Žene:
Fatalna Fata
Taj prst u pokretu piše
Pa opet nastavlja dalje, i nikakva pobožnost ni mudrost
Neće ga namamiti da odustane, makar od pola reda.
Omar Hajam
Žene pokreću svet, ali ne i Darvinove nagrade. Nežniji pol retko krasi ove naše zapise! Ovde su sakupljene sve priče o darvinovskim ženama, njih ukupno četrnaest. One zajedno čine grupni portret fatalne Fate Homo sapijensa.
Diskusija: civilizacijski postulati
Ruka koja ljulja kolevku upravlja svetom.
Vilijam Ros Volas
Genetska evolucija je fascinantan koncept, ali je jedna druga vrsta evolucije daleko važnija za naš svakodnevni život: kulturološka evolucija. Mnoga značajna otkrića do kojih dolazimo da bismo oblikovali ovaj svet u kojem živimo nemaju nikakve veze sa evolucijom gena. Pripitomljavanje životinja, topljenje bakra, nastanak pisma, sve je to u velikoj meri uticalo na promene u našem okruženju - kao i na metode koje koristimo da bismo preživeli.
Ljudska vrsta je razvila prvo pismo tek pre šest hiljada godina, što ne samo da zvuči kao da se desilo skoro, već upravo i jeste tako. Kognitivni kapaciteti koji su služili u neke druge svrhe pri opstanku vrste sada su prilagođeni novoj upotrebi. Otkriće na osnovu kojeg smo mogli da manipulišemo apstraktnim idejama koristeći konkretne simbole, a da u samom tom procesu trajno sačuvamo stečeno znanje, unelo je u naše živote pravu revoluciju. Ta je promena potekla od kulturološke ideje, ne od genetskog usavršavanja.
Genetske promene odvijaju se toliko sporo da ih je nemoguće primetiti. Osim ako se ne pojavi neki nov selektivni faktor, oblikovanje nove vrste moglo bi da potraje i stotinu hiljada godina. Ali zato je kulturološka evolucija veoma brza i neuporedivo važnija za naš svakodnevni život. Ona može da izmeni naše živote tokom jednog milenijuma (kao što je to slučaj sa poljoprivredom), tokom jedne generacije (kao što je to slučaj sa kontracepcijom), ili za jedan dan, sada kad informacije putuju svuda po planeti brzinom Interneta.
U nesagledivim promenama koje se dešavaju u modernom svetu naša vrsta buja i adaptira se na nove uslove iako naši geni ostaju uglavnom isti kakvi su bili i pre deset hijada godina - u doba koje nije znalo za modernu tehnologiju. Kako je onda moguće da naša kultura evoluira toliko brzo?
Objašnjenje za takvu pojavu krije se u jednoj informativnoj jedinici koja se zove postulat. Taj postulat, koji predstavlja ekvivalent genu u genetici, u stvari je informacija koja se sama umnožava, sa potencijalom da zahvati i izmeni način razmišljanja svake osobe na koju naleti. Upravo ti postulati omogućavaju tako dramatične promene u uslovima života svih nas još od vremena predindustrijskog društva. Taj nevidljivi agens svih promena klonira se i mutira, pa se onda širi komunikacijom i medijima.
Jezik je sjajan primer kulturološke evolucije zasnovane na jednom vrlo zaraznom postulatu. Mada se nekada smatralo da su u pitanju spontane i iznenadne mutacije, u skorije vreme se na jezik gleda kao na rezultat "ljudskog oprobavanja sa glasovima koji izlaze iz usta" *. Možda su i odrasli ljudi, baš kao i deca, u početku komunicirali nekim sveopšte prihvaćenim jednostavnim "brbljanjem" o najelementarnijim stvarima, kao što su uzbuna zbog opasnosti ili želja za toplinom, sve dok im konačno nije pala na pamet neverovatno moćna ideja da mogu da modeluju te glasove da bi izrazili malo složenije poruke. Sam jezik je kao koncept bio toliko koristan da se širio veoma brzo od jedne grupe do druge, od kojih je svaka izmišljala neke svoje reči i tako možda stvarala, kao propratni efekat, vavilonsku pometnju jezikâ.
