Džejms Džojs od A do Ž

11.09.06 Blic

Istaknutiji pisci po pravilu dobijaju mesto u enciklopedijama. Mnogo je ređi slučaj, iz razumljivih razloga, da pisci dobiju svoju ličnu enciklopediju. U Zagrebu je pre nekoliko godina izašla dvotomna enciklopedija „Krležijana“, a u ovom delu Evrope nešto slično nije sačinjeno. U anglosaksonskoj kulturi poznata je izdavačka kuća „Vordsvortova Izdanja“ koja je nekim od najznačajnijih pisaca posvetila Vodič sa nešto skromnijim ambicijama u ovom smeru.

U izdanju nedovoljno primećene zrenjaninske izdavačke kuće „Agora“ objavljena je knjiga „Džejms Džojs od A do Ž“ dvojice američkih profesora, A. Nikolasa Farnjolija i Mišela P. Gilespija, u kojoj su na 384 stranica velikog formata i sitnog dvostubačnog sloga (sa nizom fotografija i likovnih priloga) osvetljeni život i opus velikog pisca (l882-l941), jednog od prekretničkih tvoraca novijeg vremena. U uzornom prevodu Tamare Veljković i sa znalačkim predgovorom Zorana Paunovića, ova fascinantna knjiga pokazuje kako je ovaj dobrovoljni izgnanik (poslednjih tridesetak godina proveo je van otadžbine) pratio i dokumentovao kulturu svog naroda i rodni grad Dablin.

Reference obuhvataju civilizacijsku ravan, književno-kulturološku i poetičku dimenziju pisca koji je za sobom ostavio samo tri romana, dve zbirke pesama, zbirku priča i dramu. Iz ove enciklopedije doznajemo da je veliki Irac radoznalo „gutao“ sve, od Homera, na čijoj je podlozi načinio svoje epohalno delo „Uliks“, Samjuela Beketa, koji mu je u mladosti bio sekretar i duhovni sin, do dablinskih bircuza i divljih pataka. Knjiga velikih otkrića, trezor književnih uživanja.

Milan Vlajčić

23.07.06 Danas

A. Nikolas Farnjoli i Mišel P. Gilespi
Džojs od A do Š
A g o r a, 2006.
prevela Tamara Veljković

Pred nama je svojevrstan "bukvar" napisan tako da nas uvodi u sve aspekte Džojsovog opusa. U ovom delu se identifikuju glavni međutekstualni uticaji, tumače aluzije na važne likove, lokacije, ideje i događaje kojih ima na pretek u Džojsovim knjigama. Takođe, ovo delo usmerava našu pažnju i na vantekstualni materijal koji je oblikovao Džojsovu prozu povezujući mesta, koncepte i događaje u njegovom životu, sa odgovarajućim pojavama u njegovom delu, tako da ovu knjigu možemo čitati i kao svojevrsnu enciklopediju sa osnovnim informacijama koje su neophodne da bi se razumeo Džojs i da bi se sa većim uživanjem i razumevanjem čitao njegov opus. "Svi čitaoci koji su do sada zazirali od Džojsa, smatrajući ga teškim i nepristupačnim piscem, ova knjiga moći će da posluži kao ulaznica u jedan od najosobenijih i najčudesnijih umetničkih svetova u novijoj istoriji svetske književnosti", kaže Zoran Paunović, prevodilac i Džojsovog dela Uliks. Džojs od A do Ž jedna je od onih knjiga koju smo zbilja čekali na našem jeziku.


Franc-Olivije Žizber
Brlog
Zepter Book World, 2006
prevela Jelena Stakić

Prvo Žizberovo delo objavljeno na našem jeziku je Amerikanac ("Clio" 2005) i već sa tom knjigom, naša kritika i čitalačka publika prepoznali su ono što je prepoznao svet - vrsnog pisca. Žizberova karijera vezana je za novinarstvo, diplomirao je u Centru za obrazovanje novinara, godinama je radio u Nuvel observateru, pisao čuvene reportaže iz Vašingtona, a od 1997. bio ditrektor Figaroa i Figaro magazina. Od septembra 2000. stupa u Poen, gde je generalni direktor i predsednik. Godine 1997. dobio je književnu nagradu Prince Pierre de Monaco za sveukupno delo. Brlog je delo o poljoprivrednom radniku koji se zove Isus i živi u zabačenom selu Normandije. Ima neobičnu moć - razume sve što se oko njega dešava, sve što govore, misle i osećaju ljudi, ali i životinje i biljke. U trenutku kad budu počinjena dva zločina, Isus je taj koji će znati sve. U ovom delu, Žizber spaja višestruke, dramske obrte sa poetskim i panteističkim, u duhu kojih je intonirana ova opojna proza. Žoslen je u "Nuvel observateru" ovu knjigu nazvao "bizarnom, smešnom, okrutnom, divljom i veličanstvenom", a Žizbera - neverovatnim piscem.


Alister Meklod
Nije velika šteta
Medijska knjižara KRUG, Beograd, 2006.
prevela Ljiljana Nastić

Nije velika šteta kanadski je roman koji se smatra životnim i remek delom Alistera Mekloda. Ovo delo predstavlja putovanje kroz slojeve mitske prošlosti porodice pisca i sublimira poetsko i prozno kroz herojske priče o narodu. Tu su priče o rudarima, pijancima, drvosečama, avanturistima, ljudima koji su uvek u egzilu, kao i priče o legendarnom patrijarhu koji je napustio Škotsku 1779. i naselio "zemlju drveća", Kanadu, gde su njegovi potomci osnovali zaseban klan Nove Škotske. Aleksandar Mekdonald u ovom delu govori i o brojnim rođacima, braći, koja su, zbog izuzetnog poznavanja rudarskog posla, bili traženi širom sveta, kao i intrigantnoj ličnosti Aleksandra i njegovoj sestri bliznakinji, koji su, napustivši Kejp Kod postigli uspeh, ali nikada nisu prestali da se sećaju prošlosti. "Nije velika šteta" pikarsko je štivo, u kome se mešaju seta i sreća, strah i nada, sumnja i vera u budućnost koja dolazi. Ovo Meklodovo delo roman je sa nizom međunarodnih nagrada. No, možda je najveća nagrada to štio su ga prigrlili čitaoci širom sveta. Pred nama je toplo i uzbudljivo štivo, autora koji je poznat i kao pisac izvanrednih priča.


Karl Hajasen
Sovin huk
Laguna, 2006.
prevod Vladimir D. Janković

Ovo je drugačija knjiga za mlade, u kojoj je reč o pohlepnim preduzimačima, korumpiranim političarima, neuspešnim policajcima i upornim, neustrašivim gimnazijskim čudacima, rešenim da spasu stanište sova. "Sovin huk" je prvi Hajasenov roman za mlade, a karakterišu ga autorov prepoznatljiv satiričan duh, humor i vešto, uzbudljivo pripovedanje. Hajasen i u ovom delu otkriva tajne Floride, a ova knjiga ovenčana je brojnim nagradama, uključujući i prestižno priznanje Njuberi. Uzbudljiva priča o spasavanju sova ne samo da je stekla milione čitalaca, već je navela i produkcijsku kuću Walden Media da snimi porodični film koji je izazvao kontroverze i uzbuđenja širom SAD, podjednako kao i knjiga po kojoj je snimljen.

Sanja Domazet