Fransoa Rable (fr. François Rabelais) (Chinon, Indre-et-Loire, oko 1494. - Pariz, 9. april 1553.) - francuski humanist, pripovedač, lekar i monah.
Prvi je veliki francuski prozaista i jedna od najkrupnijih figura francuske renesanse. U mladosti je bio monah (franjevac pa benediktanac). Rano je pokazao interes za antičke jezike (grčki, latinski, hebrejski) i prirodne nauke. Osumnjičen da čita "jeretičke" knjige, napušta manastir ("brlog lenjosti i pohote"), studira medicinu i sprijateljuje se s istaknutim humanistima. Rable je imao bezgranično poverenje u prirodu i nauku. Poklonik je antike, uvek žedan novih saznanja.
Godine 1532. je doktor u Lionu i profesor anatomije. Tu objavljuje u prevodu Hipokratove aforizme i "Medicinska pisma" Đovannija Manardija, kao i zapažen šaljivi almanah ("La Pantagrueline prognostication"). Životno delo mu je fantastično - satirični roman „Gargantua i Pantagruel“ kojim je izrazio ideje pravde, dobrote, čovečnosti, kulture i tolerancije. Kao lični doktor kardinala, ambasadora pri Vatikanu, boravi u više navrata u Rimu, gdje proširuje svoje znanje studijem arheologije, botanike i arhitekture.
24.05.04 Glas javnosti
Rableova sva vremena
Fransoa Rable: "Gargantua i Pantagruel"
Roman "Gargantua i Pantagruel" dolazi iz vremena koje, barem na prvi pogled, nema nikakve sličnosti sa ovim u kojem živimo. Ipak, budući da je to kalambur koji u središtu ima naravi, mentalitete, ukratko, ljude - skoro sve što je Rable napisao može biti prepoznato i danas. Niz "prejezovitih žitija", sled neverovatnih avantura Gargantue i sina mu Pantagruela, barem je dvostruko važan za našu sredinu.
Pre svega zato što je to Rable, a zatim, ništa manje, zato što ju je na jezik našeg naroda preveo Stanislav Vinaver. Uvek kada se vraćam ovoj knjizi, a vraćam se često, zastanem na tren u nedoumici - šta mi više znači u njoj, ono šta je napisano ili kako je napisano - prevedeno, da li je važnija pouka samog autora koji nas uči da duhovitost pobeđuje svako zlo ili činjenica da je to, uz još neke Vinaverove prevode, zlatni rudnik srpskog jezika. Ne sećam se kada sam prvi put zgrabio tu obimnu, tvrdo ukoričenu knjigu, objavljenu u godini u kojoj sam se rodio. I ne mogu sa sigurnošću da kažem da li sam je ikada pročitao od početka do kraja ili je to uvek bilo na preskok, od mesta do mesta, od bravure do bravure. U svakom slučaju, to jeste knjiga kojoj se vraćam barem nekoliko puta godišnje.
Da li je to avangardna knjiga napisana pre nekoliko vekova? Ili možda začetak postmoderne? Ono što me je, između ostalog, fasciniralo u tom pismu jeste potpuna relativizacija prostora, poremećaj dimenzija. Kao slikar uvek sam je video naslikanu nekakvim drastičnim cinoberima, punu vatrenosti. Ipak, u senci svih preterivanja kod Rablea stoji suvereno znanje koje se sprda sa kvaziznanjem. Kada bi u ovoj zemlji bilo malo više znanja i hrabrosti, bilo bi, valjda, i više Rablea. U kvaziznanjima nismo nikada oskudevali.
U zemlji u kojoj živimo traje još jedna izborna kampanja - koliko li ćemo likova iz Rableovih spisa gledati narednih nedelja? Dugo već živimo u zemlji lažnog predstavljanja: lopovi kao bankari, falsifikatori kao slikari, ubice kao narodni junaci, obijači trafika kao ministri policije, rašljari kao istoričari, žrtve kao krivci, bilteni tajne policije kao ozbiljni nedeljnici (seća li se neko slogana "kreativni rukopis"?), duševni bolesnici koji se predstavljaju kao kolumnisti... Rableovo pismo skida maske, upravlja snop svetlosti prema gluposti, nadmenosti i ispraznosti koja ostaje kada se maska skloni.
Tokom poslednje decenije prošlog veka za one koji su živeli na našim prostorima Rable i Vinaver, udruženi, bili su najbolji protivotrov za sve što nam je priređivao namrgođeni totalitarizam. Verovao sam da će doći vreme kada ćemo Rablea moći da čitamo opuštenije, bez "prepoznavanja likova". Ali, pokazalo se da je to bila lažna nada - ispostavlja se da su Rable i njegov brat Vinaver još uvek nezamenjiv navigator kroz močvare današnjice, kroz namrštenu ozbiljnosti lažne demokratije, one koja "legalizmom" naziva kršenje zakona.
Mileta Prodanović
01.01.00
Politika
17.06.2000.
Kapitalna dela svetske književnosti
Ponovo Vinaverov Rable
Izabela Konstantinović priredila, a Zavod za udžbenike ponovo objavio Rableov roman "Gargantua i Pantagruel" u nezaboravnom prevodu Stanislava Vinavera
U biblioteci "Izbor", beogradski Zavod za udžbenike i nastavna sredstva objavio je novo dvotomno izdanje Rableovog romana "Gargantua i Pantagruel" u, slobodno se može reći, proslavljenom, već klasičnom prevodu Stanislava Vinavera.
Priređivanje ovog kapitalnog dela francuske literature izdavač je poverio dr Izabeli Nedeljković-Konstantinović, redovnom profesoru francuske književnosti na Katedri za romanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Reč je o jednom od vrsnih evropskih stručnjaka za Montenja i književnost francuske renesanse uopšte. Osim što se niz godina bavila naukom o književnosti, Izabela Konstantinović je objavila i niz prevoda iz francuske i zapadnoafričke književnosti; valja ukazati na njene uspele prevode zbirke novela "Heptameron" Margerite od Novare i "Sabranih dela Lujze Labe, lionske pesnikinje iz 16. veka. O obema umetnicama prevodilac je sastavio istančane književnonaučne studije.
Svoje izdanje Rableovog romana u vrhunskom prevodu Stanislava Vinavera priređivač je obogatio i dvema studijama: u predgovoru "Fransoa Rable i njegovo delo" Izabela Konstantinović ocrtava književnoistorijski kontekst i analizira strukturu čuvenog romana. Druge aspekte dela Izabela Konstantinović razmatra u pogovoru "Rableov renesansni humor i njegove široke mogućnosti tumačenja".
Sjajni i nikada nezaboravljeni prevod Stanislava Vinavera obradovaće mnoge poklonike književnosti, ali će posebno biti koristan studentima filologije i učenicima. Pored samog romana, oni su dobili i pouzdane, interpretativno podsticajne i znalački napisane tekstove koje će im bar delom protumačiti ovo složeno romansijersko ostvarenje iz davnog 16. veka.
M. O.
