Džeparoš

21.04.07 Politika

Slučaj britanske spisateljice Sare Voters (1966) dobar je primer kako se pobeđuje zazor prema novim temama i novim književnim generacijama: sa četiri romana, od kojih su dva bila u najužem izboru za Bukerovu nagradu, ova vlasnica doktorata iz engleske književnosti ispisuje novu žensku istoriju. Njen prvenac Usne od somota (1998) je avantura seksualnog sazrevanja i fizičke transformacije, upakovana u „estradnu” priču iz viktorijanske epohe. Udružujući homoerotsko i gotsko, roman Srodne duše (1999) opisuje nerealizovanu zatvorsku idilu između lukave prestupnice i mlade žene koja od depresije beži u humanitarni rad. Džeparoš (2002), jedini preveden na srpski, meša naturalizam i melodramu u lezbejskoj rekonstrukciji Olivera Tvista. Nakon „viktorijanske trilogije” sledi izvanredna Noćna straža (2006), smeštena u vreme Drugog svetskog rata.

Votersova je majstor atmosfere, obrta i opservacije: njena stalna tema je socijalna i seksualna margina na kojoj se, kao u Džeparošu, ukrštaju sudbine kradljivice i bogate naslednice ili pak povezuju mjuzik hol, prostitucija i radnički pokret, kao u Usnama od somota. Rekonstruišući prostore ludnice, zatvora i plemićke palate, slikajući delinkvente i dekadente, Sara Voters stvara paralelnu žensku istoriju od sudbina i identiteta žena privučenih sopstvenim polom.

Istopolna ljubav je povod za žanrovski eksperiment: za simulaciju pikarskog romana (Usne od somota), splet „krimića„ i „ljubića” (Srodne duše), varijaciju sentimentalnog ili istorijskog romana (Džeparoš i Noćna straža). Krivica i kazna uvijaju se u oblandu romantike i ezoterije; sentimentalne teme ljubavi i lojalnosti neodvojive su od „straha i drhtanja” gotskog romana, vezuje se okultno sa romantičnim, pronevera novca s proneverom poverenja. Kao i svaka druga, lezbejska ljubav podrazumeva laž, neverstvo, iluzije, prilagođavanje, testiranje lojalnosti i požrtvovanja; prepreke njenom ostvarenju nisu samo restriktivni zakoni i običaji, već i nesavršenstvo ljudske prirode. Dovitljiva spiritistkinja Selina iz Srodnih duša u sprezi sa svojom ljubavnicom obmanjuje naivne i nedužne, a Sju Trinder iz romana Džeparoš tipičan je primer prevarenog prevaranta – nju će u ludnicu strpati ista ona pasivna i pokorna Mod kojoj je pokušala da otme nasledstvo na osnovu lažnih dokaza o psihičkoj labilnosti. Najnoviji roman Noćna straža otkriva sva lica izdaje i lojalnosti u različitim vidovima ljubavnih odnosa.

Ova paralelna povest o egzistencijalnim iskušenjima tri žene i jednog mladića teče unazad, od 1947. do 1941, zabavljena uticajima i sticajima okolnosti koji su ih naveli na fatalno pogrešne odluke. Više nego na užase rata autorka se usredsređuje na mirnodopsku letargiju svojih junaka; usamljena lezbejka Kej oseća se beskorisnom u vremenu bez bombardovanja i sirena, Dankan radi u fabrici sveća nakon zatvorske kazne zbog prigovora savesti, dve devojke sapete bezizlaznim emotivnim vezama, Vivijen i Helen, vode agenciju za usamljena srca. U Noćnoj straži nema sentimentalnih finala ni efektnih obrta kao u „viktorijanskoj trilogiji”; ukida ih melanholična sadašnjost.

Romani Usne od somota, Srodne duše i Džeparoš pripovedani su u prvom licu, kao uzbudljive i dinamične ispovesti viktorijanskih žena o potrazi za identitetom. Za ostvarenje seksualne slobode ili profesionalnog uspeha junakinje imaju na raspolaganju malo mogućnosti: industriju zabave, prostituciju i kriminal, dobrotvorni rad. U četvrtom romanu i prividno liberalnijoj epohi, promene predodređuje rat; klasno i ideološki različite ne zbližava samo ista opasnost, nego i to što su svi „obučeni kao strašila i govore kao Amerikanci”. Međutim, sa dolaskom mira ukidaju se sve mogućnosti promene i rekonstrukcije identiteta koje je rat otvorio. Kej je tokom noćnih bombardovanja vozila kola hitne pomoći i spasavala ljude iz ruševina, osećajući u najgorem vremenu najveću živost i budnost – dok su muškarci na frontu, žene poput nje mogu da nose kratku kosu i pantalone i da se radeći teške i rizične „muške poslove” integrišu u privremeno dezorijentisano društvo kao njegovi dobri anđeli. Sa ponovnim dolaskom mira, Kej opet postaje nevidljiva, a njena pomoć nepotrebna.

Roman je zasićen slikama emocionalne agonije, bilo da je u pitanju duševna patnja zbog ljubavi koja se gasi ili su u pitanju drastični, strašni trenuci kad ljubav zaista može da košta života. Noćna straža je odmah pročitana u ključu Gospođe Dalovej Virdžinije Vulf – duboko utisnuta sećanja na smrt i strah i dugi unutrašnji monolozi obezbeđuju snažan umetnički doživljaj i izvan okvira društveno-istorijske hronike erotskih razlika.
Vladislava Gordić Petković