Dan odlaganja

01.01.00

Politika
17.02.2003.

Odlazak evropskog književnika
Živeo je u Novom Sadu, a u Evropu je ušao zahvaljujući knjigama na francuskom jeziku

Otišao je i poslednji od čuvenog novosadskog trolista: Mladen Leskovac, Boško Petrović i Aleksandar Tišma (1924). Novosađani ih pamte kao trio koji je iz zdanja Matice srpske odlazio skoro uvek zajedno u prvim poslepodnevnim časovima: u sredini bi bio Leskovac, koji je bio 11 godina stariji od Boška, a 20 godina stariji od Tišme. Ali, imali su vazda iste teme - književne. Sva trojica su bili beskrajno radoznali, znalci jezika, od mađarskog do nemačkog, francuskog, ruskog, engleskog.

Tišma nije krio da je druženje s njima bilo presudno da se, nakon bavljenja novinarstvom (od 1945. do 1949. u "Slobodnoj Vojvodini", a potom i "Borbi"), upravo 1949. godine skrasi u Matici srpskoj, u izdavačkom preduzeću gde će sretati i razgovarati sa najistaknutijim piscima bivše Jugoslavije, a potpisivao je i njihove knjige u to vreme kao urednik prestižne izdavačke kuće. Ostaće i saradnik Letopisa Matice srpske (pisao je zapaženu rubriku "Listajući časopise", iz broja u broj), a od 1958. do 1979. godine bio je član Uredništva Letopisa da bi od 1969. do 1973. bio i glavni urednik.

Fotografisanje u Nišu

Prvu knjigu, zbirku pesama "Naseljeni svet" objavio je kod Matice srpske 1956. godine a u književnosti se prvi put javio 1950. godine. Pisao je pesme, pripovetke, prikaze knjiga, beleške. Napisao je 1953. godine i dramu "Cena laži", koja je prikazana u Narodnom pozorištu u Nišu, kada je na čelu te kuće bio Velimir Živojinović Masuka, vrsni književnik, znalac i prevodilac.

Tišma je došao u Niš sa svojom životnom saputnicom Sonjom, na premijeru, dugo je razgovarao sa Masukom i glumcima, a tu se našao i kritičar "Politike" Milutin Čolić... Nikada, govorio je, nije bio tako uzbuđen kao tim susretom na sceni sa svojim prvencem. Govorio je:

"Bolje je pisati knjige, gde ne znaš onog ko te čita, ili ga bar ne vidiš dok to čini..".

I još jedna upečatljiva uspomena Tišmina iz Niša. Videli su fotografsku radnju i setili se da nemaju venčanu sliku. Glumac, potom i prevodilac Eugen Verber, inače Novosađanin, pozajmio mu je kravatu i posle sedam dana stigle su fotografije.

U jesen 1954. godine Aleksandar Tišma primljen je u Udruženje književnika Srbije, što je bila i zvanična potvrda da je književnik. U molbi za prijem je, između ostalog, napisao:

"Pored originalnog književnog rada, bavim se i prevođenjem sa nemačkog, mađarskog i engleskog jezika. Do sada su mi objavljeni prevodi ?Novi spahija? od Jokaija, ?Jučerašnji svet? od Stefana Cvajga, a kao jedan od prevodilaca učestvovao sam u izdavanju zbirke pripovedaka ?Šest jutara ruža? od mađarskih pripovedača, i ?Zločin lorda Artura Sevila? od Oskara Vajlda".

Preporuku za prijem potpisali su Mladen Leskovac i Boško Petrović. Bilo je to vreme kada im se u Novom Sadu pridružio i Borislav Mihailović Mihiz, kao upravnik Biblioteke Matice srpske. Tada su uobičavali da malo duže posede i u kafanama, gde su se vodile duge, žestoke rasprave o novim knjigama i novim piscima.

