Divne kosti

Alis Sebold (1967) je američka spisateljica koja je tokom studiranja bila silovana. Nakon nekoliko meseci oporavka, vratila se na fakultet i pored osnovnih studija počela da pohađa kurs pisanja. Nekoliko meseci kasnije, tokom šetnje kampusom, ugledala je svog silovatelja i prijavila ga policiji.
Nakon diplomiranja na Univerzitetu Sirakuza, upisala se na Univerzitet Hjuston, ali nije dovršila studije jer se odala drogi. Preselila se na Menhetn, gde je živela deset godina. Radila je kao kelnerica i sve vreme pisala. Pokušavala je da napiše ono što je preživela, ali to joj nije polazilo za rukom. Dve godine je povremeno konzumirala heroin, ali tvrdi da nikada nije bila zavisnik. Nedugo potom je napustila grad i preselila se u južnu Kaliforniju, gde je za 386 dolara mesečno radila kao domar jedne likovne kolonije, živeći usred šume u kolibi bez struje. Nastavila je da piše uz petrolejku.
Još dok je bila student, pokušavala je bezuspešno da napiše roman o nemilom događaju koji je preživela, ali kao što je kasnije izjavila, to nije uspela jer je osećala teret i jaku potrebu da svojim delom obuhvati iskustva svih žrtava silovanja, čime je uništavala mogućnost karakterizacije glavne junakinje. Kasnije je svoje nemilo iskustvo pretočila u svoju prvu knjigu Lucky (Srećnica), dok je roman Divne kosti napisala 2002, a Skoro pun mesec 2007. godine.
U intervjuu koji je dala u časopisu Pablišers vikli, izjavila je u pogledu svoje knjige Divne kosti: „Bila sam motivisana da pišem o nasilju jer smatram da ono nije nimalo neobično i retko. Nasilje vidim kao sastavni deo života, i pored činjenice da je to jedno strašno iskustvo, smatram da su mnogi od nas žrtve nekog vida nasilja.“ U svojoj trećoj knjizi, Skoro pun mesec, nastavila je da piše, kako su u Njujorkeru napisali, o svojoj fiksaciji užasa. Knjiga počinje rečima: „Kada više nije preostalo ništa da se kaže ili uradi, bez po muke ubila sam svoju majku.“
Alis Sebold je 2003. godine dobila nagradu Američkih knjižara za beletristiku, kao i nagradu Brem Stoker za prvi roman 2002.