"Pisati satiru i ne bi bilo tako zanimljivo kada se ne bi, makar i retko, pisalo o buzdovanima iz naroda, i izvan naroda! Buzdovan reaguje nagonski! Napregne svoje buzdovanske snage, pa po glavi! Ali ako satiricar ima tvrdu glavu, a obicno ima, moze da izdrzi poprilican broj takvih nasrtaja. Kada posle duzeg udaranja, buzdovanu skrenu paznju da svoju buzdovansku moc trosi uzalud, onda on pokrece veceg buzdovana. I tako to ide do najveceg. Najveci se retko poteze. Poznati su slucajevu sa Brankom Copicem i Mihizom, na primer. Prava opasnost za satiricara pocinje tek tada..."
