ODVEĆ RAZMAŽEN, ODVEĆ RAZNEŽEN
Bio sam, izgleda, izvanredno lep... kao mače. Stoga su me mazili toliko da je to već bilo smešno. Najpre moja mati, zatim posluga u kući, pa najzad i sama moja gospodarica, jedna mlada devojka, tiha i bolešljiva, na čijim sam kolenima otpočeo najpre da se igram.
Izlažući uspomene iz detinjstva, uspomene jasne mada daleke, vidim sebe kako se preturam kao kakva mala budala po debelome tepihu čiju su vunu čupkali moji noktići, mali pa ipak oštri. Izvesno, trebalo je izgrditi me posle ovakvih podviga; ali grditi mene, mene, gospodaričinog ljubimca?! Bože sačuvaj!
Što se tiče moje majke, ona je zadovoljno prela i šaputala na našem mačjem jeziku:
- U tvojim godinama, dragi moj, i ja sam takva bila. A gospođica Margarita smejala se iz sveg srca, zbog čega bi se zatim opet zakašljala.
Ah, da divnih dana punih uživanja koje sam proveo u njenoj sobi!... Budio sam se kraj njenih nogu, sasvim zagrejan pod svilenim jorganom; i, čak pre no što bi otvorila oči, ja bih potrčao k njoj i stavljao bih svoje sive šapice na njene bele obraze.
Ponekiput bi se činila kao da se ljuti.
- Pa ti si me probudio, Živa Vatrice; to nisi smeo, jer dok spavam, ja ne patim od bolova.
Ali moje malo, sebično srce nije znalo da se kaje pa bih se i dalje igrao sa njenim bledim rukama, mrsio bih joj smeđu kosu i kidao joj čipke na noćnoj košulji.
Onda bi zazvonila, sobarica bi dizala zavese, otvarala šalone, pa bi gospođici donosila čaj, a Živoj Vatrici zaslađeno mleko.
Zatim bi ušla i moja mati, jer ona nije imala pravo da, kao ja, spava kod Margarite.
Sirota moja mama! Ja je i sad vidim, i čujem, kako opružena repa, protegljasta i gipka tela, obilazi nameštaj i tiho mauče, ili bolje kako neprestano ponavlja neki trio, na šta bih ja veselo otpočeo da predem.
Skočio bih sa postelje, pritrčao bih joj, pao bih joj između šapa, pa bih je grizao po nogama i repu. Ali ona bi se retko ljutila na te moje veštine koje nisu odavale mnogo poštovanja, a naša draga bolesnica tada se slatko smejala.
Ali dođe dan kad su me zamolili da budem ozbiljniji: bio sam već odrastao, skoro već mladić, pravi mačak; upredao sam brkove, gladio sam dlaku i posmatrao sam se u ogledalu da vidim kakav utisak izazivam.
Ja sam pre svega bio zadovoljan svojim telesnim sastavom, a to osećanje bilo je potpuno smešno i detinjasto. Jer, najzad, ko mi ga je dao, taj prijatni izgled, ako ne Bog? On koji me je mogao stvoriti vrlo ružnim, da mu je to bila volja. Ako ne, takođe, moja mati, koja me je tako brižljivo negovala i lizala?
Kako se čoveku sve dosadi, tako je i meni postalo sve dosadno; dosadilo mi je i dugo stojanje pred ogledalom.
Moja gospodarica otpočela je da mi se potsmeva, a moja mati jedne večeri sa uzdahom mi prošaputa:
- Razum i dobrota više vrede nego telesna lepota. Ah, tvoja baba Šineta tu je tek vredela!
Već više puta su preda mnom spominjali tu moju babu koju ja nisam poznavao, a koja je, kako izgleda, bila vrlo ugledna osoba.
To probudi moju radoznalost, pa sam se raspitivao kod svoje majke.
I ona mi sa zanosom odgovori sa zelenim očima uprtim u salonska vrata:
- Kad nam bude dopušteno da uđemo tamo, ja ću ti pričati o njoj.
