01.01.00
Politika
16.12.2000.
Nepoznato u poznatom
Mihailo Simic: "Draža, Broz, IB"
Knjiga "Draža, Broz, IB - nepoznato u poznatom" ne otkriva nove podatke iz naše nedavne istorije, ali njihovom pedantnom i krajnje doslednom analizom mnogi se dogadaji pojavljuju u novom svetlu. Knjiga je puna objašnjenja koja na prvi pogled izgledaju neverovatna. Tako, na primer, sastanak Draže sa Nemcima u Divcima, obavljen na Dražinu inicijativu, završen je bez sporazuma; Užicka Republika jeste naziv, koji je prvoj oslobodenoj teritoriji od nemackih okupatora u porobljenoj Evropi dao posle njene propasti okupatorski propagandni aparat. Taj naziv je sa partizanske strane upotrebljen tek posle oslobodenja i to kao da su to ime ustanici dali oslobodenoj teritoriji još za vreme njenog postojanja.
Zatim, tokom Drugog svetskog rata svi partizanski leci i svi govori partizanskih celnika govore iskljucivo o narodnooslobodilackoj borbi, a o nazivima "narodna revolucija" ili "autenticna revolucija", nema ni pomena. Ili, zar generacije i generacije nisu ucile da se kao Dan armije slavi 22. decembar, dan osnivanja Prve proleterske brigade, a Prva proleterska je osnovana 21. decembra 1941. godine na dan Staljinovog rodendana. Ili, martovski pregovori vodeni 1943. godine izmedu Nemaca i partizana zapoceli su na inicijativu partizana i završili se bez - sporazuma. Baš kao i oni u Divcima.
Svuda najbrojniji
Ispunjavajuci gotovo apsolutno redove DM-a, Srbi su se bezrezervno vezali za takozvane tradicionalne saveznike i ne pomišljajuci da savezništvo medu državama postoji samo radi interesa. Dražin pokret nijednog trenutka nije sumnjao da jedan Cercil može da preda monarhisticku Jugoslaviju komunisti Brozu radi sporazuma sa Staljinom. Tako su se Dražini ratnici našli u bespucima Bosne, a Dražina glava data Brozu "na tanjiru".
Srbi, pak, koji su bili u partizanskim redovima, prihvatili su Brozovu liniju "bratstva i jedinstva" i u to ime se obracunavali sa nosiocima "velikosrpstva". I dok je okupator u Srbiji uništavao srpsku gradansku levicu, Broz je uništavao srpsku desnicu. No, bez obzira na sve svoje pogibije u Drugom svetskom ratu, Srbi su, ipak, bili najbrojniji i u redovima pobednika.
Medu njima su vrlo brzo pocele da sazrevaju nove politicke licnosti. Pogotovu medu Srbima iz Srbije koja je posle 1941. godine bila uglavnom mirna. Onaj koji je mirovao mogao je, uglavnom, da se oseca bezbednim, pa ako je prišao partizanskom pokretu, prišao je zbog ideološke orijentacije, prišao je kao politicki misleci covek.
Doba unazadivanja
Kad je došlo oslobodenje, taj covek, nenaucen na život prema objašnjenjima politickih komesara, i u slobodi razmišlja svojom glavom. On se sa mnogo cim ne slaže, ali je sve to bilo bezopasno dok nije objavljena Rezolucija Informbiroa.
Kada se ona pojavila i napala tekucu politiku Komunisticke partije Jugoslavije, što se kaže, od az do ižice, onda su oni, koji se nisu slagali sa nekim aspektima politike KPJ i pre Rezolucije, sada potpali pod udar kao "rezolucionaši". Njihovim odstranjenjem iz javnog života nestao je još jedan sloj politicki mislecih ljudi.
Nije važno koja je od svih tih uništenih politickih grupacija bila u pravu, a koja nije. Bili su sve to politicki misleci ljudi i Srbi su ostali bez njih. Uz to, selo je razbijeno, nestali su domacini, a zbrisana je i gradska caršija. Nastalo je gluvo doba unazadivanja. Srbi su bilo gde da su bili - poraženi.
I šta sad? Autor sistematski privodi citaocu odgovor na to pitanje. A on se svodi na sledece: u unutrašnjoj politici razviti najviše oblike demokratije, jer samo to može da ojaca unutrašnju slogu i, samim tim, snagu zemlje ali pod uslovom da se politicki protivnik ne smatra neprijateljem, vec covek koji drukcije misli. A odgovor je dat i na pitanje: koji pravac uzeti u spoljnoj politici? Iskustvo jasno govori: približavati se svakoj zemlji sa kojom imamo zajednicki interes i ublažavati na svaki nacin suprotnosti sa onim zemljama sa kojima smo iz bilo kog razloga suprotstavljeni. I stalno imati na umu: u politici nema ni stalnih prijatelja, ni stalnih neprijatelja; u njoj postoji samo interes.
M. Maksimovic
