ELIZA PURIČELI GVERA je kao dete imala riđu kosu i to tako upadljivu da su joj nadevali razne nadimke, a omiljeni joj je bio Šargarepica. To je bio glavni razlog zbog koga je poželela da bude Pipi Duga Čarapa, kako bi mogla da podigne konja i svima im pokaže. Drugi razlog je to što joj je mama uveče čitala knjige Astrid Lindgren sve dok ne bi promukla. Knjige Astrid Lindgren su joj čitali mnogo puta, a kada je mama prestala da joj ih čita tvrdeći da je već prevelika za te priče, tešila se pričajući sama sebi neke pričice u nastavcima, uvek sve zapetljanije, Eliza kada je imala tri godine sa brojnim dramatičnim scenama i zanimljivim likovima. Narednog jutra bi već zaboravila celu pričicu od prethodne večeri. Nije više imala izbora, pa je počela i sama da čita. Danas njena riđa kosa malo manje blešti napadnim crvenim tonovima, ali i dalje joj je čitanje omiljena aktivnost... pa joj je žao što samo čitanje nije pravo zanimanje, jer bi se svakako njime bavila.