Dubravka Stojanović je rođena 1963. godine u Beogradu. Magistrirala je 1992. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu s temom »Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918«. Doktorirala 2001. godine na tom fakultetu s temom »Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914«. Od 1988 do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, a od 1996. predaje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta. Izabrana je u zvanje vanrednog profesora 2008. godine na Katedri za opštu savremenu istoriju. Učestvovala je na mnogim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. S Milanom Ristovićem i Miroslavom Jovanovićem uređuje Godišnjak za društvenu istoriju. Bila je članica redakcija zbornika »Srbija u modernizacijskim procesima 20. veka« (1994), »Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka« (1996) i »Srbija u modernizacijskim procesima. Uloga elita« (2003). Bila je koordinator kurseva na Ženskim i Mirovnim studijama, kao i u Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka, interpretacijama istorije u novijim srpskim udžbenicima (potpredsednica je Balkanskog komiteta za obrazovanje u oblasti istorije), društvenom istorijom, procesima modernizacije, istorijom žena u Srbiji.Za knjigu Srbija i demokratija: 1903—1914 dobila je Nagradu grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003. godinu.