Bio sam postao vrlo nestrpljiv da čujem te priče, istinite ili izmišljene. I jedva sam čekao da vidim kad će se pred nama otvoriti vrata kroz koja nismo smeli da prođemo.
Ali taj čas najzad dođe. Parketar, kako je izjutra bio došao, tako je bio zaboravio da zatvori vrata na salonu gde je dotle nama životinjama pristup bio zabranjen. Moja mati i ja uvukosmo se krišom, drhteći od strahopoštovanja.
Kapci na prozorima bili su zatvoreni, istina, ali svaki zna da mačke dobro vide i u mraku.
Moja mati me odvede sasvim smotreno pred jednu sliku srednje veličine, izrađenu uljanim bojama, koja je pretstavljala jednu lepu mačku zamišljenih očiju, svetle dlake.
Krajem svoje kadifaste šapice moja mati obrisa suzu.
- Moja Živa Vatrice, pogledaj i pozdravi - reče mi mati - ovu gospođu... hoću reći ovu mačku, dostojanstvenu, divnu, koja se mnogo spominje ... naročito po dobru, ma da je imala u svome karakteru i neke nastranosti, na koje se ti, nadam se, nećeš ugledati. O njoj se možeš obavestiti kod malih čitalaca Dečijih novina, koji su je poznavali i nema sumnje cenili.
Usudih se da stidljivo pogledam na platno uokvireno u ram izrađen u duborezu; ali moram priznati da pri tom prizoru nisam osetio nikakvu drhtavicu kako sam očekivao.
Međutim, i ja sam želeo da, kao moja mati, obrišem suzu na svom kadifastom obrazu. Ali sve uzalud! A bio sam nesposoban da se pretvaram kao da osećam nešto što u stvari nisam osećao.
Da, divio sam se svojoj babi, na primer: kako je divna mačka, kako sedi na... svome zadnjem delu, sa šapicama ozbiljno naslonjenim, na jastučetu od plave čohe.
- Zapazi, Živa Vatrice, - nastavi moja mati smotrenim glasom kao da govori u džamiji - zapazi dubinu onog oštrog pogleda, zamišljenost onih bistrih zenica, dostojanstvenost onih čeličnih udova...
Nisam mogao da se uzdržim od zevanja, a mati me pogleda malo prezrivo.
- Hajd’mo, - uzdahnu ona strpljivo - vidim da si odveć mlad da bi me razumeo.
- Do vraga! - prekidoh malo drsko - pa slika mi bogzna šta i ne kazuje.
- Zar ni slika jednoga Lambera, na kojoj su pretstavljene mačke? Ako ikada doživiš da te on slika...
- Šta! Zar i to može biti? - povikah ushićen od želje i gordosti. - Oh, šta treba da radim da zaslužim tu čast?
Moja mati podiže glavu:
- Da ne budeš samo običan salonski mačak - dodade ona - i, najzad, da zaslužiš da se o tebi govori.
Kad to reče, skoči na parket sa stoličice na koju se bila popela, pa me krišom izvede napolje a da to niko nije ni primetio.
Kad je došao čas za užinu, ja sam više mislio na kašu koja me je čekala nego na svoju babu Šinetu; ali uveče, kad nisam mogao brzo da zaspim, ponavljao sam one reči koje su mučile moj duh:
- Da bi te slikao Lamber, treba da zaslužiš da se o tebi govori.
Da, izvesno, treba da zaslužim da se o meni govori; ali kako? Šta da radim za to?
Sigurno, neću biti običan mačak koji se šeta po krovu ili po salonu, kako to reče moja mati; neću zauvek ostati ništavno i ludo mače koje samo zna da kida zavese, da prazni ružičastim i hitrim jezikom tacne s kremom, ili samo da spava i da se proteže na uzglavlju svoje gospodarice. Ali onda, još jednom, šta da radim?
