Deseti pakao

28.04.04 Dnevnik - Novine i časopisi

Stanovniku Resistensije, južnoameričkog gradića Pejtona, Alfredu Romeru jednog dana u mehanizmu svakodnevnog postojanja puca zubac. I sve odlazi do Tarantina.Romero, ugledni trgovac nekretninama, najednom, „iz čista mira”, predlaže svojoj ljubavnici Griseldi da ubiju njenog supruga. Ona pristaje i tri strane kasnije nailazimo na slikovit opis muža obezglavljenog lopatom. Ne dozvoljavajući da se čitalac pribere, kao na traci, slede nova ubistva: komšinice kojoj se buka učinila sumnjivom, raznosača pica koji zvoni na pogrešna vrata, obesnog mladića koji se umalo sudara sa parom u begu, dvojicom policajaca koji... Jedino što vam ostaje jeste nada da sledeći susret ljubavnika neće biti sa vaspitačicom koja vodi decu u bioskop.
Sve neodoljivo podseća na prvu polovinu „’Od sumraka do svitanja’’, no kao i kod Tarantina, i ovde postoji „’kvaka’’, obrt što će nam ponašanje junaka učiniti ako ne simpatičnim, ono barem razumljivim.
Pripovedač romana je ujedno i glavni junak. On sve vreme ima stav optuženog, ali u direktnom obraćanju ne pokušava da se opravda pred porotom/čitaocima. Stvari postavlja naglavačke: ko u zajednici preplavljenoj prikrivenim manijacima, licemerima, pedofilima i silovateljima ima pravo da bilo koga optuži. Ako pojedinac i sam nije zgrešio, svakako je ćutao te je samim tim kriv za stanje u koje je zapala Argentina, čak i krivlji od onih prvih. I za sve njih Romero predlaže kaznu: novi krug u paklu. Deseti. Taj gromoglasan napad umesto odbrane i ponos na zločine navodi čitaoca da stane uz glavnog junaka.
Ne treba smetnuti s uma da Đardineli pre svega misli na svoje zemljake kod kojih je nekoliko godina nakon ovog romana zaista pukao zubac, i to na kolektivnom mehanizmu zvanom država te je čitava Argentina završila u anarhiji. Ali isto tako valja uočiti da on apostrofira „’političare kojima vladaju narkotrafikanti’’, „’sveštenike koji blagosiljaju svakog ko im plati’’, „’nasilnike koji propovedaju mir’’. Zvuči poznato? Odnosi se samo na varoš Resistensiju i pokrajinu Ćako?
Zbog ovog etičko-sociološkog diskursa Đardineli je naišao na brojna osporavanja i pitanja da li je on pisac ili propovednik. Uostalom, autor je odavno imao problema sa vlastima, a samim tim i sa dežurnim kritičarima. Još 1976, kada mu je vlada zabranila štampanje prvog romana, morao je da prebegne u Meksiko sa porodicom, i da tamo, kao ilegalni emigrant, jedva sastavlja kraj sa krajem. I zaista se na prvi pogled čini da iza osuda koje gromoglasno, i nalik Isusu dok brani prostitutku, istresa Romero, stoji zapravo prikriven autorski govor. Ali samo na prvi pogled. Romero nije Isus, tog je Đardineli itekako svestan i daje nam signale da je sam junak svojim životom pre odmetništva zaslužio da završi u desetom krugu jer je varao nemoćne, pomagao narko – dilerima... Pisac nam sugeriše još nešto, šalje poruku prikrivenu nasiljem, seksom i krvlju – da Deseti pakao nije na onom svetu.
Romero i Griselda od vatrenih ljubavnika postaju neprijatelji, a borbu će dobiti onaj koji prvi povuče oroz. U toku tog preobražavanja sam junak svoj novi život pun mržnje prema ljubavi (i obrnuto) naziva: desetim krugom. I pre i posle Romero je u paklu, sa ostatkom sveta koji je sam već strpao u kotao.
Ne, Đardineli ne propagira nasilje, iako ga u knjizi ima i previše. Svako dovoljno dobro opravdano nasilje postaje vrlo brzo potpuno neopravdano, okreće se ka onima zbog čijeg ga navodnog spasenja i činimo. Budite mirni, čini se da je poruka romana, mirni u Desetom paklu.

Ivan Jašin

04.04.03 Politika

Izvanredna biblioteka "Antologija svetske književnosti" beogradske "Narodne knjige" obogaćena je romanima južnoafričke spisateljice Nadin Gordimer, i argentinskog prozaiste Mempa Đardinelija.

Nadin Gordimer je čitaocima poznata po prevedenim knjigama "Priča moga sina", i "Kućni pištolj", kao i po zbirci priča "Dva metra zemlje". Roman koji je sada pred nama zahvaljujući prevodiocu Vesni Roganović, objavljen je 1999. godine, i nosi naziv "Slučajni susret". Nadin Gordimer je, inače, dobitnica Nobelove nagrade za književnost (za roman "Priča moga sina").

U knjizi "Slučajni susret", za razliku od svojih tema o aparthejdu na koje smo navikli, Nadin Gordimer se bavi susretom i sukobom dveju kultura i dveju tradicija. Vizija multikulturalnosti nešto je što je idealno za jedno društvo: ona se međutim, kao da želi da nam kaže književnica iz Južne Afrike, pokazuje kao civilizacijski jaz koji je možda lako preskočiti ali koji se neosetno reflektuje na psihološko i individualno; a to je udaljeno mnogo više i ponekad nepremostivo.

"Slučajni susret" govori o dvoje koji su se igrom sudbine upoznali zahvaljujući kvaru automobila na ulici: junakinja je belkinja, bogatašica, a junak je mladi musliman imigrant, koji radi na crno. Među njima se rađa ljubav, a sukob dve tradicije rasplamsava se kada devojka dolazi u njegovo selo, i shvata da postoje i neki drugi običaji, i neke druge vrednosti.

Roman Nadin Gordimer "Slučajni susret" postavlja pitanje: "Može li se pobeći od sebe, i svog porekla?" Odgovor treba potražiti u redovima knjige.

"Deseti pakao" Mempa Đardinelija, "nestašnog dečka argentinske književnosti", roman je kojim pisac želi da se odupre postmodernizmu u svojoj sredini. Poznat kod nas po romanu "Vreli mesec", Đardineli "Desetim paklom" u ključu crnog romana i takoreći kinematogrfskim sredstvima tipičnim za svaki dobar roud-muvi, kako kaže urednik Vasa Pavković, priča o zločinu i poteri. Na taj način, daje i sliku jednog vremena, i etičke erozije u Argentini.

Đardineli je polemičar, i ne krije da je ovim kratkim romanom progovorio upravo o protekle dve decenije, vremenu koje je "okončalo vojnu diktaturu i pretvorilo se u makijavelistički pragmatizam neoliberalnog društveno-ekonomskog modela". Pavković dodaje da Đardineli kritikuje palanački moral, a "Deseti pakao" do krajnosti dokazuje tu kritiku: glavni junak, beskrupulozni pragmatik, od jednog ubistva srlja u drugo, svojim ponašanjem pokazujući upravo tu tanku graničnu liniju koju je zavodljivo lako preći.

A. Cvijić