01.01.00
Blic28.12.1999.
Miroslav Savićević: Moć, duhovno sasvim ispražnjena, uspeva da se održava decenijama. Kako? Svakako nasiljem
Oranje života srpskim plugom
Ne znam jesu li zvanične proslave ikada prava počast. Za mene najstrašnije to što te slavljene borce, sem pojedinaca, niko nije sahranio. Njihove kosti, rasute po Kosovu, spominje zapis despota Stefana Lazarevića skoro dve decenije posle bitke", napisao je Miroslav Savićević u svom novom romanu ?Georgike: srpski plug" koji kroz priču o životu na ovim prostorima u drugoj polovini XX veka zapravo govori o tome kako politika i ideologija uvode tragiku u pojedinačne ljudske živote.
?Sudbinom mojih junaka u znatnoj meri upravljaju ideologija i politika, zapravo svakog od njih, bilo da su žrtve ili neka vrsta dželata, vode tragičnom ishodu: ili nasilnoj smrti, ili promašenom životu, ili monstruoznom ponašanju", kaže Savićević, koji je pažnju čitalačke publike privukao i svojim ranijim delima, a posebno romanom ?Visoravan".
Jedan od vaših junaka, govoreći o svojim drugovima koji su se okrenuli politici, kaže da oni više ne raspolažu svojim vremenom i da su se promenili. Dakle, okrenutost ka aktivnom političkom životu izjednačava se sa agresijom. Koji je to zapravo mehanizam u čoveku koji ga tera na takvo ponašanje?
- Slepo političko svrstavanje, oduvek karakteristično za naše prostore, dovodi ljude u situaciju da postaju fanatični zatočnici ideje, svejedno koje boje, a jednom se tako svrstavši, više nemaju kud već bivaju utamničeni u njoj: preti im odmazda ako pokušaju da se oslobode, a i sami postaju izvršioci odmazde. Uostalom, u nekadašnjim pravilima Komunističke partije u sistemu kazni je i smrtna kazna predviđena za izdaju, dezerterstvo i sabotažu, što nije teško ?napakovati" neposlušnim. Ljudski momenat se potiskuje i postaje jedino važeći stari iskaz pravdanja političkog ubistva: ?Ne ubijamo čoveka, ubijamo ideju", naravno onu protiv koje se bore. Tako će u mom romanu pored Rastka stradati i Dušan Mirković, generalni direktor moćnog informativnog sistema, koji po mišljenju komesara Jablana, izneverava komunističku ideju priklanjajući se tržišnim principima i upravo zbog toga zaslužuje smrt.
Kažete da svet moći koji, ma kako bio duhovno prazan, ipak decenijama određuje našu sudbinu.
- Makar koliko to banalno zvučalo, i nekad, i danas, i ubuduće, rečju zauvek, ljudska sudbina podređena je svetu moći koji deluje nekad vidnim a nekad prikrivenim sistemom kazni i nagrada (ili pre: potkupljivanja), a paradoks je u tome da moć, duhovno sasvim ispražnjena, uspeva da se održava decenijama. Kako? Svakako nasiljem. A jedan od mogućih odgovora sadržan je i u paradoksalnim rečima Somerseta Moma: ?Najlakše je živeti u diktaturi".
Jedan od teza koja neretko biva dominantna u Vašoj knjizi jeste relativnost žrtvovanja i žrtvi. Međutim, nisu li na određen način mrtvi (žrtve) formirali živote preživelih?
- U romanu se pokazuje da ideologija, u ime koje se žrtvovanje vrši, nije apsolutna zaštita onih koji su preživeli. Hteli to ili ne, žrtve deluju na svoje dželate, čak i kada im oni odriču to dejstvo, koje pre ili kasnije, dobija mitske dimenzije.
Tragična slika naše istorije u vašem romanu jasno se ogleda na primeru čestih promena imena ulica i raznih stradanja koja prethode tim promenama. U čemu je zapravo smisao takvih procesa?
- Česte promene naziva ulica svedoče da živimo u svetu neustaljenih vrednosti, bez ikakve izvesnosti. A smisao tih promena je sasvim proziran - to je jedan od najbanalnijih primera funkcionalizacije i instrumentalizacije istorije, i ujedno pokazuje apsurdnost tih procesa.
Na kraju knjige vi kažete da svaki narod i svako vreme mora nanovo napisati svoje ?Georgike". Pa, uči li nas istorija nečemu?
- Izgleda da nas stalno šalje na popravni ispit.
01.01.00
Ova knjiga je roman izrazite aktuelnosti i provokativne zanimljivosti. Lako uocljivi sudbinski nadrealizam je jedan od glavnih kreativnih domena ove Saviceviceve knjige. Bolno i porazno svodjenje istorisjkih racuna koje na iskraju veka, opominje tragizmom i degenerativnom okrutnoscu. Vest pripovedac, Miroslav Savicevic pokazuje kako politika i ideologija uvode tragiku u ljudski zivot i kako raspad politickih i ideoloskih zamisli ljude vraca onome sto je iskonsko. Pricajuci pricu u cije su srediste postavljene sudbine trojce pripadnika :pokoljenja sloma, autor nalazi potrebnu meru izmedju tako vaznih sastojaka kao sto suprotstavljeni politika i ideologija naspram ljudske patnje i tragedije.
Mirko S. Markovic
knjizevnik
