Franc Ferdinand

26.12.14

Kako objašnjava sagovornik Danasa, Pašić "nije želeo rat sa Austrougarskom, barem ne u tom času".
- Sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom je bilo drugačije: on je optuživao Pašića za slabo držanje pred Austrijom. Iako Apis nije skovao plan atentata, on ga je potom podržao i stavio u njegovu službu logistička sredstva Crne ruke. Drugačije kazano, za razliku od Pašića, Apis je prihvatao rizik rata sa Austrougarskom - navodi Bled odgovarajući na pitanje o njegovim navodima u knjizi da je Pašić imao izvesna saznanja o pripremama atentata na Ferdinanda, ali da "nikada nije planirao da naruči njegovo ubistvo".
Kakva je odgovornost Austrougarske za pokretanje Prvog svetskog rata? U kojoj meri je car Franc Jozef doprineo izbijanju rata?
- Nema spora da je Austrougarska prouzrokovala proces koji dovodi do rata. Drugi učesnici zatim stupaju na scenu, što ima za posledicu da se pitanje odgovornosti zamuti. Za Austrougarsku, rat je ishod njenog dugog spora sa Srbijom koji je počeo 1903. i koji je, iz krize u krizu, postajao sve veći. Nema sumnje da su protagonisti, Austrougarska i Srbija, bili uvereni da će se ovaj spor, pre ili kasnije, rešiti ratom.
Do atentata u Sarajevu, Franc Jozef se uvek izjašnjavao za politiku mira. Međutim, ubistvo Franca Ferdinanda unosi radikalnu promenu. On smatra da je preko ličnosti prestolonaslednika dinastija pogođena u samo srce, dinastija koja predstavlja vezu među narodima u Monarhiji. Od tada, on ne može imati na umu ništa drugo do rat.
Da li je Franc Ferdinand zaista bio čovek koji je mogao da spasi Habzburšku monarhiju? Omražen u većem delu Monarhije, da li je imao konkretne planove za Južne Slovene?
- Teško je znati da li bi Franc Ferdinand mogao da ostvari svoj program da je bio u prilici da stupi na tron. On je već bio označio jedan od glavnih uzroka krize kojoj je Austrougarska bila izložena, dualizam koji je vladao u Monarhiji i politiku mađarske dominacije u Ugarskoj. Da li bi se, pak, usudio da uđe u sukob čak i pod pretnjom ogorčenog otpora Mađara, možda i građanskog rata?
Franc Ferdinand je počeo da se interesuje za preuređenje Monarhije na bazi trijalizma, koji bi od Južnih Slovena stvorio trećeg partnera Habzburga. Od toga je odustao nakon razočaranja koje je doživeo uspehom hrvatsko-srpske koalicije 1905. Govorio je da je spreman da okupi Hrvate oko svoje ličnosti. I tako se vraćamo na početno pitanje. Da bi u tome uspeo, bilo je neophodno slomiti hegemoniju Mađara u Ugarskoj. Ali, ne bi li se ovde upustio u operaciju visokog rizika?
Mnogo je kontroverzi o susretu Franca Ferdinanda i nemačkog cara Vilhelma II u Konopištu 12. i 13. juna 1914, kada su, prema nekim pretpostavkama, skovali plan da "Evropu bace u rat". Gde je istina?
- Reč je o rekonstrukciji jedne priče skovane u propagandi sila Antante kada je rat već počeo. Za vreme susreta u Konopištu, njih dvojica su se nasamo videli samo tokom jednog sata, što je suviše kratko vreme da bi odlučili o pokretanju evropskog rata. Čini se da su naročito govorili o Rumuniji čiji ih je razvoj nakon Drugog balkanskog rata zabrinjavao. Tačnije, strahovali su da se Rumunija ne približi silama Antante. Uostalom, u vreme sastanka u Konopištu, ruski car Nikolaj II je u poseti Rumuniji, u Konstanci, što je samo moglo da pothrani njihovu zabrinutost.
Da nije došlo do atentata u Sarajevu, kakva bi bila budućnost Austrougarske i posebno Južnih Slovena? Da li bi došlo do njihovog ujedinjenja?
- Hiljadu devetsto četrnaeste godine sudbina Austrougarske nije zapisana, iako neki u njoj vide "drugog bolesnika Evrope". Svakako, ona predstavlja poseban slučaj u evropskom pejzažu onoga vremena, jer je to jedina zemlja koja počiva na multinacionalnom principu. Ona je nesumnjivo slaba, čega je car Franc Jozef veoma svestan. Istovremeno, na delu su i faktori integracije koji bi sigurno prevagnuli da rat nije tako dugo potrajao. Nakon svega, Austrougarska monarhija je takođe imala trenutak "svetog jedinstva" na početku rata.
Mnogi su se izjasnili za jedinstvo Južnih Slovena u Monarhiji. Ali, da bi to bilo ostvareno, trebalo je ukloniti protivljenje Mađara. Ono, međutim, neće popustiti sve do poslednjeg dana.
Gavrilo Princip: heroj ili terorista?
- Sve zavisi od tabora u koji se postavimo. Za jednog Srbina, Princip će legitimno biti heroj, dok će Austrijanac u njemu videti fanatika.
Biografija
Profesor Žan-Pol Bled je vodeći evropski stručnjak za istoriju Habzburške monarhije. Trenutno radi kao profesor emeritus na Univerzitetu Pariz-Sorbona (Pariz IV), na kome je od 1995. do 2010. bio šef Katedre za savremenu istoriju Nemačke i germanskog sveta. Autor je petnaest knjiga među kojima se naročito ističu biografije "Franc Jozef" (1987), "Marija Terezija" (2001), "Fridrih Veliki" (2004) i "Franc Ferdinand" (2012). Poslednje delo profesora Bleda, objavljeno 2014. godine, nosi naziv "Agonija jedne Monarhije. Austrougarska 1914-1920".

ALEKSANDAR ROKNIĆ