Gladne ispovesti

24.09.05 Danas

Marko Krstić
Pre neki dan, Radmila Lazić (čitali ste je valjda!) iznenadila me je svojim pozivom, kaže, imam jednu knjigu za tebe, pogledaj je, pa odluči, ako valja valja, a ako ne valja, opet dobro. Pošto sam ja pristalica nenametljivosti, a uz to i poštujem Radmilino pesništvo, ne budem lenj.
Tri, četiri, sad!
Priznajem, Dragicu Stojanović prvi put čitam. To mi, u stvari, ide na ruku, jer nema onog famoznog i ponekad opterećujućeg "horizonta očekivanja’’ (ko ga i izmisli!).
...Moja snaga je u tome da vidim ono što drugi ne vide...kaže pesnikinja (pesma "Košava’’, strana 52). Ovo povezujem sa naslovom, jer kud ćete veću ispovest od ove, ma ne, kud ćete gladniju ispovest od ove, ajde recite. Mislim, nije ovo rečeno, u nastupu besmislene i nedotupavne uobraženosti sa namerom da se unižava, ne, to nikako.
Dragica je svesna da je snaga ponekad i slabost. Gladne ispovesti su jedna ispovest, ispovest u prvom licu za sva lica. Ipak, ta ispovest ima i svetliju i pozitivniju stranu. Ima neka pesma o tome kako je nastala pesma, dobro, razumem tu potrebu da se opiše proces starenja, ovaj stvaranja, onda ima neka pesma o septembru pre septembra, fina pesmica, šta ima dalje, a da, pesma za preporuku, "Karantin, ne ulazi!’’, idem dalje, komplet pesama posvećen pesnicima, od Dikinsonove, preko Isidore Dankan, sve do Silvije Plat i Ljilje Brik, a sve to u paketu i pod ruku sa Rilkeom i Jesenjinom (kolika rečenica!).
A sad ide ono najdobro. Dve stvari. Pesme o povrću i voću. Da, da, ne teram sprdnju, taj Dragičin pesnički đuveč od krompira, graška, paradajza i kelja, medalje vredi. A za dezert "Maline sa snegom’’ (pročitati!)
I lično meni, pesma za primer "Paparaco’’. Savremena, puna duha i promišljenog zevzečenja (he,he!) + visoke tehnologije - laptop, mobilni telefon, internet i svima nama dobro poznati i sveprisutni fast food.
Tamnija strana Gladnih ispovesti. Da, treba i o tome nešto reći.
Ono što je tamno često je i lirsko, reče osoba X.
U Dragičinom slučaju, čini mi se, da je tako. Ove Ispovesti su najliričnije kad govore o ženi, o onom ženskom. Njena "žena’’ sedi tu odmah pored nje, zagledana u prošlost tražeći budućnost. "Žena" koja ne zna gde je iako je tu, "žena’’ koja traži izgubljenu sebe.
Žena koja traži!
Pesme jednostavne a pametne. Jezik lirski, pomalo razliven. Savremen i bez patosa. Rima ni pod tačkom razno. Ne želim da je upoređujem i da razmišljam kakvo je i gde je njeno mesto u srpskoj poeziji danas.
To ostavljam drugima.
Sve sam rekao, jesam li...ne, nisam. Pesnički je da pesme nema bez metafore, ali ne sviđa mi se kad metafora/e prevazilazi/e pesmu.
To ne.

Marko Krstić