Postulate je moguće širiti i neverbalnim putem. Bačena lopta dovodi do zaključka da je objekte moguće premeštati i bez neposrednog dodavanja iz ruke u ruku. Crteži u pećinama, pantomima i učenje putem primera jesu načini prenošenja postulata bez korišćenja jezika. Ali jezik je naročito pogodan faktor u širenju postulata, zato što je njime mnogo lakše preneti kompleksne i apstraktne ideje namenjene široj publici.
Naš mozak je sposoban da proizvede i upotrebi jezik i pismo zato što mi umemo apstraktno da razmišljamo. Sledeći put kada budete izrazili neki svoj stav, samo pomislite koje to sve postulate on sadrži ? i koje ste među njima vi lično izmislili. Svi mi stvaramo i reprodukujemo postulate sa istom lakoćom kao što dišemo.
Naša civilizacija buja na plodnom tlu sastavljenom od naših postulata. Stoga nije slučajno što žene, kojima se od davnina priznaju sve zasluge za ulogu nastavljača vrste, naročito napreduju u širenju postulata. U pričama koje slede glavne uloge pripadaju ženama koje više nisu u mogućnosti da prenesu neke krajnje neprofitabilne postulate ? naročito one koji se odnose na lošu procenu rizika!
Darvinova nagrada:
Ubistveno brza hrana
Potvrdio Darvin
3. septembar 2000, Indijana
Podle budalaštine dva menadžera restorana sa brzom hranom imale su tragičan kraj kada je njihov plan o tobožnjoj pljački pao u vodu. Liza, dvadesetdvogodišnji poslovođa noćne smene u Burger kingu, skovala je sa jednim svojim kolegom plan da ukrade preko 4000 dolara iz tog restorana.
Zato su njih dvoje organizovali lažnu pljačku i požar u kojem je Liza trebalo da igra ulogu žrtve onesposobljene izolir-trakom i zatočene u jednom povećem frižideru za meso, dok je njen saučesnik trebalo da potpali manji požar i utekne sa punom vrećom para. Ključni deo njihovog plana bila je akcija u kojoj bi lokalni vatrogasci hitro pritekli u pomoć Lizi.
Na nesreću, vatra u kanti za đubre je prošla potpuno neprimećeno sve dok nije stigla jutarnja smena, koja je našla napola dogorelu smesu koja nikad nije narasla u dovoljno veliki požar. Tek je vazduh koji je dopro kroz otvorena vrata doveo do toga da se smesa zapali, pa je zato neko pozvao vatrogasce. Tako su i pronašli Lizu u frižideru, prozeblu i napola bez svesti, pa su je hitno prebacili u bolnicu gde je umrla od hipotermije.
Na Lizinom telu nije bilo tragova čvrstog vezivanja, jer je izolir-traka bila labavo omotana, pa je tako mogla lako da se oslobodi i pobegne iz nezaključanog frižidera.
Izvor - thetimesonline.com
Još jedna smrt zbog hipotermije: Pecanje bez kompasa, strana 63
Darvinova nagrada:
Pobesneli slon
Darvin nije potvrdio
7. januar 2001, Tanzanija
Još jedna turistkinja je munjevito izgubila život na safariju kada je napustila bezbednost turističkog autobusa uprkos brojnim i izričitim upozorenjima, a sve da bi napravila bolje fotografije. Tu ženu, koja je radila kao dobrovoljac u mirovnim snagama, kao i njen fotoaparat, na smrt je izgazio jedan pobesneli slon u nacionalnom parku Ruaha. Neka vam njena sudbina posluži kao opomena da "nipošto ne izlazite iz autobusa".
