Jedan od najvažnijih engleskih pisaca dvadesetog vijeka najpoznatiji je po svojim romanesknim serijalima „Aleksandrijski kvartet“ i „Avinjonski kvintet“. Svaka priča o njegovom životu, međutim, nepotpuna je bez uvida u tri neopisivo važne godine koje je proveo u Beogradu.
Godine 1961. Lorens Darel je prvi put bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.
Švedskim akademicima se, međutim, kako pokazuju transkripti njihovih rasprava objavljeni pola vijeka kasnije, nije dopala njegova „monomanijakalna preokupiranost erotskim komplikacijama“. A i pisac je bio još uvek relativno mlad, barem za takvo priznanje; nije stigao ni do pedesetog rođendana. „Aleksandrijski kvartet“ jeste, po mišljenju mnogih, bio impresivan, ali treba sačekati i vidjeti šta će Darel u budućnosti još da napiše. Nagradu je te godine dobio jugoslovenski pisac Ivo Andrić. U martu te iste 1961. Darel se oženio po treći put. Biće to njegov najskladniji brak koji će se šest godina kasnije tragično završiti iznenadnom smrću supruge. Krajem oktobra 1961, međutim, kad sve novine pišu o nagrađenom jugoslovenskom književniku, taj brak je na slatkom početku i lako možemo zamisliti Darela kako ženi priča svoje doživljaje iz Jugoslavije, zemlje koju je napustio prije manje od deset godina.
15.12.12 Politika
Ostrvo sna i izmaglice
Gorki limunovi Kipra, Lorens Darel
"Putovanja se, kao i umetnici, ne stvaraju već se rađaju. Hiljadu različitih okolnosti im doprinosi, a samo nekoliko njih je željeno ili određeno voljom - šta god mi o tome mislili. Spontano izrastaju iz potreba naše naravi, a one najbolje među njima vode nas ne samo u spoljašnje prostranstvo, već isto tako i u ono unutarnje. Putovanje može predstavljati jedan od najzahvalnijih vidova introspekcije." Ove misli Darel piše na brodu, u Veneciji, u praskozorje, gledajući sa palube broda koji treba da ga preko ostrva odvede na Kipar. Naravno, Darel vidi Veneciju "koja se preliva u hiljadu odsjaja u svežoj vodi, hladnoj kao pihtija. Činilo se da kao da je neki veliki majstor, u napadu bezumlja, rasturio celu svoju kutiju sa bojama po nebu da bi zaslepio unutarnje oko sveta." I zaista, već po prvim taktovima ove knjige prepoznaje se književni postupak koji će Darel u ovoj prozi primeniti: rasturiće celu svoju kutiju za pisanje da bi otkrio koliko je zaslepljeno i unutarnje i spoljno oko sveta. Uprkos svom osobenom stilu, jer Darel je poznat po hrabrim, raskošnim barokizacijama u jeziku, on pripoveda čas u ritmu oluje, čas u ritmu mirnog mora, uprkos, dakle, tom nepopustljivom poetskom stilu, ovo delo je i Darelov trezven, jasan prikaz posleratnog Kipra, gde se, pišući, Darel neprekidno osvrće na njegovu prošlost, istoriju i kulturno pamćenje. Evo, dakle, dela koje nije tek srećni sublimat autobiografije, pastoznog putopisa i istorijskih artefakata, već knjige koja će i one koji nikada nisu razmišljali o Kipru, direktno odvesti tamo, sugestivnim pripovedanjem. Dakle, sa čašom jednog aromatičnog pića, Darel sedi na mirnoj terasi iznad purpurnog mora... Ostalo je istinita legenda o Kipru - ostrvu sna i izmaglice.
Sanja Domazet
25.02.12 Blic
Obavezno
Gorki limunovi Kipra, Lorens Darel
OVO JE TREĆA KNJIGA: iz opusa posvećenog grčkim ostrvima. Sve je objavio dragoceni izdavač Karpos, a pre „Gorkih limunova Kipra", mogli smo da čitamo jednako uzbudIjive: „Grčka ostrva" i „Razmišljanja o morskoj Veneri" (Vodič po Rodosu). Na Kipar je engleski pisac stigao 1953. i ostao do 1956, a posle službovanja u Srbiji („zemlji prašnjavih puteva"), i baš u vreme britanske okupacije ostrva, te početka jedne od kiparskih kriza.
ŠTA JE PROBLEM OVE KNJIGE? Kao i prve dve knjige troknjižja i ova ima nameru da razume ukupnu prirodu, stanovništvo i pejzaž velikog ostrva, te da iz te perspektive shvati istoriju Kipra, ali i razume odnos Grka i Turaka i njihovo hronično (ne)razumevanje. Piščeva pozicija je privlačno privatna, važan deo knjige prikazuje Darela dok uz pomoć jedne „hulje" kupuje prastaru kuću u kiparskom selu za 300 funti, i kako je sa meštanima, zidarima obnavlja, ali pred kraj dela, dok antagonizam Kiprana i Britanaca narasta, i dok se zaoštravaju prilike (eksplozije, atentati, hapšenja), vidimo kako napušta ostrvo verovatno iz nemoći da razume ponosne, lenjive i nepredvidive ostrvljane.
PRVA REČENICA GLASI:„Putovanja se, kao i umetnici, ne stvaraju, već se rađaju."
POSLEDNJA REČENICA GLASI:,,Da, čak i Digenis, premda se bori protiv Britanaca, on ih, zapravo, voli. Ipak, moraće da nastavi da ih ubija - sa žaljenjem, čak sa naklonošću."
KAD Bl OVA KNJIGA IMALA UKUS:Bio bi to ukus kiparskih limunova i narova, uz miris seljačke hrane i seljačkog vina, koje je Darel pijuckao, pod krošnjatim „drvetom dokolice", blizini svoje kuće i sa grčkim komšijama.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE.Dve Darelove knjige. Od naših pisaca sličnom tematikom, u savremenijem ključu, bavila se Jasmina Marić u „Kiparskoj abecedi". U „Srcu zemlje", Basara je ipak govorio o drugom Kipru.
PREPORUKA ZA ČITANJE:Obavezno, bilo da volite ili ne volite Darela, makar zbog kiparskih narodnih poslovica. Evo jedne: „Čovek ne ide u Pakao samo da bi zapalio cigaretu." I druge: „Lisica, dok spava, uvek sanja piliće."
Vasa Pavković
