Deklinacije

09.04.05 Danas

Na početku, dobro zapamtite ovo ime - osveženje!Krećem. A šta ćeš ti sa tolikom istinom?, kaže pesnik u prvom stihu svoje knjige. Pesnik mladi - Vladimir Bogićević (1980), knjiga - Deklinacije. Stih u obliku pitanja, ali i stih koji je pitanje pitanja (pa jasno, šta ima tu se čeka!) Ne mogu a da ne spomenem (jer se to mora spomenuti!) broj pesama u ovoj knjizi. Pazite sad ovaj broj! - 436 (čoveče!).

Neko će reći, pa ovo je drskost, ali ima i onih koji će reći, ne, ovo je hrabrost.

Ja kažem, i jedno i drugo.

To važi i za izdavača, jer izdavački poduhvat ovakvih razmera, (treba reći!) zaslužuje kategoriju ‘’mega giga’’.Da je svaki pesnik pomalo i filosof, i obratno, poznata je stvar, iako i dalje, oni koji navijaju za Platona (sećate se, zahtevao da se pesnici ‘’izbace’’ iz države - pa kako bi onda, bila idealna!), žele da sa filosofija ne trpa tamo gde joj nije mesto. E, a Bogićević je i pesnik i filosof istovremeno (opet se vraćam na prvi stih).

Ali Bogićević (i to je okej) ne zastupa neki određeni religiozni ili verski program, ili stav, naprotiv, on kaže:Ništa nije apsolutno, to jest Da je ništa apsolutno (strana 16).

Evo, i u ovom stihu se oslikava ono, i pesnik i filosof, s tim što je pesnik (emocija) uvek na prvom mestu. Jer umetnost je stvaranje, a nauka znanje. Ali glupe su i izlizane te famozne granice, zato ih Bogićević i briše.Briše!

Deklinacije su pesme u duhu vremena, (ili ti u trendu!), pesme mladosti, i to ne u nekom patetičnom smislu, tipa, jao, mladost je tako divna i nevina!, to ne, baš suprotno, u fazonu, nije mi strano sve što je mladost, pa i ono najgore. A gliba, nasukanosti i razočarenja ima dovoljno za ceo svet.

Dovoljno za ceo svet.

Nije to onaj glib koji opseda Bogićevićevu savremenicu Draganu Mladenović, znate ono, ‘’operem zube i padnem u glib’’. Draganin glib je pristupačniji i vidljiviji, dok je Vladimirov zamršeniji, ali i dublji, da ne kažem, gliblji, ili kako se već kaže, glibljiviji.

Da bude jasnije, Dragana peva o glibu, a Vladimir iz gliba.

Vladimir Bogićević kao da gradi neku svoju ličnu, može se reći, i gradsku mitologiju (antiblejkovskog tipa), da ne kažem (a što da ne!) mitologiju podzemlja. On i od droge, heroina i ostalih opijata-devijata pravi mitologiju (hm!). Naravno, ima tu i ljubavi, i gordosti (ihahaj!), Punog Meseca, i svih mogućih religija i nauka, pesnika i pop-zvezda, ezoteričnih bajalica i poruka, nekog pliša i dosta đubreta, ali i ženskih golih kolena i butina. I neka Marija.

Poezija - alhemija! Da, to bi mogla da bude ova knjiga, u stvari, ona to i jeste. Sa primesama blasfemije, razume se, kako za koga.

Nije moje da ulazim u to.

Jezik čist, bez narečja i dijalekata. Pesme su jasne i emotivno nabrekle. Kače se jedna na drugu, kao alka na alku, i eto ti lanca - knjiga lanac.

Ali da, osetio sam dosadu (!), kao da čitam jednu te istu pesmu trista i nešto strana. Hoću da kažem, knjiga je tu da ‘’zabavlja’’ a najmanje da dosađuje.

Prvih 50-ak strana Deklinacija, pročitati obavezno, a posle, kako vam drago.

Na kraju, podižem tri prsta. Izlazim, kupujem, čitam!

Marko Krstić