Gavrilov princip

10.07.14

Pisac Vule Žurić priredio je zbirku priča „Gavrilov princip“ (Laguna) koja se 18. juna pojavila u knjižarama i nedavno imala i beogradsku promociju. Autori priča koje se, na razne načine, bave atentatom u Sarajevu i njegovim protagonistima, su: Vladimir Pištalo, Zoran Ćirić, Miljenko Jergović, Vladimir Kecmanović, Igor Marojević, Srđan Srdić, Dejan Stojiljković, Ivančica Đerić, Miroslav Toholj, Vule Žurić, Miloš K. Ilić, Jelena Rosić, Dr Nele Karajlić i Muharem Bazdulj.
Vule Žurić, u razgovoru za City, govori o specifičnostima ove zbirke, različitim piscima i njihovim poetikama i važnosti bavljenja značajnim ovogodišnjim jubilejem – obeležavanjem sto godina od istorijskog atentata u Sarajevu, neposrednim povodom za izbijanje Prvog Svetskog rata.
Kako je nastala ideja za knjigu Gavrilov princip?
Pre nešto više od godinu dana Slobodan Guberinić i ja smo došli na ideju da bi Laguna svoju seriju kompilacijskih zbirki priča domaćih pisaca mogla nastaviti knjigom posvećenom Sarajevskom atentatu i Mladoj Bosni. Odmah mi je pao na pamet Gavrilov princip, jer se takvim određenjem tema širi, piscu pruža mnoštvo mogućnosti.
Kako ste se napravili odabir pisaca iz regiona kojima ste ponudili da pišu na temu Sarajevskog atentata ? Šta je zajedničko autorima i pričama u knjizi? Šta ih, suštinski, razlikuje?
Mnogo je teže biti književni nego fudbalski selektor, naročito u Srbiji. Na svu sreću, imamo mnogo vrsnih pripovedača, pa je veći problem bio napraviti neki, da kažemo, uži spisak pisaca koji bi sa zadovoljstvom prihvatili ovaj zahtevni radni zadatak. I Bobo i ja smo prezadovoljni saradnjom sa autorima, koji su vrlo profesionalno sarađivali sa nama, jer njihove obaveze nisu se završile slanjem priče. Svih četrnaestoro smo pisanjem priča dali odgovor na pitanja šta je to, zapravo, Gavrilov princip i šta nam to načelo znači stotinu godina nakon atentata, na istom mestu, konstantnoj geografiji i promenjljivoj istoriji. Istorija kao školski predmet pravi tu razliku među autorima. Neki od nas su lekciju o atentatu naučili za peticu, drugi su u tu lekciju posumnjali. I jedni i drugi su napisali priče za čistu desetku.
Kakve su sve vizure Sarajevskog atentata i njegovih protagonista date u ovoj knjizi? Da li su vas neke priče posebno iznenadile, začudile, zaintrigirale?
Reč je o četrnaest fikcija posvećenih događaju koji na stogodišnjicu odigravanja provocira najrazličitija prepričavanja i tumačenja. Nas četrnaestoro upravo smo hteli i uspeli smo u tome da izbegnemo prepričavanje, nego da svako stvori svoje Sarajevo 1914, svog Principa, svog Ferdinanda, svoju Sofiju i svoja dva metka. Sam događaj je dovoljno intrigantan da sam po sebi, kao književna tema, zagolica velika čitalačka očekivanja. Moja očekivanja su ispunjena u potpunosti. Uspeli smo u nameri da na kreativan način damo svoj doprinos obeležavanju stogodišnjice početka najveće klanice u dotadašnjoj istoriji ljudskoga roda. To što su se južnoslovenski narodi našli u matici vrtloga jeste poslužilo kao dodatni zamajac u kreiranju četrnaest mogućih stvarnosti koje pokreće ili koje remeti Gavrilov princip.
O čemu vi pišete u svojoj priči u ovoj knjizi?
Bavio sam se sudbinama Bore Stankovića i Petra Kočića, u vreme okupacije Beograda tokom trajanja Prvog svetskog rata. Petar Kočić nije dočekao krah austrougarskog carstva, a Bora Stanković je izbegao da ga poseti u beogradskoj duševnoj bolnici, tokom leta 1916. U mojoj priči ga je posetio, kao svedok Kočićevog priznanja da je on, a ne Gavrilo Princip, ubio nadvojvodu.
Zbog čega tema Sarajevskog atentata i danas, sto godina nakon njega, izaziva kontroverze?
Ne bih to nazvao kontroverzama. Reč je samo o uglu posmatranja i boji emocija koje gledanje atentata iz tih uglova izaziva u nama. Prvi ugao je Gavrilov, a drugi Ferdinandov. Prvi ugao je u bojama plavo-belo-crvene-trobojke, a drugi je crno-žut.
Šta mislite o dramama koje su postavljene na scenama beogradskih pozorišta, a bave se Sarajevskim atentatom- o drami Biljane Srbljanović Mali mi je ovo grob i drami Milene Marković Zmajeubice?
Sve najbolje, iako ih još nisam gledao. Svaki umetnički čin koji se bavi Gavrilom Principom je veliki doprinos ostajanju na nogama, dakle neklečanju. A ako me pitate za koju dramu navijam, pa, recimo, za onu u kojoj, u četvrtfinalu Mundijala Nemci gube ili od Francuza, ili od Brazila, ili od Holandije...

