Enigma

1
Kembridž tokom četvrte ratne zime: avetinjski grad.
Neprestani sibirski vetar, bez ikakve prepreke koja bi mu otupela oštricu na hiljadu milja unaokolo, šibao je sa Severnog mora i brisao nisko preko Ritova. Tresao je table nad skloništima u novom dvorištu koledža Triniti i udarao po zatarabljenim prozorima kapele Kraljevskog koledža. Uvlačio se u uglove dvorišta i u stepeništa, vezujući ono malo prisutnih nastavnika i studenata za njihove sobe. Do kasnog popodneva su se uske kaldrmisane ulice ispraznile. Do večeri se univerzitet, bez i najmanjeg svetla, vratio u tamu kakvu nije poznavao još od srednjeg veka. Povorka monaha koja se vuče preko Magdaleninog mosta odlazeći na večernje uopšte se ne bi činila neprikladna.
Vekovi su se u ratnim zamračenjima topili.
I baš je na ovu ogoljenu tačku u nizijama istočne Engleske, sredinom februara 1943, došao mladi matematičar po imenu Tomas Džeriko. Uprava njegovog koledža, Kraljevskog, obaveštena je o njegovom dolasku ni dan unapred ? jedva dovoljno vremena da se ponovo otvore njegove odaje, stave čaršavi na krevet i da se trogodišnja prašina obriše s polica i tepiha. A ne bi uradili čak ni to ? budući da je posluga u ratno vreme oskudna ? da nije lično rektora, u rektorat, nazvao službenik na nejasno, ali vrlo visokom položaju u Ministarstvu inostranih poslova Njegovog veličanstva, sa zahtevom da ?gospodin Džeriko dobije potrebnu brigu dok ne bude mogao da se vrati svojim dužnostima?.
?Naravno?, rekao je rektor, koji ni za živu glavu nije mogao da poveže Džerikovo ime s bilo kakvim licem. ?Naravno. Drago nam je što nam se vraća.?
Tokom razgovora prelistavao je školski registar dok nije pronašao: Džeriko, T. R. G.; upisan 1935; student generacije, diplomski ispit iz matematike, 1938; mladi istraživač - saradnik s platom od dve stotine funti godišnje; nije viđen na univerzitetu od početka rata.
Džeriko? Džeriko? Za rektora je to u najboljem slučaju bila nejasna uspomena, bleda mrlja od adolescenta na generacijskoj fotografiji. Ranije bi se možda i setio imena, ali je rat poremetio zvučan ritam prijemnih i diplomskih ispita i sve se pretvorilo u haos ? univerzitetski klub postao je Britanski restoran, u vrtovima sv. Jovana rasli su krompir i luk?
?Nedavno je angažovan na zadatku prvorazredno važnom za naciju?, nastavio je sagovornik. ?Bilo bi lepo ako ne bi morao da bude uznemiravan.?
?Razumem?, rekao je rektor. ?Razumem. Pobrinuću se da bude ostavljen na miru.?
?Vaši smo dužnici.?
Zvaničnik je prekinuo vezu. ?Na zadatku prvorazredno važnom za naciju?, pobogu? Starac je znao šta to znači. Spustio je slušalicu i zamišljeno posmatrao telefonski aparat nekoliko trenutaka, a onda se dao u potragu za glavnim nastojnikom.

Kembridž tokom četvrte ratne zime: avetinjski grad.

Neprestani sibirski vetar, bez ikakve prepreke koja bi mu otupela oštricu na hiljadu milja unaokolo, šibao je sa Severnog mora i brisao nisko preko Ritova.* Tresao je table nad skloništima u novom dvorištu koledža Triniti i udarao po zatarabljenim prozorima kapele Kraljevskog koledža. Uvlačio se u uglove dvorišta i u stepeništa, vezujući ono malo prisutnih nastavnika i studenata za njihove sobe. Do kasnog popodneva su se uske kaldrmisane ulice ispraznile. Do večeri se univerzitet, bez i najmanjeg svetla, vratio u tamu kakvu nije poznavao još od srednjeg veka. Povorka monaha koja se vuče preko Magdaleninog mosta odlazeći na večernje uopšte se ne bi činila neprikladna.

Vekovi su se u ratnim zamračenjima topili.

