Gonsalo Torente Baljester je, nema sumnje, jedan od španskih pisaca koji su obeležili književnost na španskom jeziku XX veka. Njegov opus obuhvata sve žanrove osim poezije. Najveći deo svoje stvaralačke energije ipak je posvetio romanima. Međutim, ništa manje nije značajna ni njegova delatnost istoričara književnosti. Rođen je 1911. a umro 1999. godine u Salamanki. Dobitnik je brojnih književnih nagrada: Nacionalne 1981. godine, Princa od Asturijasa 1982. i Servantesove, svakako najprestižnije nagrade za književnost na španskom jeziku, 1985. godine. Posebno se isticao sposobnošću sintetizovanja realističkog stila i mašte. Primajući Servantesovu nagradu, u svom govoru je, između ostalog, rekao: „Pisac neizbežno živi u stvarnosti, ali i pored toga, samo računa sa njom kao sirovinom svoje umetnosti, sa onim što od nje može da dobije ili primi; odnos čoveka sa stvarnim nazivamo iskustvom. Iskustvo umetnika ima svoje posebnosti. Kao i piščevo. Ali pisac se ne može svesti na preuzimanje materijala iz iskustva stvarnog, na njegovo preoblikovanje, davanje drugačijeg redosleda, drugačije strukture, nego, pored toga, on mora da preispituje njegovo značenje. Postoji, dakle, neko ko pred tako spoznatom i doživljenom stvarnošću zauzima radikalan stav... Ja pripadam generaciji pisaca koja se pre svega starala da pronađe taj smisao.“