Dionisovi stepenici

18.12.07

Bitno je da se i književnost i umetnost što više oslobode od intelektualizma. Intelektualizam je uvek u službi neke političke ideje
Gost Beograda nedavno je bio poznati italijanski književnik Luka di Fulvio. Pisac čije se knjige prevode širom sveta bio je u prilici da potpisuje srpsko izdanje svog romana „Dionisovi stepenici“, koje je objavila „Laguna“. Italijanska kritika neretko je hvalila književni opus Luke di Fulvija, ocenjujući ga kao autora koji jednako uspešno piše surove psihološke trilere i tople bajke za decu. Do sada je objavio četiri romana. NJegov četvrti roman „Dionisovi stepenici“, koji je objavila izdavačka kuća“ Laguna“, prošle godine je dostigao status bestselera u Italiji. Knjige Luke di Fulvia privukle su pažnju i filmskih reditelja. Eros Puljeli snimio je film „Occhi di Cristallo“ po njegovom romanu „Laimpagliatore“. Scenario za ovaj film, koji je prikazan na 61. venecijanskom filmskom festivalu, napisao je Luka di Fulvio. U toku je i snimanje filma po knjizi „Dover Beach“ u produkciji Kolorado filma, a ista producentska kuća otkupila je filmska prava i za „Dionisove stepenike“, pre nego što je Di Fulvio dovršio pisanje knjige. Režija je poverena Gabrijeleu Salvatoresu.
Roman „Dionisovi stepenici“ donosi uzbudljivu pripovest o prvom serijskom ubici 20. veka. Radnja ovog napetog trilera, ispunjenog elementima antičkog mita o bogu Dionisu, započinje 31. decembra 1899. godine kada se u ozloglašenom predgrađu, carstvu lopova, ucenjivača i svekolikog ljudskog izroda, dogodi zverski pokolj - prvi u nizu jezivih zločina.
Da li ste prvi put u Beogradu?
- Ja, u stvari, uopšte i ne putujem. Poslednji put sam putovao, verovali ili ne, pre dvadeset pet godina kada sam posetio Beograd. Koliko mogu na prvi pogled da primetim, grad se evropeizirao. Naravno, velika je vremenska razlika od mog poslednjeg dolaska.
Kakvu simboliku ima naslov „Dionisovi stepenici?
- To je jedna velika metafora. Hteo sam da napravim metaforu tog surovog i mračnog doba. Sve je to trebalo uklopiti u fabulu. Moje mišljenje je da pisci treba da pišu o prošlosti, o stvarima koje su se dogodile, kao i o stvarima o kojima imaju nekakvo iskustvo, a ne o budućnosti jer to je literatura bez duše.
Kada ste odlučili da postanete pisac?
- Po profesiji sam glumac. Za to je postojao baš jedan određeni trenutak. Dogodilo se da mi je posle jedne predstave prišla moja današnja supruga Karla da me upozna. U tom trenutku oboje smo pomislili isto, ja da je ona žena mog života i ona da sam ja čovek njenog života. Upoznali smo se i ona je slučajno videla moje rukopise i oduševila se. Rekla mi je da sam sjajan pisac i da bi trebalo da objavim to što pišem. Tako sam odlučio da postanem pisac.
Šta je sa glumcem u vama, da li se on nekad pobuni? Poželite li nekad ponovo da glumite?
- Ne, glumac u meni je mrtav. Zanimljivo je da nikada više ponuda za glumu nisam imao, nego kad sam odlučio da glumu ostavim. Tako da sam savetovao svojim kolegama glumcima da, ako hoće, da dobiju dobre ponude, treba da razglase da ostavljaju glumu.
O čemu je reč u vašoj novoj knjizi?
- Novu knjigu sam već napisao, biće objavljena u martu. Radnja se događa dvadesetih godina u NJujorku. Tu su Grci, Poljaci, Jevreji, Italijani, ceo svet...Radnju sam smestio u NJujork zato što je glavni lik mog romana jedan mladi čovek iz porodice italijanskih emigranata. San tog mladića je da postane Amerikanac, da stvori nešto u životu. Postaje popularan radio voditelj koji vodi emisiju u kojoj slušaocima priča lepe priče, što dokazuje da su ljudima potrebni snovi.
Vaše knjige žive svoj drugi život na filmskom platnu.
- Po mojoj prvoj knjizi film snima Gabrijel Salvatore, a mislim da će biti ekranizovana i moja buduća dela. Postojao je jedan period u italijanskoj književnosti kada su pisci želeli da se prikažu kao veliki intelektualci. Smatram da su pisci nastali od lakrdijaša, od onih koji su želeli da zabave masu. Drago mi je da je taj period „intelektualizma“ prošao. Spomenuli ste u ovom razgovoru da umetnost nema otadžbinu. Kako biste to pojasnili?
- Nema. Dokaz tome je i to što izdavačke kuće poput „Lagune“ iz Beograda rade nešto ovako. Knjige se prevode i ja sam kao i mnogi drugi pisci zahvaljujući tome prisutan i ovde. Preko mojih knjiga komuniciram sa vašim čitaocima. Dakle, nema granica.Verujete li da literatura može spasiti ovaj svet?
- To bi bilo lepo. Na neki način i to je moguće. Bitno je, po meni, da i književnost i umetnost budu što više lišeni intelektualizma, jer intelektualizam je uvek u službi neke ideje.
Mila Milosavljević

