Divlji jaganjci ili U potrazi za ljubavlju i sopstvenim dvojstvom

roman pisan u slavu ratova roditelja koji su ljubav pretvorili u mržnju zaboravljajući čedo svoje

Eva Ras (autor)

Divlji jaganjci ili U potrazi za ljubavlju i sopstvenim dvojstvom

rasprodato

Divlji jaganjci na kompozicionom planu čini devet naslovljenih poglavlja. Kad izađemo iz njegovog gustog tekstualnog tkanja, uviđamo koliko moto iz Talmuda „Ko u strancu ne prepoznaje brata, taj će pre ili kasnije i u svome bratu videti stranca“ u potpunosti pokriva bitne značenjsko-idejne slojeve romana. Osnovnu priču ispričanu u prvom licu, vodeći pripovedni glas u celom tekstu, kazuje naša savremenica, Beograđanka. U tom tzv. sveznajućem pripovedaču iz čije priče doznajemo samo ono što on želi da nam saopšti, nije nimalo pogrešno prepoznati/učitati samu autorku.

Sugestivno pripovedanje sa mnoštvom detalja upućuje na autobiografske elemente, ali oni nisu presudni za dubinu i zanimljivost naratorkinog diskursa. U prvom poglavlju Bobice slatkog nara (9-70 strana) pripovedni glas osnovnu priču koncentriše oko života, karaktera i naravi bake Elze. Mnogo toga iz Elzine porodične storije autorka kondezacijom izraza čini upečatljivim. Lik ove žene, udate za nemačkog rimokatolika Andrea i zbog toga izopštenog iz porodice, kome je izrodila petoricu sinova i koji se početkom Drugog svetskog rata, privučeni zovom „arijevske krvi“ upućuju na frontove širom Evrope da bi svi tamo izginuli, umnogome podseća na lik Ursule iz Markesovog remek dela Sto godina samoće, zahvaljujući autorkinoj veštini oblikovanja. Ova panonska Ursula, koja unuku vaspitava u duhu Mojsijeve vere, da paradoks bude veći, „Adolfu Hitleru je papirima dokazivala i dokazala, da ona, Jelena, udata Fasbinder, rođena Govedarević od oca Miladina i majke Maline, rođene Medić, čiji su svi preci živeli i umirali u Malom Iđošu i na okolnim salašima, iako ne pripada višoj rasi nije ni za odstrel“. Lik bake Elze/ Jelene biće sporadično prisutan i u narednim poglavljima, ona je u neku ruku osim naratorke drugi „rezoner“ koji tumači složenu i tragičnu porodičnu sagu o više porodica povezanih krvnim, udabeno-ženidbenim i poslovnim vezama. Naratorkina priča, podsetimo se uobličava se u ovom dobu i silazi u prošlost. Nasuprot „svetloj“ priči unuke odrasle uz baku u idiličnim pejzažima okoline Subotice i samog grada, razvija se i „tamna“ priča o naratorkinom ocu i majci. Neminovno, bar kad je otac David u pitanju, ona uključuje priču o istrebljenju Jevreja na tlu Evrope, tj. tamo gde su Nemci bili vlast. Život naratorkinog oca tokom rata liči na fiktivnu prozu prvog reda, ali, rekli bi, to nije fikcija. Od Subotice u kojoj sa komunistima pokušava da organizuje otpor, boravka u logoru Dahau i bekstva iz njega u uniformi nemačkog vojnika, hapšenja u toj uniformi od strane crvenoarmejaca, progona u Sibir, te posle Staljinove smrti 1953. i dolaska u Budimpeštu, pripovedni glas je u dijalogu sa ocem i majkom, koji se posle ratne kalvarije više nisu sretali. Dakle, u pitanju je odrastanje devojčice bez muškog roditelja.Roman Divlji jaganjci, osim dominatne porodične priče čiji će mnogi fabulativni segmenti doslovno šokirati čitaoce, poseduje izraženu samosvest o činu pripovedanja. Takođe, autorka bez skokovitih rezova, u priču o detinjstvu, ili o ocu heteroseksualcu, u vrlo bizarnu priču o svom braku sa Borivojem (muž je podvodač sopstvene žene), ispisuje dugačke esejističke pasaže o bivšoj Jugoslaviji ( tu su neizbežne opaske o njenom predsedniku i komunističkoj vlasti). Piše o Srbiji i Beogradu u deceniji Miloševićeve vlasti, do najnovijih političkih turbulencija. Ako nas porodična saga sa obiljem mikro-fabula, opisa, detalja, vodi u svet tzv. magijskog realizma, a nisu retki uspeli iskoraci u fantastiku, naratorkine meditacije o vremenu u kome živimo su „glas savesti“ prosečnog građanina. Mogli bi povodom ovog drugog, recimo, političkog rezonovanja, naći pukotine, pomalo pamfletski rezigniranu crno-belu sliku, bilo da je reč o Brozovom ili dobu posle njegovog slavnog upokojenja? Dok porodična saga začarava ukrštajem fikcije i fakcije, autobiografskog i domišljanog, značenjskom gustinom teksta, političke opservacije su plošne, uprošćene, ali ipak, roman je to, legitimne. Kao da će novije generacije pisaca umeti da im daju veći stepen umetničke snage.Šesti roman Eve Ras čiji vremenski raspon u tekstualnoj ravni pokriva celo jedno stoleće pleni svojom fabulom, veštinom pripovedanja priče „o nekom“ ili „o nečemu“, daje niz važnijih i epizodnih likova, napokon, u umetničkom delu čitamo i fragmente iz decenije u kojoj živimo.


Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Narodna knjiga - Alfa; 2007; ćirilica; 22 cm; 285 str.; 978-86-331-3173-5;