Izvor: Udruženje novinara južne Afrike
Još jedna fatalna šansa za bolju fotografiju: Opasna poza, strana 31
"Čini mi se da je prava šteta što se ona setila da upotrebi kontraceptivna sredstva pre svoje majke?"
Darvinova nagrada:
Kontejner sa pet zvezdica
Potvrdio Darvin
1. mart 2000, Novi Zeland
Iako se Ulica Boldvin u Dandinu vodi kao najstrmija ulica na svetu, koja je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda, dve devojke su ipak skovale plan da se u ponoć spuste baš s vrha te ulice čiji nagib iznosi trideset osam stepeni.
Te dve studentkinje su zato izgurale na vrh ulice jedan kontejner dvotočkaš, uskočile unutra, odgurnule se i tako pojurile nizbrdo u svojim improvizovanim sankama. Pošto su se njih dve tako u sitne sate navrat-nanos strmoglavile niz Ulicu Boldvin, komšiluk je kasnije opisao kako ih je probudilo stravično tandrkanje koje je potrajalo izvesno vreme pre nego što se okončalo gromoglasnim treskom.
Taj njihov pedeset metara dug sunovrat naglo se završio kada se kontejner zakucao u jednu propisno parkiranu prikolicu. Jedna od dve studentkinje, stara devetnaest godina, poginula je istog trenutka, dok je njen kopilot zadobio ozbiljne povrede glave - mada se pitamo po čemu su ih primetili.
Ceo taj podvig nije ušao u Ginisovu knjigu rekorda jer je brzina kretanja kontejnera ostala nezabeležena.
Izvor: New Zealand Herald, Reuters
Još jedan fatalni udes: Nezgoda na koncertu Metalike, strana 229
Darvinova nagrada:
Božićna jelka
Darvin nije potvrdio
25. novembar, 2000, Kanada
Šezdesetogodišnju gospođu iz Kvebeka su ne samo jednom niti dvaput, već cela tri puta udarili razni automobili koji su brisali po jednom kanadskom autoputu dok je ona pokušavala da spase svoje božićne jelke. Jeste, dobro ste čuli, jelke. Ta je gospođa vozila po autoputu sa nekoliko jelkica labavo privezanih na krovu kola, kada su odjednom sve poispadale na kolovoz.
Uprkos tome što je bila noć i na putu nije bilo svetla, hrabra bakica je rizikovala, i na kraju i izgubila život uludo pokušavajući da spase svoje jelkice od kola u punoj brzini.
Izvor: Le Nouvelliste, Trois-Rivieres, Kanada
Još jedna saobraćajka: Neidentifikovani leteći trotinet, strana 87
Darvinova nagrada:
Provera vere
Potvrdio Darvin
27. oktobar 2000, Ilinois
Nezavisna verska grupa čiji sledbenici proveravaju svoju privrženost veri tako što stoje na prometnim raskrsnicama, izgubila je jednu od svojih članica koju je na autoputu broj 55 udario auto dok je propovedala svoja verovanja grupi motorciklista u prolazu. Mada to nije bio njen prvi pokušaj da pridobije nove sledbenike usred nekog prometnog puta, sigurno joj je bio poslednji.
Izvor: "Vesti iz nesvesti", Državni registar u Springfildu
Još vernih sledbenika: Hodanje po vodi, strana 66
Darvinova nagrada:
Toni, moja gospođice!
Potvrdio Darvin
16. februar 2001, Florida
Karla, stara trideset dve godine, zaspala je za volanom i survala se u deset metara dubok kanal. Uspaničena zbog svega što ju je snašlo, ona je sa svog mobilnog telefona pozvala policiju i hitnu pomoć. Dežurni dispečer joj je naložio da spusti prozore i otvori vrata, ali je ona to odbila. "Ako vas poslušam, sva ova voda će da provali unutra!?
Ako ispadnete baš toliki baksuz da se zateknete u automobilu koji tone, najvažnije je da odmah spustite prozore da biste tako mogli da se izvučete napolje iz kola. Čim vrata na kolima makar imalo potonu, njih je onda skoro nemoguće otvoriti jer ih blokira podvodni pritisak sve dok se auto ne napuni skoro do vrha, kada se taj pritisak izjednači.
