Dupljaci

04.07.13 Danas

Od malena sam strip smatrala zbunjujućim medijem. Dok su moji drugovi uživali u Flašu Gordonu i Kortu Maltezeu, meni je nedostajala posebna koncentracija neophodna da istovremeno pratim dva koda. Vezivala bih se za sliku ili bih samo čitala tekst (nedovoljno kvalitetan). Odlučna da kako znam i umem otkrijem čari stripa, s vremena na vreme bih mu se vraćala. Nažalost, sa sličnim rezultatom. Od prijatelja sam dobijala preporuke i mučila se do poslednje strane. Tako mi je skoro došao u ruke grafički roman Duplo dno, Džejsona Lutsa (Besna kobila, Beograd, 2012, prevod Ognjenka Lakićević).
Hvaljeni roman u slici je socijalno-ljubavno-psihološka drama sa elementima detektivske priče. Od svega po malo: mađioničara pijanca proganja bratovljeva smrt (u snu i na javi) i rastanak sa voljenom ženom. Zajedno sa senilnim učiteljem, sitnim lopovom i njegovom ćerkom, on živi ispod mosta. Voljenoj ženi je policija za vratom pa se priključuje ekipi s margine. Učitelju se pogoršava demencija, ćerka se oseća odbačenom od strane majke te zahteva odgovore od oca koga muči krivica i koji se posle izvedene pljačke predaje policiji (mada je mogao to da izbegne), ljubavnici se rastaju a misterija u vezi sa bratovljevim skokom s mosta ostaje nerazrešena. Iako roman ima materijala za dve sezone sapunske opere, sličice koje pričaju priču se protežu na samo 140 strana. Baš kad sam pomislila da sam ponovo potvrđeni netalentovani recipijent ove grane umetnosti, otkrila sam zanimljiv strip o stripu: Kako crtati strip, Skota Meklauda. A sa tim ilustrovanim priručnikom upoznala sam vrline i mane Duplog dna.
Crtežom nedovoljno izdiferencirani junaci usporavaju praćenje radnje jer se ponekad ne zna ko je u kadru. Enterijeri učestvuju u prikazu unutrašnjeg života likova. Neuredna soba propalog mađioničara odražava njegovu konfuziju i nemir, a prostor koji junaci zajedno naseljavaju govori o njihovom društvenom položaju, oni su ispod granice poželjnog, zaglavljeni u socijalni talog. Perspektiva je odlična, zvučni efekti dodaju novu dimenziju slici, grafičko izdvajanje sna od jave je vrlo uspelo, pretapanje ova dva nivoa je dobro uklopljeno. Samo detalji, koji bi trebalo da nagoveste dalji razvoj priče, zbunjuju. Pojavljuju se nejasni kadrovi. Opravdanje za njihovo postojanje dolazi dosta kasnije, što remeti čitanje. Jedan od bitnih zahteva koji se postavlja pred autora stripa je, kako kaže Meklaud, jasno prenošenje osnovne namere svakog kadra, a nekim kadrovima Duplog dna namera se otkriva sa zakašnjenjem, što prekida kontinuitet razumevanja i učestvovanja u priči.
Napokon, udruženi Meklaud i Luts pomogli su mi da se otvorim za strip.

Nina Savčić