Das Lied offnet die Berge - Eine Anthologie der serbischen Poesie des 20. Jahrhunderts

06.10.04 Politika

Antologije - zar opet? Nikad kraja tim književnim ajkulama što banu u jezik i zaseku njegov najviši i najraskošniji oblik (poeziju) pa šmugnu u tamu dna, u mutljag, unepovrat - a kanilo se u večnost! Ima antologija koje su autori sastavljali sa najlepšim namerama i željama, ali se sve, bez njihove volje i moći da prate ponorne nijanse nastajanja knjige, okretalo u suprotnost.
Upravo se ovih dana pojavila jedna značajna i, po mnogo čemu, retka antologija. Pravi književni i kulturno-društveni, pa i politički događaj. Antologija moderne srpske poezije dvadesetog veka na nemačkom jeziku dr Manfreda Jenihena, uglednog slaviste iz Berlina, čuvenog profesora Humboltovog univerziteta. Antologija pod nazivom „Pesma pomera brda” izašla je u izdanju nemačke kuće „Golenštajn” i naših (novosadskih) „Svetova”. Poduhvat vredan pažnje već samim činom izlaska iz štampe. Zaslužuje iskrene aplauze i čestitke upućene uglednom profesoru dr Manfredu Jenihenu.
Međutim, ne lezi vraže! Virus balkansko-provincijske samoživosti razorio je živo tkivo ove antologije. Naime, iznebuha, ničim opravdano, kao suizdavač knjige, pojavili su se novosadski „Svetovi”, čiji je ulazak u ceo projekat skupo koštao uglednog autora antologije dr Manfreda Jenihena. Jer, ovaj izdavač trebalo je da, pored ostaloga, bude svevideće oko savremene scene srpske poezije i tako ukaže autoru antologije na, po vrednostima i značaju, neizostavna i darovita aktuelna imena, naročito u Novom Sadu i Vojvodini, ali i šire, na ukupnom srpskom prostoru.
U Novom Sadu i gradovima Vojvodine žive i stvaraju vrsni srpski pesnici različitih generacija i neobično raznolikih poetika: Jovan Dunđin, Žarko Aćimović, Dušan Belča, Dobrivoj Vujin, Dušan Balan, Vujica Rešin Tucić, Boško Ivkov, Miro Vuksanović, Milan Nenadić, Miroslav Mandić, Vladimir Kopicl, Slobodan Tišma, Milorad Grujić, Radivoj Šajtinac, Zoran M. Mandić, Đorđo Sladoje, Nebojša Devetak, Simon Grabovac, Milenko Fržović, Stojan Simić, Petar Joksimović, Dušan Radak, Ivan Negrišorac, Gordana Đilas, Blagoje Baković, Zoran Đerić, Dušica Pavkov, Miroslav Aleksić, Saša Radojčić, Radivoj Stanivuk, Milan Orlić, Laslo Blašković, Vojislav Karanović, Jasna Manjulov, Nenad Šaponja i drugi. Nekoliko desetina pesnika u najbržem nabrajanju! A moglo bi im se pridodati još, i te kako!
Osim toga, pesnički i književni amblem srpske Atine, svakako, čine i preminuli Boško Petrović, Aleksandar Tišma, Pavle Popović, Gojko Janjušević, Rade Tomić, Miroslav Nastasijević, Rade Obrenović i Mišo Avdalović, te Pančevci Dušan Vukajlović i Bogdan Mrvoš, kao i Subotičanin Slavko Matković. Boško Petrović je bio i dragoceni prevodilac lirike i proze sa nemačkog, a Aleksandar Tišma, jedan od velikih dobitnika Brankove nagrade za poeziju, bio je i ostao veoma cenjen u Evropi, posebno u Nemačkoj. U zaborav nikako ne treba baciti ni sjajne pesnike Mladena Leskovca, Jovana Popovića i Bogdana Čiplića.
Ni jedno od ovih navedenih imena, živih i preminulih, nije se našlo u pomenutoj antologiji?! Da čovek ne poveruje. Od danas živih pesnika iz Novog Sada i Vojvodine pojavio se samo direktor „Svetova” i predsednik DKV Jovan Zivlak - i s njim, nekim čudom, Pero Zubac. Suizdavač antologije, dakle, poradio je na „velikom” promovisanju samoga sebe.
U antologiji se nalaze osamdeset dva srpska pesnika, počev od Laze Kostića i Alekse Šantića do Dragoslava Dedovića (?) i Ane Ristović. Od trideset osam zastupljenih danas živih srpskih pesnika, dakle, samo su dvojica iz Novog Sada i Vojvodine. A, pak, od trideset jednog srpskog pesnika preminulog u drugoj polovini dvadesetog veka, zastupljenog u antologiji, opet samo dva iz Novog Sada( Miroslav Antić i Vojislav Despotov)?!
Veliki broj navedenih srpskih pesnika iz Vojvodine, koji su eliminisani voljom glavnog čoveka „Svetova” i DKV ( koje broji više od pet stotina članova, o kojima prvi čovek brine samo kao o zamorčadima pri izglasavanju njegovog novog mandata), ne zaslužuju to, ponajpre, ni po pesničkim vrednostima, a ni po godinama starosti, jer najmlađi među njima su već četrdesetogodišnjaci (V. Karanović, L. Blašković, S. Radojčić, N. Šaponja). U antologiji najmlađa Ana Ristović rođena je 1972. godine. Ali koga je to još majka rodila, a da ne bude časkom oduvan mentalno-čarnim mehanizmima „genija” kome u panonskom ataru smeta svačija lirska senka, a o kome, naprasno, u biobibliografskoj belešci, na kraju antologije, Nikola Strajnić piše da je Jovan Zivlak jedan od najvećih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka?!
Veliki problemi nastaju i povodom pregleda mape savremene srpske poezije u celini, preko Drine, na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori, i u dijaspori. O tome - drugi put.
Novosadski „Svetovi” su odigrali nečasnu i, po mnogo čemu iracionalnu ulogu u korist štete svetski uglednog slaviste dr Manfreda Jenihena koji ama baš ničim nije zaslužio da se s njim tako prljavo i drsko poigrava jedan frustrirani pesnik i izdavač. Veliki Novosađanin Laza Kostić bi na sve to svome smešnom sugrađaninu rekao: „Ko te dozva u moj dom... ubio te živi grom!”

Nenad Grujičić