Profesor Ričard Dokins, rođen 1941. u Najrobiju u Keniji, čuven je u svetu kao biolog evolucionista i pisac naučnih i naučnopopularnih dela. Član je Kraljevskog društva, počasni profesor oksfordskog Nju koledža i nosilac počasnih doktorata desetak univerziteta, od Vestminstera do Valensije. Ateista, racionalista i humanista, potpredsednik je Britanskog udruženja humanista i protivnik kreacionističkih ideja.
Njegova prva knjiga, Sebični gen (Selfish Gene,1976) munjevito je postala svetski bestseler i nezaobilazna literatura na polju izučavanja evolucije u savremenoj biologiji. Slavno je postalo i njegovo delo Slepi časovničar (Blind Watchmaker, 1986), ovenčano nagradama Kraljevskog društva za književnost i Književnom nagradom Los Anđeles tajmsa. I ostale njegove knjige namenjene širokoj publici postigle su veliki uspeh. Nosilac je, između ostalih, Faradejeve nagrade i osnivač Dokinsove fondacije za racionalizam i nauku.
28.02.09 Danas
Razum, ili o nadi i ljubavi
Đavolov kapelan, Ričard Dokins
Sudeći po kvalitetnim izdanjima iz oblasti popularne nauke, Srbija kao da ubrzava korak ka popularnim društvima. Naporima Heliksa, kao novogodišnji poklon za sve razumne i bistre čitaoce u Srbiji, pojavljuje se nova knjiga Ričarda Dokinsa na srpskom jeziku: Đavolov kapelan. Rečje o zbirci ili antologiji eseja, članaka, polemika i predgovora po Dokinsovom izboru, koje je objavljivao u protekle dve decenije - uvid u visprena i angažovana „razmišljanja o nadi, lažima, nauci i ljubavi“ jednog od najvećih živih autora današnjice.
U ovoj zbirci eseja Dokinsov talenat za pisanje uzima najveći zamah. Pred nama je očaravajući dokinsovski amalgam snage argumenata, izražajne jednostavnosti, britkog polemičkog tona, zadivljujućeg stila i smisla za humor. Teme samih eseja su raznolike: od darvinizma i nauke uopšte, preko etike i religije, do praznoverja i pseudonauka. Dokins piše i o postmodernizmu, pravima životinja, genetski mofikovanoj hrani, kloniranju, „alternativnoj medicini“, šovinizmu, obrazovanju, umetnosti, Africi, Daglasu Adamsu i još mnogo čemu. Ona dragocena nit koja povezuje sve te šarolike radove jeste ljubav prema istini, beskompromisni racionalizam i želja za svetom koji će biti kvalitetnije mesto za život. Ova zbirka je dirljivo svedočanstvo o beskrajnim lepotama i visinama koje ljudski razum doseže, ali i upozorenje na prepreke u tom putu.
Za najtrajnije i najveličanstvenije doprinose ljudskog razuma, Dokins navodi rasvetljavanje čovekovog porekla. Među preprekama koje posebno podvlači istaknuto mesto ima religija. U izuzetno inspirativnom eseju, Dokins piše o religiji kao o „virusu uma“, praveći analogije sa parazitima i računarskim virusima. Autor kritikuje i sklonost liberalnih društava (i medija) da pruže privilegovanu poziciju religijskim predstavnicima, a kritikuje i pomodnu tvrdnju da se religija i nauka približavaju. U zbirci se nalazi možda i Dokinsov najoštriji i najkontroverzniji tekst u vezi sa religijom (Vreme je da se suprotstavimo), napisan neposredno nakon tragedije od 11. septembra.
Od ostalih prepreka, Dokins navodi postmodernizam i kulturni relativizam, suvislo kritikujući stanovišta prema kojima je naučna istina nedostižna ili relativna. U nekoliko eseja koji ne ostavljaju ravnodušnim, ukazuje i na pogubnost različitih praksi „alternativne medicine“, raskrinkavajući ih kao lažne, štetne i opasne. U posebno nadahnutom eseju o tzv. „kristaloterapiji“ kristalno jasno demonstrira koliko je naučno objašnjenje nekog fenomena elegantnije i fascinantnije od onog mističnog i natprirodnog.
Kao naučnik, Dokins piše i o nepotrebnoj panici oko genetski modifikovane hrane (u formi pisma Toniju Bleru), kao i o nastojanjima da čovekoliki majmuni, koliko god je to moguće, dobiju građanska prava jednaka onima koje ima ljudski čovekoliki majmun. Ljubiteljima Autostoperskog vodiča kroz galaksiju biće zanimljivi Dokinsov emotivni lament i posmrtni govor posvećeni njegovom prijatelju Daglasu Adamsu. Zaseban i omamljujućdeo ove knjige posvećen je postojbini čoveka: Africi. I, još važnije, prelepoj a istinitoj darvinističkoj ideji da su svi ljudi na planeti istog porekla. Naučna istina je ta koja prva poručuje kako smo, pre i iznad svega, svi sestre i braća.
Poslednji i nesumnjivo najdragoceniji esej u knjizi nosi naslov Molitva za moju kćer: dobri i loši razlozi za verovanje I samo ovih nekoliko fantastičnih stranica bili bi dovoljan razlog za nabavku Đavolovog kapelana. Dokins je uspeo da bazične postulate naučne metodologije i razloge zašto je nauka superiorna u zadatku saznavanja istine – iznese u formi pisma desetogodišnjoj devojčici i jedne univerzalne i lako shvatljive poruke za kvalitetno vođenje naših svakodnevnih života. Postoje dobri i postoje loši razlozi za verovanje u nešto, veli Dokins. Dobri su naučni dokazi. Loši su tradicija, autoritet i otkrovenje. I potom uverljivo objasni zašto. Zahtevaj dokaze, a budi skeptična prema tradiciji, autoritetu i otkrovenju, poručuje ovaj otac svojoj kćerki. Doslovno svaki roditelj koji želi da njegovo dete izraste u razumno, bistro i istinoljubivo biće, trebalo bi da se posluži Dokinsovim pismom za sopstvenu kćer.
U godini Darvina, u posedu smo knjige čiji naslov potiče upravo od Darvinovog pera. Sintagma Đavolov kapelan svedočila je o Darvinovoj neverici u savršenost prirodnog sveta i, samim tim, u postojanje dobroćudnog natprirodnog tvorca. Suočen sa nezgrapnostima i okrutnostima prirode sa kojima se suočavao i Darvin, Dokins će odgovoriti kako je najlepša uteha za ovo – naša sposobnost razumevanja te prirode. Proces zbog kojeg postojimo, evolucija prirodnom selekcijom, je „rasipan, okrutan i priprost“. Međutim, naš razum, iako takođe proizvod tog procesa, čini mogućim da razumemo taj i mnoge druge prirodne procese. Morski pas pliva, a gepard trči brže od čoveka. Ali čovekov dar, veli Dokins, najveći je od svih: on može da razume, objasni i predvidi proces koji nam je svima podario postojanje. I zato nas Dokins u ovoj fantastičnoj zbirci poziva da razmišljamo, da se oslobodimo dogmi i praznoverja, da zahtevamo dokaze i da volimo istinu. Poziva nas da razum „pustimo s lanca“ – neka se razmaše u svojoj punoj snazi.
Aleksej Kišjuhas
