Dominacija i otpor

Izdavač: Čigoja

"Dominacija i otpor" sadrži trideset eseja koji ni ovoga puta ""ne vuku" na akademsku hladnoću i nadmenost "učenosti"", a bave se kičom, mas-kulturnim pojavama, palanačkim duhom, demonizacijom morala, unižavanjem uma... Ovi tekstovi prvobitno su objavljeni u listu "Pobjeda".

Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija

2001; Broširani povez; 21 cm; 271 str.; 86-7558-036-3;

Teme i dileme

Iskušenja intelektualca

"Sada niko ne zna kako izgleda dobra knjiga i mora se upreti prstom u nju"
F.Niče

Ratko Božović je uvek bio malo izvan, i malo iznad, običnog života, ali nikada rob njegovih navika koje mu oduzimaju svežinu. On nas je sve podsećao da je svet u nama sto puta zanimljiviji od sveta oko nas. Dok njega čitate ili slušate, imate utisak da razgovarate sa boljim delom sebe. Za sve ove duge godine nije se prodao ni predao, već je uz pomoć dokolice, i u dokolici, branio vrednosti u koje veruje i spasavao svoju dušu, obilato rasutu po stranicama svojih brojnih knjiga.

Pažljivo čitajući "Dominaciju i otpor" uverio sam se da se Božović vratio sebi i svom pozivu, nakon dužeg oporavka izvan sebe u prostoru koji ne odgovara njegovom duhovnom sklopu. Reči koje je ispisao na strani 120. mogu da se odnose i na njega samog: "Pouzdano se zna da je najgore to kad se čovjek udalji od sebe sama, kad postane sebi dalek i tuđ". Dobro znam da je Ratkovo naučno zanimanje slobodno vreme, ili tačnije, iskušenja slobodnog vremena. Zato on ističe da u slobodnom vremenu voli da putuje do sebe. Na njega se u punom značenju odnose reči filozofa volja za moć: "On korača putem koji vodi prema samom sebi".

Raduje me što Božović nije napisao jednu uzaludnu knjigu, već knjigu koja zaslužuje najveću moguću pažnju, ne samo zbog pitanja koja pokreće nego i zbog odgovora koje nudi – nudi a ne nameće. U kratkom osvrtu mogu se samo naznačiti neke teme i dileme ove pametne knjižice: iskušenja intelektualaca, odgovornosti naučnika, ponižavanje uma, palanka kao sudbina, plitkoumnost zla, igra kao temelj kulture, grad kao metafora, demonizacija morala, prestupničko mišljenje, drama dijaloga, uspon ženskih vrednosti, jezik i novogovor, bez tradicije i utopije, prognani smeh itd.

Odgovornost naučnika

Odabrao sam da ovde naznačim samo neke misli o iskušenjima intelektualaca i odgovornosti naučnika. I na ova dva pitanja može se uočiti sva slojevitost i analitička vrednost njegove misli.

Božović često ističe da intelektualac najviše čini kada poriče ono što nije vrednost, i što nije vredno. Velika izdaja intelektualaca dogodila se, i uvek se događa kada oni iznevere i posve napuste univerzalne ideje, verovanja i vrednosti u korist posebnih ideologija, normi i interesa. "Zato su, ipak, u pravu oni koji tvrde da je intelektualac nestao kad je nestalo njegovo traganje za univerzalnim". Naša novija istorija, nastavlja Ratko Božović, upućuje pažnju na tešku sudbinu intelektualca, na njegova golema posrtanja. "Relativizam u vrednovanju svijeta vrijednosti logički se vezuje sa idiotizmom profesije kao s fragmentarnom realizacijom svijeta rada". Ovakav intelektualac je razuman, ali nije uman; on je učen, ali nije mudar; on je svestan, ali nije samosvestan.

U pozitivnoj nauci, koja je i sama stavljena u pogon ekonomske i političke moći, više se ne mogu ni sresti univerzalne vrednosti i ličnosti koje ih neguju. Veliki stručnjaci u sistemu moći – fizičari, matematičari, inženjeri, hemičari, biolozi, psiholozi, sociolozi itd., – jesu velike neznalice u ljudskim stvarima. Nijedna suza ne može da kapne iz njihova mehaničkog oka, niti se reči molitve mogu čuti iz njihova otvrdlog srca. Umesto toga oni su, po rečima L. Mamforda, napravili "molitveni mlin na vodeni pogon". Svet zasnovan na moći isključuje svet utemeljen na ljubavi prema bližnjem. Ovde su prikladne Božovićeve reči o odgovornosti naučnika: "Naučnik ni u jednoj situaciji ne smije da ubije čovjeka u sebi ako ne želi i sam da postane dželat... Zato mudrost naučnika nije samo u tome da nađe najoptimalnije puteve do istine nego i u tome da se njome koristi na djelotvoran i ljudski smislen način". Svaka je teorija suva grana, samo je zeleno drvo života.

Knjiga i primedbe

Skupina ljudi, umešana u planiranu potragu za novim otkrićima, zajednica naučnika, i ne sluti kakve sve posledice izazivaju ili mogu izazvati njihova otkrića. Nema velikih istraživanja u nauci koja nisu opasna po život: opasna po svojim posledicama! Naučnom saznanju odaće se najveća počast ako se ono stavi u službu najvećih vrednosti: ljubavi, nade, vere, pravde, slobode i svetosti života. To znači da naučno saznanje ne može da ima krajnji smisao u sebi (spoznaja radi spoznaje), ono može biti samo sredstvo za uzvišene ciljeve čovečanstva.

Ako imam priliku da govorim ili pišem o nekoj knjizi ili povodom nje, onda prvo u njoj tražim osnovne, temeljne, uporišne misli koje pisac nastoji dokazati i pokazati, a sve ostalo ostavljam po strani, ili prepuštam sitnim duhovima koji se rado naslađuju na sitnim propustima pisca, prikazujući ih kao krupne promašaje. Žan Kokto reče: "Najgora je sudbina one knjige kojoj se ne mogu staviti nikakve primjedbe". Potpuno se slažem sa ovom mišlju, a ni Ratko Božović nema ništa protiv, jer je sam navodi u svojoj knjizi. Time je i mene ohrabrio da mu uputim jednu primedbu, na koju bi voleo da čujem njegov odgovor. Na str. 188. stoji da nauka "nije uspjela da se domogne cjelovite slike stvarnosti". Ratko dragi, svaka nauka se bavi nekim delom celine, dok joj celina stvarnosti uvek izmiče. Celina ili promišljanje celine spada u religiju, filozofiju i umetnost, pa je nauka po pravilu prinuđena da svoj pogled na svet preuzima od ovih duhovnih delatnosti. Nadam se da od ove primedbe neće biti velike štete, kao što ni od pohvale neće biti velike koristi.

Đuro ŠUŠNJIĆ

01.01.00