Karlos Fuentes (1928-2012), romansijer, pripovedač, dramski pisac i esejista.
Jedan je od najznačajnijih meksičkih i hispanoameričkih pisaca, kao i jedan od najvažnijih pisaca savremene svetske književnosti.
Fuentes je autor više od dvadeset knjiga proze, među kojima su i slavni romani: Smrt Artemija Kruza (1962), Sveto mesto (1967), Terra Nostra (1975), Stari Gringo (1985), Dijana (1996), Godine s Laurom Dijaz (2000), Srećne porodice (2006), Adam u raju (2009).
Najvažnije knjige eseja: Argumenti Latinske Amerike (1963), Latinska Amerika: Rat sa prošlošću (1985), Ja i drugi (1988), Novo vreme za Meksiko (1994), Protiv Buša (2004).
Romani, priče i eseji Karlosa Fuentesa prevedeni su na sve veće svetske jezike.
Fuentes je poslednjih godina napisao čitav niz eseja i esejističkih knjiga posvećenih najaktuelnijim pitanjima savremene politike, društva, kulture, ekologije ili medija.
Po Fuentesovim romanima snimljeno je nekoliko filmova.
Autor je nekoliko filmskih scenarija.
Fuentes je dobio veliki broj književnih nagrada, među kojima su: Nagrada “Romulo Galjegos”, Nagrada “Alfonso Rejes”, meksička Nacionalna nagrada za književnost, Servantesova nagrada i Nagrada Princa od Asturije, Nagrada “Grinsan Kavur”, Nagrada “Pikaso”, Nagrada Španske kraljevske akademije, Nagrada “Galilej”, Nagrada “Don Kihot od Manče”.
21.03.07 Danas
Sinteza stvarnosti i autobiografskih elemenata
Dijana ili Usamljena boginja lova, Karlos Fuentes
Književnost je moja ljubavnica, kaže proslavljeni svetski pisac Karlos Fuentes u svom romanu "Dijana ili usamljena boginja lova" koji će večeras u 19 sati biti predsatvljena u vršačkom KOV. U biblioteci Atlas vetrova objavljen je roman najvećeg živog meksičkog pisca Kralosa Funetesa (1928.). Funetes je više puta bio u najužem izboru za Nobelovu nagradu, a postao je čuven po romanu Terra Nostra.
Roman je posvećen Dijani, ali možda najizazovnija figura ove nesvakidašnje knjige nije "boginja" Dijana, već sam pripovedač, kaže urednik KOV-a Petru Krdu koji će večeras u klubu Grin u Sterijinom gradu predstaviti roman koji sažima povest o celoj jednoj epohi. Knjigu je sa španskog prevela Bojana Kovačević-Petrović, jedan od najboljih poznavalaca književnosti španskog jezika danas, a odlomke će čitatai profesorka književnosti Marija Vasić.
"Književnost je moja ljubavnica, a sve ostalo - seks, politika, vera, kad bih je imao, smrt, kada bude došla... prolazi kroz književno iskustvo koje je filter svih ostalih iskustava u mom životu". ispoveda se Fuentes u svom autobiografskom romanu u kome do kraja ostaje diskretan za razliku od čuvene brižne, krhke i prelepe glumice Džin Siberg, koja se u romanu pojavljuje pod pseudonimom mada je lako prepoznati. Roman je, u stvari, unekoliko analiza vremena u kome dolazi do sudara sa rasizmom, međuljudskim i međukulturalnim odnosima, mentalitetom SAD, studentskim pokretom ‘68. i među drugim ideološkim promenama koje beleže transformaciju seksualnog morala. Evo knjige koja se čita u jednom dahu u kojoj Funetes postavlja sebi pitanje o životu i smrti, a istovremeno razmišlja o glumici Dajen Soren i o strastvenoj erotskoj epizodi koju ona doživljava sa meksičkim piscem. Čitajući knjigu kao da prisustvujete poseti Bunjuelovoj kući, susretu u avionu sa Tinom Tarner, kao i "skladnoj" psihoanalizi socrealističke literature. Romanom defiluju protagonisti kao što su Martin Luter King, Kenedi, Hendriks, Nikson i Regan, Malkom X. U istoj biblioteci u KOV-u najvaljuju knjigu Mišela Turnijea "Žil i Žana".
I. M.