Automobilu je potrebno oko deset minuta da potone, i to zavisi od toga koliko svi otvori dobro dihtuju, ali zato električne instalacije mogu da otkažu mnogo pre ako voda prodre unutra i nakvasi žice. Kod većine automobila sa automatskim prozorima, onaj motor koji pokreće prozor nalazi se negde po sredini vrata, tako da morate da delate veoma brzo ako vam je namera da sačuvate živu glavu.
Karla je bila odličan plivač i mogla je da se spase, samo da je uspela da se izvuče iz kola. Kada su ona i njen BMW iz 1998. izvučeni iz kanala, policija je pronašla ključeve od kola u njenoj tašni, dok je prozor sa leve strane pozadi bio potpuno otvoren.
Izvor: Miami Herald
Još ponešto o opasnostima koje nam prete od automobila:
Bezbednost u kolima, strana 76
Utešna nagrada:
Ima li pilota u avionu?
Darvin nije potvrdio
29. januar 2001, Gvajana
Za sve postoji i vreme i mesto. Ali kad svog bivšeg dečka napadnete nožem dok upravlja avionom usred leta, onda se uglavnom smatra da ste uradili pogrešnu stvar u pogrešno vreme. Naročito ako pitate ostale putnike i članove posade.
Kerol En, stara dvadeset jednu godinu, patila je od "slomljenog srca" kada je svog bivšeg dečka, koji je baš u tom trenutku pilotirao avionom, izbola po vratu i ramenima. Na svu sreću po sve prisutne, jedna putnica koja se tu nalazila sa svojom devetogodišnjom ćerkom otela je Kerol En nož iz ruke, pa je ranjeni pilot uspeo bezbedno da spusti cesnu.
Da li je moguće da devojka nije bila svesna opasnosti od napada na pilota usred leta? Bez obzira na to da li jeste ili nije imala blagog pojma o tome šta radi, ili joj jednostavno nije bilo do života, Kerol En, koja zarađuje za život kao "popularna novinarka", dobila je savet da se drži pisanja novinskih članaka umesto da sama u njima učestvuje.
Još jedna trapava osveta: U plamenu strasti, strana 35
Geniji možda imaju svoje granice, ali budale ne pate od istog nedostatka.
Darvinova nagrada:
Fatalna kolekcija obuće
Potvrdio Darvin
2. novembar 1999, Tokio
Visoke štikle su oduvek bile toliko željeni modni detalj među mladim ženama, a do sada su već oduzele dva života. Predviđa se da će uslediti još smrtnih slučajeva ako žene budu krenule stopama prvih žrtava.
A prva žrtva je bila dvadesetpetogodišnja vaspitačica u obdaništu koja je umrla u svojim kolima od posledica frakture lobanje koju je zadobila kada su joj cipele sa trideset centimetara dugačkom štiklom pale na glavu. Druga žrtva udarila je kolima u betonski stub jer nije mogla da nagazi kočnicu zbog cipela sa osam centimetara dugačkom štiklom koje su joj zasmetale. Na nesreću, sa njom je poginuo i njen suvozač.
Usled tih skorašnjih tragedija, eksperti preporučuju građanstvu da učini sve kako bi se sprečile ovakve fatalne nesreće, kao i oni ne tako pogubni ali podjednako bolni slučajevi povreda nogu i leđa. Pošto štikle na cipelama ponekad dostižu dužinu i do trideset centimetara, dežurni čuvari našeg zdravlja upozoravaju zabrinuto građanstvo da upute svoje prijatelje i članove porodice koji prate modu da se odreknu visokih štikli pre nego što im dođu glave.
