Dolar i pištolj

13.05.04 Dnevnik - Novine i časopisi

Knjige su ponovo u modi – marketinški slogan ili ovokomponovani nonsens? Bolji poznavaoci prilika znaju da je broj čitalaca, uglavnom, konstantan. Ovde se promene ne događaju preko noći. Književnost i umetnost polako se seli u krilo tržišta. A zna se šta ono jedino zna. Bitna je cena/dobit, vrednosti druge vrste i ne postoje.
To je današnji centar mete. Ostalo su samo recidivi, i pojedinačni begovi i snalaženja. U toj velikoj senci odvija se i izdavački podvig svakog našeg, manjeg, izdavača. Dosta, svega je dosta, bitni su, međutim, novi naslovi.

VIKTOR PELEVIN, ŽUTA STRELA I DRUGE PRIČE, SVETOVI, NOVI SAD, 2003. IZBOR I PREVOD S RUSKOG MAKSIM SANTINI, STR.277
Pisac koji je zablistao meteorski, poput svetlosne “žute strele”, prodrmao je savremenu rusku književnost, ostavio nekoliko dubokih brazda i povukao se u tišinu zen-budističkog manastira. Iz nje se još nije oglasio. Poigrajavući se sa literarnom tradicijom, ali još više nasleđem perestrojke, Viktor Pelevin (rođen 1962) je pokazao kako se postmodernistička strategija i elitizam može pomiriti sa najširom popularnošću. Ponikao u najboljoj školi gogoljevske provenijencije i snage, Pelevin piše kosmopolitski obavešten i otvoren, obrazovan i ironičan, nasmešen i sarkastičan.Šta sve može biti povod za remek-delo, bljesak imaginacije, obračun sa stereotipima, lažnim autoritetima, mrtvim vremenom i mišljenjem, ksenofobičnom i uspavanom Rusijom, Penevin pokazuje na uvek nov i gotovo nedokučiv način. Jedanaest njegovih priča, među kojima je i najpoznatija “Žuta strela”, mnogi su videli kao svojevrsne koane. Za onoga ko hoće da doživi čitalački satori Pelevin je više nego inspirativan pisac, a “Žuta strela” (ne)očekivana knjiga u knjižarskom izlogu.

ŠLOMO KALO, DOLAR I PIŠTOLJ, PROMETEJ, NOVI SAD, 2003. PREVELA SA ENGLESKOG MINJA JANKOVIĆ, STR.126
I Šlomo Kalo (1928) pogađa u centar. Nije slučajno upravo on napisao priču “Centar mete” što smo, doduše bez konsultovanja autora, i mi preuzeli kao generalni naslov. Pisac koji je suštinu sveta video u dolaru i pištolju morao je napisati takvu priču. Oni što ne znaju kako se love divlji zečevi surovi su lovci na ljudske duše, rušitelji civilizacije, svih njenih vrednosti i dostignuća. Ideološka pozadina i politička završnica ovih satiričnih priča više je nego jasna.
Kalo piše u kratkim rečenicama. Nekada su to samo imenice bez glagola. Jedno zvučno ime i tačka. Svi znamo o čemu se radi. Metafore su polja zamagljivanja i zamajavanja, a ovaj pisac to ne želi ni po koju cenu. Hoće da bude jasan i direktan. Želi čeoni sudar sa svetom i moćnikom kome je u ruci gan, a u džepu dolar. Kraće i jezgrovitije dijagnoze za ono što nam se, civilizacijski događa, čini se, još nismo pročitali.
A da je Šlomo Kalo pisac od znanja i iskustva govori i njegova uzbudljiva biografija. Rođen je u Sofiji, a od 12. godine bio aktivan u antifašističkom pokretu. U 15. uhapšen i proteran u koncentracioni logor. Medicina, novinarstvo, pilotiranje, doktorat nauka iz oblasti mikrobiologije u Izraelu. Da, ima nešto mikro/makro biološko u njegovim pričama/ knjigama. Ovde ih je deset, iz više od 40 knjiga koliko je do sada Kalo objavio.