I baš je na ovu ogoljenu tačku u nizijama istočne Engleske, sredinom februara 1943, došao mladi matematičar po imenu Tomas Džeriko. Uprava njegovog koledža, Kraljevskog, obaveštena je o njegovom dolasku ni dan unapred – jedva dovoljno vremena da se ponovo otvore njegove odaje, stave čaršavi na krevet i da se trogodišnja prašina obriše s polica i tepiha. A ne bi uradili čak ni to – budući da je posluga u ratno vreme oskudna – da nije lično rektora, u rektorat, nazvao službenik na nejasno, ali vrlo visokom položaju u Ministarstvu inostranih poslova Njegovog veličanstva, sa zahtevom da „gospodin Džeriko dobije potrebnu brigu dok ne bude mogao da se vrati svojim dužnostima”.

„Naravno”, rekao je rektor, koji ni za živu glavu nije mogao da poveže Džerikovo ime s bilo kakvim licem. „Naravno. Drago nam je što nam se vraća.”
Tokom razgovora prelistavao je školski registar dok nije pronašao: Džeriko, T. R. G.; upisan 1935; student generacije, diplomski ispit iz matematike, 1938; mlađi istraživač-saradnik s platom od dve stotine funti godišnje; nije viđen na univerzitetu od početka rata.
Džeriko? Džeriko? Za rektora je to u najboljem slučaju bila nejasna uspomena, bleda mrlja od adolescenta na generacijskoj fotografiji. Ranije bi se možda i setio imena, ali je rat poremetio zvučan ritam prijemnih i diplomskih ispita i sve se pretvorilo u haos – univerzitetski klub postao je Britanski restoran, u vrtovima sv. Jovana rasli su krompir i luk...
„Nedavno je angažovan na zadatku prvorazredno važnom za naciju”, nastavio je sagovornik. „Bilo bi lepo ako ne bi morao da bude uznemiravan.”
„Razumem”, rekao je rektor. „Razumem. Pobrinuću se da bude ostavljen na miru.”
„Vaši smo dužnici.”
Zvaničnik je prekinuo vezu. „Na zadatku prvorazredno važnom za naciju”, pobogu... Starac je znao šta to znači. Spustio je slušalicu i zamišljeno posmatrao telefonski aparat nekoliko trenutaka, a onda se dao u potragu za glavnim nastojnikom.

01.01.00

Danas
25.06.2002.
Robert Heris poznat je nasoj citalackoj publici po trileru "Otadzbina", u kome pisac kao temu uzima alternativnu stvarnost, u kojoj je nacisticka Nemacka izasla kao pobednik iz Drugog svetskog rata. U "Enigmi", tema su stvarni istorijski dogadjaji. Naime, radnja romana smestena je u 1943. godinu, a glavni junak, Tom Dzeriko, sjajni matematicar, pozvan je u tajnu englesku bazu koja je posvecena radu na razbijanju nemackih pomorskih sifara. Od prvih stranica, Robert Heris napetu radnju trilera uspeva da kombinuje sa istorijskim cinjenicama, stvarajuci tako uzbudljivu pricu, punu dobro osmisljenih obrta. Ljubitelji tehnotrilera zasigurno ce zavoleti ovo stivo, koje nam, zapravo, daje i stvaran istorijski uvid u rodjenje kompjuterskog doba. Laguna ce uskoro objaviti i "Dobru luku" Anite Dajamant, kao i "Darvinove nagrade II" i triler "Prikrade se pauk" Dzejmsa Patersona.
S. D.

01.01.00

Pobjeda
21.09.2002.

I DRUGI ROMAN BRITANSKOG MAJSTORA TRILERA U KNJIZARAMA

Drugi svjetski rat u siframa

Robert Heris: "ENIGMA", Laguna 2002.