Izvor: San Francisco Guardian, National Post
Još jedan primer da je nekima izgled važniji od mozga:
Pravio se važan, strana 69
Utešna nagrada:
Eksplozivne devojke
Potvrdio Darvin
14. mart 2000, Danska
Tri tinejdžerke gluvarile su u javnom klozetu i udisale plin iz upaljača, kad je jedna od njih iz čista mira upalila cigaretu. Isparenja koja su ispunjavala taj mali prostor istog trenutka su buknula, pa su sve tri devojke izletele napolje iz klozeta - pravo u ruke policije, pošto je klozet koji su izabrale bio u istoj zgradi u kojoj se nalazi i policijska stanica.
Inspektor Lajf Hoj je tom prilikom izjavio:
"Čuli smo eksploziju u toaletu. Trenutak kasnije devojke su istrčale vrišteći."
Policajci su im ukazali prvu pomoć tako što su ih polili hladnom vodom i poslali ih u bolnicu na dalji tretman.
Nijedna od devojaka koje su udisale gas nije se nalazila u životnoj opasnosti, ali su se zato sve tri za sva vremena naučile pameti, te tako očekujemo da ćemo se uskoro sa njima ponovo čuti.
l lekcija broj jedan: kada već udišete plin iz upaljača, onda bar nemojte to da radite blizu neke policijske stanice, osim ako vam se ne učini da će vam biti neophodna prva pomoć
l lekcija broj dva: kad udišete plin iz upaljača u malom zatvorenom prostoru, pokušajte da obuzdate svoju želju za nikotinom sve dok se ne odmaknete na pristojnu udaljenost od isparenja
l lekcija broj tri: ne udišite plin iz upaljača
izvor: Politiken, Danska
Još jedna priča iz toaleta: Klopka u klozetu, strana 123
Utešna nagrada:
Snežne zeke
Potvrdio Darvin
januar 2001, Ontario, Kanada
Suzan, stara devetnaest godina, i Vendi, stara dvadeset jednu godinu, izgubile su se dok su usred surove zime vozile po snegom posutim autoputevima u zabačenom delu Kanade. Jedno za drugim, svako skretanje bilo je pogrešno, pa su se devojke tako zatekle kako besciljno lutaju po nekoj nedođiji, nailazeći uglavnom na oznake ZABRANJEN PRISTUP i NE PRILAZI.
Pošto su se beznadežno izgubile, one su nenamerno zapalile svoj auto dok su pokušavale da ga pomere sa jednog povećeg kamena. Devojke su onda ostavile i auto i pribor za prvu pomoć koji se u njemu nalazio, zajedno sa ćebetom, baterijskom lampom, svećom i signalnim raketama. I tako su njih dve kao snežne zeke nasumice krenule put šume kroz koju su lutale dva sata sve dok nisu probile ledeni pokrivač na jednom potoku i upale unutra. Tu ih je dvanaest sati kasnije, sa nogama zaraslim u led, pronašao jedan lovac na zečeve.
Usled velikog mraza ukupan rezultat ove priče je glasio: dva stopala, plus još sedam nožnih prstiju i četiri prsta na rukama.
Izvor: Halifax Chronicle-Herald
Još dogodovština u snegu: Čovek sa Aljaske i dve lavine, strana 81
Utešna nagrada:
Mrtav pijan
Darvin nije potvrdio
februar 2001, Konektikat
Žena koja je uhapšena zbog vožnje u pijanom stanju donela je vrlo čudnu odluku kada je trebalo da pozove nekog da je odbaci kući. Beti je svoje pravo na jedan telefonski poziv iskoristila da okrene Kena, svog ortaka u lokanju sa kojim je pila pre nego što je uhapšena i koji je očigledno i sam bio trešten pijan kada je, teturajući se, ušao u policijsku stanicu.
Duvanjem u balon nedvosmisleno je potvrđeno Kenovo pijanstvo. Na sveopšte iznenađenje, ispostavilo se da se Beti nedavno izborila za sudski nalog kojim je Kenu zabranjeno da joj se približava. Jedan službenik u policiji je to ovako objasnio: "Ne možemo da mu dozvolimo da je vidi - čak ni ako ona nema ništa protiv."
