Enciklopedija ruske filosofije

10.10.09

Možemo se pohvaliti da je Srbija prva zemlja u svetu u kojoj je objavljena Enciklopedija ruske filosofije, kaže urednik ovog kapitalnog dela

Dve „male” ali za našu kulturu značajne izdavačke kuće, „Logos” i „Ukronija”, ovih dana su objavile Enciklopediju ruske filosofije. Vrednost ove kapitalne knjige prepoznali su i Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda, koji su finansijski delom pomogli njeno objavljivanje.
Enciklopediju su sa ruskog preveli Miroljub Avdalović, Dobrilo Aranitović, Radoslav Božić, Zoran Buljugić, Mirjana Grbić, Milica Dobrić, Miloš Dobrić, Vladimir Medenica i Ivan Nedić. Knjiga ima više od 1.000 strana, i „pokriva” istoriju ruske filosofske misli od sredine 11. pa sve do kraja 20. veka. Urednik Vladimir Medenica, izdavač, prevodilac i esejista govori o ovom poduhvatu za naš list.
Na koji je način vreme komunizma u SSSR uspelo da zatomi filozofsko nasleđe Rusije?
Bolje reći, pokušalo da zatomi. Sredinom dvadesetih godina 20. veka filozofija tzv. dijalektičkog i istorijskog materijalizma, ta vulgarizacija jedne već u mnogo čemu vulgarne filozofije, bila je zvanično priznata kao jedino istinita i naučna, kao osnova na kojoj treba da se temelje sva druga naučna i vrednosna istraživanja. A kada je nešto utvrđeno kao jedino istinito, onda ništa drugo ne treba, ne može i ne sme da postoji. Svi drugi filozofski pravci i tokovi bili su proglašeni za reakcionarne, pogotovo oni koji su imali idealističke i religiozne korene. O njima se ćutalo, a njihovi tvorci ili pripadnici bili su proterivani, hapšeni, streljani. Ali rusko filozofsko nasleđe, u dobrom svom delu hrišćansko i ličnosno, nije na taj način moglo biti uništeno. Originalna ruska filozofija je nastavila da postoji i da se razvija u izgnanstvu, ali i u samom SSSR-u, uprkos žestokom proganjanju njenih protagonista bez izuzetka.
Koje biste tokove izdvojili kao najznačajnije? Koje mislioce?
To su, svakako, oni tokovi proistekli iz učenja Homjakova o sabornosti, Fjodorova o zajedničkom delu vaskrsavanja predaka i regulaciji prirode, Solovjova o Bogočovečanstvu kao sinergetskom subjektu svakog istinskog ljudskog mišljenja i delovanja, ali i iz tema koje su otvorili romani Dostojevskog. Otuda nastaju filozofija svejedinstva (Karsavin, Frank), sofiologija (Florenski, Bulgakov), kosmizam (Muravjov, Ciolkovski), metafizika srca (Višeslavcev, Iljin). Ova metafizika srca kao svoje polazište i tačku izvesnosti ima „Volim, dakle, jesmo” (Amo, ergo, sumus) jer samo ljubav predstavlja onu produktivnu, stvaralačku silu koja daruje život, vrednosti, idealnu spoznaju, susret s najvišim svetovima i, na kraju, sve učvršćuje u večnome biću. Tu su, zatim, i personalizam i egzistencijalizam Berđajeva i Šestova, u čije duhovne učitelje treba uvrstiti i Dostojevskog. S tim u vezi, treba reći da su u Enciklopediji razmotrene ne samo ideje tzv. „školskih” filozofa, nego i „slobodnih mislilaca”, pisaca, umetnika, naučnika, bogoslova i crkvenih delatnika koji su svojim delima doprineli razvoju ruske duhovne kulture, a time i filozofije kao njenog organskog i neodvojivog dela.
Ko je sve radio na ovoj knjizi?
Na Enciklopediji je radila velika grupa vodećih ruskih filozofa. Spiritus movens ovoga dela bio jeMihail Maslin, glavni redaktor i autor velikog broja odrednica. Zajedno s Petrom Apriškom i drugim članovima uređivačkog odbora, on je osmislio sadržaj i strukturu ove knjige. Inače, ova Enciklopedija je objavljena u Rusiji 2007. i trenutno se prevodi na nekoliko jezika. Međutim, možemo se pohvaliti da je Srbija prva zemlja u svetu u kojoj je ona i objavljena.
Šta ovo delo znači za nas?
Problemi kojima se bave ruski mislioci su i naši problemi, između ostalog i zbog sličnosti naših istorijskih sudbina. Ruski se mislioci nikada nisu mogli pomiriti sa vladavinom apstraktnog nad konkretnim, opšteg nad pojedinačnim, bezličnih zakona nad ličnošću, sa svim onim što, poput Velikog Inkvizitora Dostojevskog, pokušava da potkupi i porobi slobodan ljudski duh, da onemogući slobodno ispoljavanje čovekovih Bogom danih talenata, i zato nam njihova dela tako mnogo govore, učvršćuju nas u našoj samobitnosti i pomažu nam na putu sticanja samosvesti, baš kao što to čine i dela naših najboljih ljudi, maltene bez razlike.
Anđelka Cvijić
---------------------------------------------------
Gosti iz Rusije danas u Beogradu
Mihail Maslin, Petar Kalitin, Petar Apriško i Anastasija Gačeva večeras u 19.30 govore na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Sutradan će A. Gačeva u 11.30 održati predavanje na Filološkom fakultetu, dok će ostali u isto vreme nastupiti u Ruskom domu, a zatim će svi skupa učestvovati na konferenciji za novinare u Kući Đure Jakšića u 13 sati. Ko propusti ove njihove nastupe, moći će ipak da ih čuje u subotu u 18 časova na Bogoslovskom fakultetu. U međuvremenu, oni će govoriti najpre u Valjevu a zatim u Rumi, i tom prilikom obići najznamenitije manastire u okolini ovih gradova.