Teretnim brodom u svet

Tišma će punu slavu kao pisac, i to evropski, steći tek posle devedesetih. Sam je govorio da je punu zrelost stekao objavljivanjem romana "Knjiga o Blamu" (1972), potom romana "Upotreba čoveka" (1976) i zbirke pripovedaka "Škola bezbožništva (1978). To su, kako je tvrdio, zajedno sa knjigom "Za crnom devojkom" (1969), njegove najizvornije, najspontanije knjige za koje je pobrao silne nagrade: NIN-ovu, "Nolitovu", nagradu Narodne biblioteke Srbije, Andrićevu nagradu, nagradu Sirmai Karolj...

Potom su došla priznanja u svetu, zahvaljujući pre svih njegovom izdavaču Vladimiru Dimitrijeviću, koji mu je na francuskom jeziku objavio prvu knjigu ("Škole bezbožništva"). O Dimitrijeviću će Tišma napisati jedan od retko slatkorečivih odanih tekstova, a s njim ga je na jednom od frankfurtskih sajmova upoznao Jovan Hristić.

Veliki putnik, Aleksandar Tišma obišao je Evropu, Severnu i Južnu Ameriku. Išao je na kongres PEN kluba u Brazil, brodom, i to dva dana i dve noći vozom do Avra, a onda 20 dana teretnim brodom do Rio de Žaneira. Tako je brodom, teretnim, putovao i u Severnu Ameriku. Sve zbog straha od letenja avionom.

Tih osamdesetih godina prošlog veka, kao verni čitalac i saradnik "Politike", Tišma je predlagao Uredništvu našeg lista da pravi seriju intervjua sa piscima ili putopisnih napisa koji bi mu "stvorili razlog" da putuje i tako se, kaže, zabavi. Čak je "Politici" podneo i zvaničan predlog gde i kako da ga pošalje na put. Ali, dogovor nije postignut.

Bio je jedan od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i, nakon povratka iz egzila (od 1992. do 1995. živeo u Francuskoj, gde je dobio najviša zapadnoevropska književna priznanja), najradije je sedeo u zgradi ogranka SANU u Novom Sadu. Tu je redigovao i svoj dnevnik od hiljadu i nešto strana koji mu je 2001. godine objavio Zoran Stojanović. To je dnevnik u kome se mogu videti časovi Tišminog nezadovoljstva sobom, ali i sredinom u kojoj je živeo. Govorio je da je "literatura sva ispunjena izborom i njegovim posledicama, dakle slobodom, u mnogo većoj meri nego što je život".

I naglašava:

"Ja sam uvek težio za preglednošću, mrzim haos, pijanstvo, maglu u glavama..".

Bio je prvi naš pisac koji je dobio Orden viteza nacionalnog reda Francuske za zasluge za humanističke vrednosti.

Otišao je, dakle, evropski pisac. Pisac čije su knjige doživele istinske uspehe i kod kritike i kod čitalaca, ne samo u Francuskoj i Nemačkoj, već i u Holandiji, Finskoj, Italiji, Norveškoj, Izraelu, Americi, Engleskoj i, naravno, kod nas.

Smrti se užasavao (to su njegove reči), a rođen je u Horgošu, gde su ga roditelji krstili u Pravoslavnoj crkvi.

Radovan Popović

01.01.00

Politika
18.02.2003.

ODLAZAK VELIKANA NAŠE KNJIŽEVNOSTI

Priznat i cenjen
Sahrana je danas u 15 časova na novosadskom Novom groblju

Novi Sad, 17. februara

Velikan naše književnosti, poznati pisac, akademik Aleksandar Tišma koji je preminuo u 80. godini života, juče u Novom Sadu, nakon duge i teške bolesti, biće sahranjen sutra u 15 časova na novosadskom Novom groblju. Povodom njegove smrti za sutra u 13,30 časova u našoj najstarijoj kulturnoj instituciji, Matici srpskoj, biće održan zajednički Komemorativni skup ogranka SANU u Novom Sadu i Udruženja književnika Vojvodine.

