropsko ostrvo koje kao da je stvorila bujna mašta nekog dečaka koji želi avanture.
Zbog pretnje da će izbiti atomski rat grupu dečaka evakuišu iz ugroženih oblasti na ostrvo, ali avion sa celom posadom strada u vazdušnom napadu i mala kolonija dece ostaje potpuno izolovana bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom.
Bez nadzora i saveta odraslih deca u pocetku pokušavaju da organizuju svoju zajednicu po uzoru na one kojih su se sećali, ali uslovi u kojima žive utiču da se tanki sloj civilizacije brzo izgubi i oni postaju divljaci koji se bezobzirno bore za opstanak i za svoje lične interese.
Kako je rekao prevodilac Dropulić "ova snažna alegorija duboke simbolike, izrečena sažeto, jednostavnim jezikom, bolno je ubedljiva i iskrena i najbolje je ogledalo u kojem naša civilizacija može da vidi svoje pravo lice".
On smatra da Goldingov roman nije izgubio ništa od svoje aktuelnosti jer on nas stavlja pred večita pitanja - ko smo, šta smo, šta želimo, kuda idemo i šta ćemo postati.
