Dušan Dušek (1946) spada u najznačajnije savremene slovačke prozne pisce. U književnost je stupio zbirkom pripovedaka Krov kuće (1972), čija su tema doživljaji iz detinjstva u rodnom Zahorju. Detinjstvo je tema i narednih knjiga Oči i vid (1975), Najstariji od svih vrabaca (1976), Istinita priča o Paci (1980), Pišćčikin (1980) i Pišćčik se ženi (1981). Slede knjige pripovedaka za odrasle Položaj kod srca (1982), Kalendar (1983), Naprstak (1985) Vrata na ključaonici (1987), Baka na merdevinama (1987), Milostivo vreme (1992), Kofer za snove (1993) i Toplomer (1996).Njegov najnoviji roman, Ozeble ruke (2006), nagrađen je najznačajnijom slovčkom književnom nagradom, koja je u rangu naše Ninove nagrade. Reč je o ekspresivnoj, jezički i stilski upečatljivoj priči, u kojoj glavni likovi, učitelj Pajo i njegova prijateljica iz detinjstva Tamara, tragaju za suštinom ljudskih relacija. Metafora zime, u ovoj povesti, uverljivo dostiže do svoje suprotnosti, one koja ucrtava toplinu ljudskih dodira.