Domaca izdavacka djelatnost pruza neoboriv dokaz da, najblaze receno kaskanje za civilizovanim i naprednim svijetom, nekada moze da donese veliko zadovoljstvo, bar knjizevnoj publici. Citaoce u Velikoj Britaniji, Robert Heris je drzao u neizvjesnosti citave tri godine, koliko mu je trebalo da nakon trijumfalnog prvjenca "Otadzbine" napise novi triler koji su svi zeljno iscekivali. "Otadzbina" je bila najprodavaniji debi u poslednjih dvadeset godina od strane jednog britanskog autora. A ovdasnja citalacka publika ima mogucnost da u razmaku od samo par mjeseci, uziva u oba Herisova romana.
Radnju u svom prvom djelu, Heris je smjestio u Berlin, 1964.-te godine. Ali ne onaj podjeljeni kakvog mi znamo, vec Berlin koji se sprema da slavi 75-ti rodjendan Adolfa Hitlera, Berlin kakav je bio u zamislima Alberta Spera, Berlin kao glavni grad ratnog pobjednika. Zastrasujuca pomisao da je NJemacka izasla iz ii svjetskog rata kao najjaca svjetska sila predstavlja osnovu ovog zastrasujuce napetog trilera. Kako je Heris tu koristio izmastanu stvarnost bogatu realno postojecim likovima (Hitler, Rajnhard Hajdrih, Artur Nebe) i zacinjenu nekim istorisjkim dokumentima, naravno, sve prouzrokovano "laznom cinjenicom" o velicanstvenoj pobjedi, u "Enigmi" u potpunosti okrece postupak. Sluzi se stvarnim dogadjajem, po nekima prekretnicom ii svjetskog rata, u koji smjesta izmisljene junake i likove. Ali da ne bi sve prepustio fikciji i ovdje ima licnosti koje su stvarno postojale i ciji opis, i naizgled posredno prisustvo daju posebnu draz (npr. Alan Tjuninig, matematicar).
Mjesto desavanja je Blecli park, britanski centar za prisluskivanje i desifrovanje poruka, kriptovanih uredjajem zvanim Enigma, koje je NJemacka slala svojim podmornicama u Atlanskom okeanu. Nekom neupucenom to nikada ne bi izgledalo kao mjesto u kom se odvijala jedna od najpresudnijih bitaka, u kojoj se nijesu koristile puske i topovi, vec umovi vrhunskih mladih matematicara tek pristiglih sa Kembridza. Junak ovog, po mnogo cemu neobicnog mjesta pa i dogadjaja, je Tomas DZeriko, skorasnji diplomac, student generacije, talentovani matematicar, regrutovan da radi na razbijanju najmocnije masine za sifrovanje poruka. Ovo njemu polazi za rukom, ali dozivljava nervni slom, a u njegovom odsustvu, kolege kriptoanaliticari gube nit samim tim mogucnost razumjevanja poruka. Uzrok sloma je, osim nadljudskih napora, mahom uzrokovan nestankom ionako tajanstvene bivse DZerikove djevojke Kler Romili. Nedovoljno oporavljne i jos uvjek slomljenog srca, DZeriko je prinudjen da se vrati u Blecli park, u medjuvremenu jos opterecen pricom o prisustvu spijuna, jer se sprema odsutna bitka na Altanskom okeanu. Tako da je znacaj ponovnog "upada" u Enigmu nemjerljiv.
Od prve stranice pravim ljubiteljima trilera, pa i onima koji su to u mnogo manjoj mjeri, tesko ce biti da ispute roman iz ruku. Isto kao i u Herisovom prethodnom djelu. Zanimljiva desavanja i razni obrti sustizu jedni drugo, i Heris savrseno strpljivo, ali izrazito dinamicno gradi napetost, i spaja stvarne dogadjaje sa onim sto je on kreirao i izmislio u intrigantnu cjelinu. Cesto, vrlo jednostavno i lako slika sporedne likove, umisljene i iskompleksirane kolege, gazdarice, posluzitelje, tek po nekom recenicom sa kojom pogadja karakter. Ono sto autor u sustini radi je da pripovjeda vrlo uzbudljivu i zanimljivu pricu. A sve ovo lako cini Herisa, inace bivseg novinara BBC-ja, Obzervera i Sandej tajmsa, jednim od najcjenjinijih pisaca trilera poslednje decenije HH vijeka. Napisao je i treci roman "Arhandjel" smjesten u danasnju Rusiju, koji je, treba li reci, bestseler. Zanimljivo je da su prva dva njegova djela filmovana, dok je za treci prava kupio Mel Gibson. Za one koje vole triviju, Heris je zet jednog takodje uspjesnog britanskog pisca Nika Hormbija ("High-fidelity", "Sve o djecaku").
Vuk Perovic