Ken je tako optužen za kršenje sudske zabrane i vožnju u pijanom stanju. Ostaje jedno važno pitanje: ko je od njih dvoje ispao veća budala?
Izvor: Hartford Courant
Još neko je pijan: Alko-test, strana 191
Evolucija će se pobrinuti za one koji su suviše glupi da se brinu sami o sebi.
Lična ispovest:
Jedi ih dok su mladi
oktobar 2000, Vajoming
Jednom prilikom se neki čuvar u Nacionalnom parku Jeloustoun pridružio grupi ljudi, kola, kamiona i kamp-prikolica koja se okupila da posmatra medveda. Jedna žena i njen mali sin izdvajali su se u toj gomili. Ona je po dečakovom licu razmazivala neku neprepoznatljivu smesu.
Taj čuvar je pitao ženu šta to radi, a ona mu je odgovorila: "Pa stavljam mu med na lice, naravno!"
Zaprepašćen, čuvar joj je postavio jedino logično pitanje: "Zašto?"
Ona mu je spremno odgovorila: "Hoću da fotografišem medveda dok mu liže med s lica!"
Na svu sreću po dete, ali možda na nesreću po određene evolutivne procese, čuvar nije dozvolio da se dete približi medvedu. Sve do današnjeg dana taj događaj ga progoni u košmarima. Ovaj slučaj nam pokazuje zašto neke životinje osećaju obavezu da proždiru sopstveno potomstvo u divljini.
Izvor: Džin Leon, lična ispovest
Drugačija vrsta sukoba sa vlastima: Čudesna milja, strana 101
Lična ispovest:
Upali me nežno
decembar 2000.
U nevolji se i đavolu sveća pali. A kad se već pali, onda se neko i opeče. Jednog dana na putu do posla, moj muž je, zastavši na semaforu, primetio kako žena u kolima iza njega drži podignut upaljač i neprestano ga pali i gasi. Pošto ga je to toliko zainteresovalo da više nije mogao da odoli, on je na sledećem semaforu uspeo da se približi tim kolima da bi video šta to ona radi.
Žena je držala pramenove svoje kose iznad plamena upaljača u sumanutom pokušaju da ih posuši. Sigurna sam da će ona uskoro da krasi stranice Darvinovih nagrada. Genijalnost takvog kalibra sasvim sigurno će joj jednog dana ponovo pasti na pamet.
Izvor: Sara i Pol Melankon, lična ispovest.
Žene:
Fatalna Fata
Taj prst u pokretu piše
Pa opet nastavlja dalje, i nikakva pobožnost ni mudrost
Neće ga namamiti da odustane, makar od pola reda.
Omar Hajam
Žene pokreću svet, ali ne i Darvinove nagrade. Nežniji pol retko krasi ove naše zapise! Ovde su sakupljene sve priče o darvinovskim ženama, njih ukupno četrnaest. One zajedno čine grupni portret fatalne Fate Homo sapijensa.
Diskusija: civilizacijski postulati
Ruka koja ljulja kolevku upravlja svetom.
Vilijam Ros Volas
Genetska evolucija je fascinantan koncept, ali je jedna druga vrsta evolucije daleko važnija za naš svakodnevni život: kulturološka evolucija. Mnoga značajna otkrića do kojih dolazimo da bismo oblikovali ovaj svet u kojem živimo nemaju nikakve veze sa evolucijom gena. Pripitomljavanje životinja, topljenje bakra, nastanak pisma, sve je to u velikoj meri uticalo na promene u našem okruženju – kao i na metode koje koristimo da bismo preživeli.
Ljudska vrsta je razvila prvo pismo tek pre šest hiljada godina, što ne samo da zvuči kao da se desilo skoro, već upravo i jeste tako. Kognitivni kapaciteti koji su služili u neke druge svrhe pri opstanku vrste sada su prilagođeni novoj upotrebi. Otkriće na osnovu kojeg smo mogli da manipulišemo apstraktnim idejama koristeći konkretne simbole, a da u samom tom procesu trajno sačuvamo stečeno znanje, unelo je u naše živote pravu revoluciju. Ta je promena potekla od kulturološke ideje, ne od genetskog usavršavanja.