Inače, danas su u Novom Sadu sva kulturna dešavanja započinjala odavanjem počasti, minutom ćutanja, preminulom književniku. Tako je i sinoćnja svečana sednica Matice srpske, povodom 176. godišnjice postojanja i 50. godišnjice izlaženja zbornika Matice srpske za književnost i jezik, počela odavanjem pošte velikom piscu.

O Aleksandru Tišmi priznatom i cenjenom piscu dobitniku brojnih nagrada za svoje stvaralaštvo nosiocu dva državna priznanja Austrije za evropsku književnost i Ordena viteza nacionalnog reda Francuske za zasluge za humanističke vrednosti na sutrašnjoj komemoraciji u ime novosadskog ogranka SANU govoriće Sveta Petrović, u ime Matice srpske, sekretar književnik Dragan Stanić a na groblju prof. dr Jovan Delić.

NA VEST O SMRTI

Božidar Kovaček: Jedan od najvećih

- Aleksandra Tišmu sam uvek video kao jednog od najvećih pisaca ne samo ove sredine već i regiona. Jednog od onih koji sa knjigom na više jezika ulaze u trezor evropske i svetske literature i koji u prevodima na strane jezike neizmerno doprinosi ugledu naše književnosti u svetu. Posebno što je Tišma svoju lepu i veliku karijeru pisca počeo u krugu pisaca Matice srpske i što je do penzionisanja, profesionalno, bio vezan za izdavačke poslove u Matici. Time je njegov trag u ovoj našoj staroj kulturnoj ustanovi podjednako markantan kao i u našoj literaturi.

Čedomir Popov: Kandidat za Nobelovu nagradu

- Umro je jedan ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Novi Sad je njegovom smrću izgubio ne samo najznamenitijeg sugrađanina, već i svedoka njegovog života u XX veku.

Laslo Vegel: Pisac Novog Sada

- Tišma je bio vrlo značajan pisac, ali, nedovoljno cenjen i nikad priznat do kraja. U našim površnim vremenima bio je suviše kompleksan i višeznačan i što se tiče estetske vrednosti ali i misaonog sveta. Bio je pisac Novog Sada i ničije zemlje. To ničija zemlja je jedna velika teritorija u Evropi na kojoj žive svi koji imaju složeni identitet. Ona se možda prostire od Trsta do Gdanjska. Njeni stanovnici su Klaudio Magris, Danilo Kiš ili Ginter Gras.

Filip David: Mnogo smo izgubili

- Duboko žalim zbog njegovog odlaska, jer, osećam da smo time svi mnogo izgubili. Bio je jedan od naših najznačajnijih i najboljih pisaca, čija su dela bila poznata u svetu i prevođena na mnogo jezika. Iza pisca velikog imena u našoj književnosti ostalo je isto tako veliko delo. Njegovi romani, drame, eseji, dnevnici ostaće kao ogromno i verodostojno svedočanstvo o vremenu u kome smo živeli.

M. Karadžić

Telegram Miodraga Isakova

Predsednik Reformista Vojvodine i potpredsednik Vlade Srbije Miodrag Isakov povodom smrti akademika Aleksandra Tišme uputio je njegovoj porodici telegram saučešća. U njemu se između ostalog kaže da delo velikog pisca, našeg najvećeg književnika i prvograđanina Novog Sada, ostaje da živi u sećanjima svih mislećih ljudi ovog podneblja. Njegova ličnost - borca za ljudska i građanska prava, zagovornika humanosti i tolerancije, jednog od osnivača Reformista Vojvodine - predstavljaće uzor nezavisnog mišljenja i beskompromisnog ličnog stava, ostaće da lebdi nad novosadskim trgovima i njemu dragim dunavskim obalama.

Danas
18.02.2003.