Jelena Jovanović

27.06.14 Blic

Gavrilo Princip je činjenica koja je postala legenda - kaže Zoran Ćirić, jedan od autora neobične zbirke priča „Gavrilov princip“.
Ova nesvakidašnja tematska zbirka („Laguna“) biće predstavljena večeras (19) u „Zlatnoj moruni“ (Kraljice Natalije 2, Zeleni venac). Obuhvata priče 14 autora, a priređivač Vule Žurić napominje da je to jedan od retkih umetničkih, proznih načina da se obeleži stogodišnjica Sarajevskog atentata.
- Kada smo počinjali s radom na ovoj knjizi, namera mi je bila da obuhvatim petnaestak pisaca, kako se to kaže, iz regiona, za koje sam čvrsto verovao da će relevantno odgovoriti na tu svetsku temu. Unutar korica je široki dijapazon autorskih poetika i ideoloških ubeđenja; od Jergovića do Toholja. Među autorima je i Nele Karajlić jer smo hteli da otvorimo prostor i za ljude koji ne dolaze iz sveta knjiga ali su relevantni sagovornici.

Knjiga je bila povod da „Blic“ nekolicini autora postavi pitanje: Ko je (za njih) bio Gavrilo Princip?
Čuveni Magični Ćira (Zoran Ćirić) odsečno kaže: - Gavrilo Princip je za mene najveći srpski mučenik i heroj u XX veku. U ime svih nas iz šezdeset i neke moram reći da je on bio deo domaćeg vaspitanja, deo rodoljublja u najlepšem smislu te reči, neko ko je svedočio o životu posvećenom ideji... Sada zbog političke korektnosti ili trule politike čujemo svašta i o Gavrilu i o izbijanju Velikog rata. Tako da je Gavrilo Princip i vrhunski ispit nacionalne lojalnosti kod Srba.
U priči Igora Marojevića glavni junak je zapravo Ferdinand, koji odlazi u Sarajevo upravo zato što je znao da će ga ubiti te je to u stvari njegovo samoubistvo u kome nije digao ruku sam na sebe jer je to protivno božjoj volji. A na pitanje ko je bio Gavrilo Princip, Marojević odgovara:
- Neki kažu da je bio terorista, ali to je zaista preterano reći. Gavrilo Princip je bio ubica. Dobro, maloletni ubica.
Dejan Stojiljković veli da je Princip bio „i revolucionar i zanesenjak i mlad čovek koji se puno mučio u životu. Idealista. Pesnik.“

Da li se Princip vratio?„Gavrilov princip“ je svojevrsna ultimativna kolekcija najnovijih priča o onome šta se tog 28. letnjeg dana pre sto godina u Sarajevu desilo. U 14 verzija priče o atentatu i atentatorima čitaoci će se sretati s temama ko je, u stvari, pucao na Ferdinanda, da li je, zapravo, reč o samoubistvu, ko je Moric Alkalaj, kojih je kolača Princip ostao željan, da li se, sto godina kasnije, možda vratio i koga namerava da ubije..

- Kako vreme prolazi, vidimo da se na razne načine gleda na njega, na taj segment istorije. U svakom slučaju ostaće upamćen kao čovek od principa! Za mene je heroj, a ostalo što sam pomenuo je dopuna - kaže Stojiljković.
Upitan ima li tih 14 priča neki zajednički imenitelj, Vule Žurić kaže:
- Mogli bismo reći da niko nije pisao, da to tako nazovemo, o istorijskom Gavrilu Principu, nego više o onome čemu prisustvujemo danas.

Jergović, Bazdulj, Toholj...Autori priča su: Vladimir Pištalo, Zoran Ćirić, Miljenko Jergović, Vladimir Kecmanović, Igor Marojević, Srđan Srdić, Dejan Stojiljković, Ivančica Đerić, Miroslav Toholj, Vule Žurić, Miloš K. Ilić, Jelena Rosić, Dr Nele Karajlić i Muharem Bazdulj.

Tatjana Nježić