Genetske promene odvijaju se toliko sporo da ih je nemoguće primetiti. Osim ako se ne pojavi neki nov selektivni faktor, oblikovanje nove vrste moglo bi da potraje i stotinu hiljada godina. Ali zato je kulturološka evolucija veoma brza i neuporedivo važnija za naš svakodnevni život. Ona može da izmeni naše živote tokom jednog milenijuma (kao što je to slučaj sa poljoprivredom), tokom jedne generacije (kao što je to slučaj sa kontracepcijom), ili za jedan dan, sada kad informacije putuju svuda po planeti brzinom Interneta.
U nesagledivim promenama koje se dešavaju u modernom svetu naša vrsta buja i adaptira se na nove uslove iako naši geni ostaju uglavnom isti kakvi su bili i pre deset hijada godina – u doba koje nije znalo za modernu tehnologiju. Kako je onda moguće da naša kultura evoluira toliko brzo?
Objašnjenje za takvu pojavu krije se u jednoj informativnoj jedinici koja se zove postulat. Taj postulat, koji predstavlja ekvivalent genu u genetici, u stvari je informacija koja se sama umnožava, sa potencijalom da zahvati i izmeni način razmišljanja svake osobe na koju naleti. Upravo ti postulati omogućavaju tako dramatične promene u uslovima života svih nas još od vremena predindustrijskog društva. Taj nevidljivi agens svih promena klonira se i mutira, pa se onda širi komunikacijom i medijima.
Jezik je sjajan primer kulturološke evolucije zasnovane na jednom vrlo zaraznom postulatu. Mada se nekada smatralo da su u pitanju spontane i iznenadne mutacije, u skorije vreme se na jezik gleda kao na rezultat „ljudskog oprobavanja sa glasovima koji izlaze iz usta” *. Možda su i odrasli ljudi, baš kao i deca, u početku komunicirali nekim sveopšte prihvaćenim jednostavnim „brbljanjem” o najelementarnijim stvarima, kao što su uzbuna zbog opasnosti ili želja za toplinom, sve dok im konačno nije pala na pamet neverovatno moćna ideja da mogu da modeluju te glasove da bi izrazili malo složenije poruke. Sam jezik je kao koncept bio toliko koristan da se širio veoma brzo od jedne grupe do druge, od kojih je svaka izmišljala neke svoje reči i tako možda stvarala, kao propratni efekat, vavilonsku pometnju jezikâ.
Postulate je moguće širiti i neverbalnim putem. Bačena lopta dovodi do zaključka da je objekte moguće premeštati i bez neposrednog dodavanja iz ruke u ruku. Crteži u pećinama, pantomima i učenje putem primera jesu načini prenošenja postulata bez korišćenja jezika. Ali jezik je naročito pogodan faktor u širenju postulata, zato što je njime mnogo lakše preneti kompleksne i apstraktne ideje namenjene široj publici.
Naš mozak je sposoban da proizvede i upotrebi jezik i pismo zato što mi umemo apstraktno da razmišljamo. Sledeći put kada budete izrazili neki svoj stav, samo pomislite koje to sve postulate on sadrži – i koje ste među njima vi lično izmislili. Svi mi stvaramo i reprodukujemo postulate sa istom lakoćom kao što dišemo.
Naša civilizacija buja na plodnom tlu sastavljenom od naših postulata. Stoga nije slučajno što žene, kojima se od davnina priznaju sve zasluge za ulogu nastavljača vrste, naročito napreduju u širenju postulata. U pričama koje slede glavne uloge pripadaju ženama koje više nisu u mogućnosti da prenesu neke krajnje neprofitabilne postulate – naročito one koji se odnose na lošu procenu rizika!