13.12.07

Poznati italijanski pisac Luka di Fulvio gost je beogradske izdavačke kuće „Laguna” koja je, u prevodu Gordane Subotić, objavila njegov četvrti roman, „Dionisovi stepenici”, prošlogodišnji bestseler u Italiji. Luka di Fulvio svojim prisustvom uveličaće i današnju svečanost obeležavanja deset godina postojanja „Lagune”, a od 17.00 do 18.00 časova potpisivaće svoj novi roman u knjižari „Dereta” u Knez-Mihailovoj. Povod za naš razgovor svakako je ovo delo koje pripoveda o prvom serijskom ubici 20. veka.
- Ne postoje dokumenta i dokazi o tome kada se pojavio prvi serijski ubica. Iako ova priča ima svoju fabulu i konkretni zaplet, zapravo je to metafora 20. veka i našeg vremena. Prvog serijskog ubicu predstavio sam kao prototip - kaže za „Politiku” Di Fulvio koji, inače, strasno voli istoriju i bavi se njom. Radeći na ovoj knjizi istraživao je detalje iz života ljudi s početka 20. veka. Likovi u knjizi nose imena Žerminal i Zola, što je svojevrsni omaž čuvenom Zolinom romanu.
- Moj oslonac su istorijski romani koji, za razliku od stručne literature, mnogo više govore o ljudima i njihovim životima. U „Dionisovim stepenicima” ima nečega od Tomasa Hardija, Zole, Vilijema Foknera i Gabrijela Garsije Markesa, dodaje Di Fulvio.
Objašnjava da je kao glavno stilsko sredstvo koristio metaforu, tako da se i roman „Dionisovi stepenici” završava dvojako: predočava pad dva fabrička dimnjaka velike šećerane u predgrađu Londona, što je i simbol onoga što se desilo 11. septembra u Njujorku.
Predstava o bogu Dionisu u ovom romanu dovedena je u vezu sa kriminalnim zapletom, a Luka di Fulvio to obrazlaže svojom naklonošću i prema grčkoj mitologiji.
- Prema mojoj zamisli, svakom istorijskom epohom dominira neki bog iz grčke mitologije. Moglo bi se reći da je 19. vekom vladao Apolon, jer se svet ubrzano razvijao. Međutim, 20. vekom zavladalo je potpuno ludilo, što sam želeo da prikažem i ovom knjigom. „Zaštitnik” tog perioda je Dionis, bog poznat po svom ludilu. Moji likovi kao da su okruženi mnogim vratima, nisu u potpunosti ni zli ni dobri, pitanje je samo za kojim vratima će posegnuti - kaže Di Fulvio.
Pisac je uvek do neke mere i psiholog, onaj koji kreira duh svojih likova. Luka di Fulvio je oblikovao lik masovnog ubice, a zanimljivo je kako on posmatra ovaj fenomen novije istorije.
- Ako se pogledaju statistike, očigledno je da je najveći procenat serijskih ubica zabeležen u Americi, što treba da nas natera da razmišljamo o načinima funkcionisanja društva tako bogate zemlje. Pogotovo što je u njoj, i njoj sličnim zemljama, razvijen takmičarski duh, i gde se jedinka, ukoliko nije uspela u životu, vrlo loše oseća. To može da bude uzrok devijantnom ponašanju. Takođe, neka istraživanja su potvrdila da za vreme ratova ljudi nemaju probleme vezane za anksioznost, paniku, neuroze i depresije, jer su se našli pred realnom životnom opasnošću. Da li mi, zapravo, stvaramo veštački svet u koji smo se ušuškali, ne suočavajući se sa stvarnim problemima? Serijski ubica je samo vrh ledenog brega društva koje je kompletno obolelo - naglašava naš sagovornik.
Kako biti neposlušan u odnosu na zlo, kako ga prevazići? Luka di Fulvio smatra da treba da prestanemo da verujemo da znamo istinu o onome što se događa, ne treba da propovedamo mir tako što ćemo ratovati. Jer rat je uvek rat, bez obzira u ime čega se vodi. Čovek, prema njegovom mišljenju, treba da teži da postane kosmopolita, a ne žitelj globalnog sveta.
- Kultura treba da uspostavlja komunikaciju među ljudima koji se svakodnevno sreću. U tim kontaktima ljudi mogu da otkriju koliko su slični i da sruše tabue koje su im postavili političari i društvo - kaže pisac.
Pored surovih psiholoških trilera, Luka di Fulvio piše i tople bajke za decu.
- Za decu pišem pod pseudonimom, jer kada bi mame videle moje ime na dečjoj knjizi nikada je ne bi kupile! Knjige za decu su jednostavne, uvek postoji dobro i zlo i, naravno, srećan kraj. Deca su, kao i svi mladunci, preplašena, i čim se rode osećaju strah. I ja sam bio uplašeno dete, tako da mi je lako da doprem do dece i da prepoznam njihov strah i da pišem o tome. A isti taj strah unosim u svoje druge knjige. Mi smo odgovorni za budućnost koju stvaramo, kao što su roditelji odgovorni za svoju decu - kaže Luka di Fulvio.
U toku je snimanje filma po Di Fulvijevoj knjizi „Plaža Dover”, u produkciji „Kolorado filma”, a ista produkcijska kuća otkupila je prava za „Dionisove stepenike”, i pre nego što je autor dovršio pisanje knjige. Po svojoj knjizi „Sakupljač slame” Di Fulvio je napisao scenario za film „Kristalne oči”, koji je prikazan na 61. Venecijanskom filmskom festivalu. Kako filmski medij utiče na stvaraoca knjige?
- Naravno da taj uticaj postoji. Sada postoji homo-videns, čovek koji gleda. Kada sam napisao prvih stotinu stranica „Dionisovih stepenika”, prijatelj režiser Gabrijele Salvatores uzviknuo je: „Ovo je moj film!”. I u ruskim klasicima možete prepoznati filmski postupak. Jer, u ljudskoj prirodi jeste da gleda i da upija svet - dodaje Di Fulvio.