POVODOM SMRTI KNJIŽEVNIKA ALEKSANDRA TIŠME

Vernik istine

Novosadski kej, Dunavska i Svetozara Miletica, zgrada Platoneuma gde je smesten ogranak SANU gde bi Aleksandar Tisma navratio na kafu, zatim Pasiceva do Matice srpske kuda je gotovo svakodnevno nekoliko decenija hodio knjizevnik svetskog renomea, ostace pusti. Tisma nas je napustio u svojoj 79. godini ostavivsi za sobom bogato knjizevno stvaralastvo. Pisao je o Novom Sadu, o malom gradu i malim, obicnim ljudima ali na izuzetan umetnicki nacin, sigurnom rukom i s puno individualnosti. Pisuci o Novom Sadu stvorio je novi grad u kome su se Novosadjani ogledali u nekoj nevidljivoj, nikad uhvatljivoj ali uvek tu negde prisutnoj, istini.
Pored pustih ulica, za njim ce ostati romani kojima se rado vracamo, poput "Knjige o Blamu", "Upotreba coveka", "Vere i zavere", "Za crnom devojkom", iz koje su mnoge generacije naucile da zivot nije pitak kao mleko ali da se u njemu ipak moze naci nesto slatko kao med.
Prvu poetsku zbirku "Naseljeni svet" Tisma je objavio sredinom pedesetih, sledila je zbirka "Krcma", da bi se tek nakon nje "pronasao" u prozi koja ga je vinula u besmrtnost. Prva knjiga prica bila je "Krivica", zatim "Nasilje", "Mrtvi ugao", "Povratak miru", "Skola bezboznistva". Pored vec pomenutih antologijskih romana tu su "Begunci", "Kapo", "Koje volimo", "Siroka vrata", autobiografske "Secaj se veckrat na Vali" i kapitalni "Dnevnik 1942-2001". Aleksandar Tisma bio je ugledan evropski pisac o cijem se radu s pijetetom govorilo na univerzitetima i akademijama Starog kontinenta. Bio je clan Srpske akademije nauka i umetnosti, stalni clan saradnik Matice srpske ali i Akademije umetnosti Berlin - Brandenburg. Prevodio je s madjarskog i nemackog jezika, a njegova su dela prevodjena na dvadesetak evropskih jezika.
Gotovo u nedelju dana razlike stigle su: iz stampe knjiga "Besudbinstvo" Imrea Kertesa s Tisminim prevodom s madjarskog i vest da je Kertes dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost.
Delo Aleksandra Tisme ovencano je s mnogo nagrada koje ga, bez obzira na njihovu vrednost i znacaj, nisu pritiskale. Bio je laureat Brankove, Ninove, Nolitove, Andriceve, Oktobarske i Februarske nagrade Novog Sada. Za prevodjenje s madjarskog jezika dobio je nagradu "Bazalikom", za evropsko razumevanje knjizevnu nagradu Lajpciga, Drzavnu nagradu Austrije za evropsku knjizevnost, nagradu grada Palerma "Mondelo"...
Telegrame saucesca porodici Tisma uputili su predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak, gradonacelnik Novog Sada Borislav Novakovic, predsednik IO Skupstine grada Branislav Pomoriski, predsednik Reformista Vojvodine Mile Isakov, predsednik IO Skupstine Vojvodine Djordje Djukic, pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu Zoltan Bunjik.
"Izrazavam najdublje saucesce i tugu zbog odlaska naseg velikana. Knjizevnost, novinarstvo i prevodilastvo bez velikog Tisme nije zamislivo. Knjiga ?Upotreba coveka? obelezila je sedmadesete godine, Aleksandar Tisma je obelezio vek", reci su Nenada Canka u telegramu saucesca. "Jutros se Aleksandar Tisma nije probudio. Kada je prvog februara 2001. godine primao Februarsku nagradu, rekao je da ovaj grad voli jer on ?ne ferma svoje ljude?, da ne bi voleo ?da ga smatraju za idejnog spasioca u vreme kriza? i da ?ne pise nista novo, vec se vraca svojim starim papirima?. Zelim mu da ga na Onoj strani docekaju likovi oko kojih se najvise trudio. Tisma nikada nije cenio osrednjost - i vecnost mora da mu bude bogata. Znajuci ko ga sve docekuje, siguran sam u to", reci su gradonacelnika Borislava Novakovica povodom knjizevnikove smrti.
"Delo Aleksandra Tisme ostaje da zivi u secanju svih mislecih ljudi ovog podneblja, a njegova licnost - borca za ljudska i gradjanska prava, zagovornika humanosti i tolerancije, jednog od osnivaca Reformista Vojvodine - predstavljace uzor nezavisnog misljenja i beskomromisnog licnog stava. Tisma nas je fizicki napustio ali njegova misao, koja nas uci da je ljudski zivot tragican ali vredan borbe ostace da lebdi nad novosadskim trgovima i njemu dragim dunavskim obalama", stoji u telegramu koji je poslao Mile Isakov. Predsednik IO Skupstine grada Branislav Pomoriski, u telegramu porodici Tisma izrazio je saucesce povodom "odlaska coveka koji je svojim knjigama ucinio da smo ponosni sto smo Novosadjani i njegovi savremenici". "Duboko nas je potresla iznenadna smrt akademika Aleksandra Tisme, knjizevnika i prevodioca.
Aleksandar Tisma je najpopularniji novosadski i vojvodjanski romanopisac koji je nastavio tradiciju naseg gradjanskog romana. On je i nas hronicar ratnih stradanja", kaze se izmedju ostalog u recima saucesca koje je Zoltan Bunjik uputio ozaloscenoj porodici.
U Matici srpskoj danas u 13.30 bice odrzana komemorativna svecanost na kojoj ce govoriti predsednik ogranka SANU u Novom Sadu Zoran Kovacevic, predsednik Matice srpske Bozidar Kovacek i predsednik Udruzenja knjizevnika Vojvodine Jovan Zivlak. Sahrana Aleksandra Tisme zakazana je za danas u 15 sati na Gradskom groblju u Novom Sadu.

