Dolina jorgovana

23.07.07

Ne povlađujemo kiču, trivijalnostima i masovnoj kulturi. Ozbiljna muzika, koncerti, značajni pisci, važne tribine, uz izložbu sa kolonije činiće okosnicu ovogodišnjih svečanosti
Srpska književna zadruga nedavno je objavila sedmo izdanje "Doline jorgovana", bajki Tiodora Rosića. Prethodne godine kod istog izdavača objavio je roman-bajku "Zlatna gora". Ta knjiga uvrštena je u lektiru za peti razred osnovne škole. Tiodor Rosić piše poeziju, prozu, esejistiku, književnu kritiku. Profesor je na pedagoškom fakultetu u Jagodini. Bavi se naučnim radom. NJegova knjiga pesama "Odbrana od vlasti", objavljena daleke 1993. godine, anticipacija je političkih promena i obračun sa anomalijama aktuelnog političkog života. Bajke i priče Tiodora Rosića govore o staroj srpskoj slavi, o Nemanjićima, vitezovima, prinčevima, kneževima, kraljevima i kraljicama, kazuju o staroj srpskoj zemlji Raškoj i njenim dobrim i plemenitim ljudima.

Vrednosti Rosićevog pripovedačkog umeća među prvima je zapazio Dragan Lukić, podvlačeći da se "oseća da je reč o piscu koji potiče iz starih srpskih krajeva, iz Raške, iz roda njenih kraljeva, Nemanjića", te da priča "tek sad ono što jeste večni zapis".

Pišete za odrasle, ali i bajke i priče za decu?
- Odrasli su ozbiljna deca, primetio je jednom prilikom Isak Baševis Singer, jedan od najvećih savremenih svetskih pisaca. Sve što može da se poruči odraslima, može i deci, naravno, na manje apstraktnom nivou. Ako mislimo kao narod da se uspravimo, ako mislimo da ne budemo potrošna roba političkim golubovima prevrtačima, o čemu govori moja knjiga pesama "Odbrana od vlasti", ako nam je kao narodu stalo do ugleda, moramo se posvetiti najboljem delu našega naroda, a to su deca. Zato pišem za decu i odraslu decu. Želim da im uputim poruku da su potomci slavnih predaka, daleki sinovi raških neimara, slikara, pesnika, umetnika.

Vašim romanom "Dolina jorgovana" stvorili ste žanr istorijske bajke. To je novina ne samo u našoj književnosti.
- Umesto fiktivnih, bezimenih junaka narodne bajke, knjigom "Dolina jorgovana" uveo sam istorijski stvarne ličnosti, Nemanjiće i njihove potomke. Glavninu bajki i priča iz knjige "Gospodar sedam bregova", moje druge knjige za decu, čine priče o staroj srpskoj gospoštini, kraljevima i velmožama. Te priče, mudre, poučne, katarzične, pisane su po svim zakonitostima kratke priče - sa poentom i obrtom na kraju. One doprinose uskrsnuću duha nacionalne istorije i narodnog predanja.

Šta ste kao umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti, koje se upravo održavaju, predvideli?
- Ta manifestacija, koja nosi ime prve srpske države i u manastiru Gradac, zadužbini Jelene Anžujske, okuplja svakoga jula i avgusta u Raški, najznačajnije domaće a sve više i strane slikare, pisce, muzičare. Pokrovitelj te manifestacije je Ministarstvo kulture Srbije i SO Raška, a organizator Centar kulture "Gradac" iz Raške. Ove godine Raške duhovne svečanosti održavaju se po trinaesti put. Svečanosti se odvijaju u dva dela. U okviru prvog dela, u manastiru Gradac, od 22-31 jula radi međunarodna likovna kolonija Akademija "Jelena Anžujska". Predsednik akademije je Milorad Bata Mihailović, jedan od naših najvećih živih slikara. U drugom delu, koji počinje 14. i traje do 19. avgusta - uz vrhunski književni, pozorišni, likovni i naučni program - dodeljuje se visoko priznanje "Stefan Prvovenčani".

Ko su učesnici ovogodišnje Akademije "Jelena Anžujska"?
- Svake godine manifestacija okuplja slikare iz okolnih zemalja, Francuske, Italije... Ove godine učestvuju: Slobodanka Rakić Šefer (Srbija), Miriana Savova (Bugarska), Sava Rakočević (Srbija, SAD), Paul Tinela (Italija), Stoil Mirčev (Bugarska), Tatsuo Jikumaru (Japan, Francuska), Manuel de la Flor (Španija), Klod Haberštih (Francuska), Bogdan Matejas (Rumunija), Milivoje Bogosavljević (Srbija) i Nebojša Đuranović (Srbija). Pored naših velikih slikara Slobodanke Rakić Šefer i Save Rakočevića i uz domaćinsku, mentorsku brigu Milorada Bate Mihailovića, dolaze slikari od Španije do Japana. Pravo bratstvo po duhu.

Šta je tema ovogodišnje kolonije?
- Svetlost raškog freskopisa trajno je opštekulturno dobro. Pamćenje svetlosti je tema ovogodišnje manifestacije. Ciljevi i zadaci kolonije su: stvaralačko uspostavljanje veza sa večnim slikarskim vrednosnim paradigmama vremena. Evokativna ovovremena kreativna nadgradnja večno živog raškog slikarskog koncepta.
Raške duhovne svečanosti ne povlađuju kiču, trivijalnostima, masovnoj kulturi. Ozbiljna muzika, koncerti, značajni pisci, važne tribine, uz izložbu sa ovogodišnje kolonije činiće okosnicu svečanosti. One će i ubuduće, oslonjene na dosadašnje dostojanstvenike priznanja Stefan Prvovenčani, koji čine Veće nagrade, nastaviti sa brižljivim odabirom najznačajnijih stvaralaca iz svih oblasti kulture. Kao narod mi dostojanstvo moramo povratiti kulturom. Učinićemo sve da ova manifestacija i ubuduće bude prepoznatljiva i relevantna na kulturnoj mapi Srbije.

Mila Milosavljević