Jedan od prvih i najistaknutijih gej aktivista u Srbiji. Po obrazovanju je bio književnik i filozof, po profesiji pisac i pozorišni kriticar. Osnivac je Arkadije, prvog srbijanskog gej/lezbejskog udruženja 1990. godine. Sledece godine pridružuje se akcijama Anti-ratnog centra kao jedan od osnivaca mirovnog casopisa Pacifik. 1992. godine postaje clan mirovne grupe Žene u crnom protiv rata, gde ureduje casopis Žene za mir i radi na organizaciji medunarodnih skupova Ženska solidarnost protiv rata 1993. i 1994. godine. Tokom 1995. godine radi u ženskom centru Isidora u Pancevu. Pored toga, uredio je nekoliko feministickih zbornika i publikacija, redigovao više knjiga i casopisa, objavio mnoštvo pozorišnih kritika, eseja i kracih proznih tekstova, najveci broj u prevodu na madarski jezik. U novosadskom casopisu Symposion izašao je u nastavcima, tokom 1997, njegov - prvi srpski - gej roman Paris-New York, zatim (para)filozofski tekst Lavirintski recnik (1998), a tokom 1998. i 1999. godine objavljuje Jutarnji dnevnik, poslednji prozni rad. Od osnivanja, 1997, bio je stalni saradnik casopisa KulturTreger, pored toga povremeno je objavljivao radove u casopisu Pro Femina, i subotickoj književnoj reviji Uzenet. Tokom 1998. godine je ko-osnivac i izvršni direktor Kampanje protiv homofobije - projekta koji se bavi unapredenjem položaja gej i lezbejske populacije u Srbiji. U okviru toga uredio je cetiri izveštaja koji sadrže pravnu i sociološku analizu homofobije u Srbiji, medijsko pracenje svih oblika netolerancije prema lezbejskoj i gej populaciji, kao i Analiticku bibliografiju tekstova o homoseksualnosti za 1998. godinu. Zajedno sa aktivistima i aktivistkinjama Arkadije, Labrisa i Kampanje protiv homofobije, organizovao je više javnih tribina povodom gej i lezbejskog Dana ponosa - 27. juna, zatim nekoliko prezentacija Kampanje, kao i tribinu povodom 50 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN. Prvi u istoriji pravnog života u Srbiji pokrenuo je sudski spor zbog homofobije. Napisao je mnoštvo apela za javnost, ukazujuci na katastrofalnu stvarnost gej i lezbejske egzistencije u Srbiji. Jedan je od najcešce intervjuisanih gej aktivista, za koga nije postojala cinjenica, ni kritika, koju nije mogao da kaže javno.Ubijen je 1999. godine, u dvadeset osmoj godini života.