A. Loncarski

LJUBICA ARSIC: Ugradio je neke svoje knjige u veliku knjigu vecnosti

Kad umre covek, odjednom treba da citav njegovi zivot, sa njegovim delima i navikama, ranim ustajanjem i nocobdisanjem, radostima i strahovima, sakupimo u nekoliko recenica tuge kojima cemo ga nekako objasniti. Smrt tu dodje kao ziza, kamera opscura, pogled kroz dobro bruseno socivo. Kada umre pisac od nas zivih se ocekuje da njegovo celokupno pisanje, sve njegove knjige sagledamo jasnije i ostrije, da se preslisamo mi zivi sta je jedan od nas koji je pripadao ovom zemaljskom svetu uradio, i za sebe i za nas. Kao da smo mi neke prve blebetave i ne bas pouzdane sudije, koje nastupaju pre onog velikog suda. Kad kazemo Aleksandar Tisma, uvek pomislimo "Upotreba coveka" - mislim da je ova knjiga postala amblem naseg velikog pisca i srpske knjizevnosti, kao sto je "Na Drini cuprija" Andricev ili "Seobe" Crnjanskog.
Ako pisac citavog zivota pise samo jednu knjigu, sto ni malo nije lako, onda ju je Tisma zaista napisao ucinivsi je velikom knjigom - zadatak koji su ispunili samo veliki romanopisci. Pisati o coveku, o njegovoj muci i mracnim silama istorije koje se sudbinom covekovom poigravaju, pisac Tisma je tu veliku poruku primljenu jos iz starog grckog sveta uspesno preneo do nas, ostavljajuci je kao amanet. Kad su Puskinu pravoslavcu zamerili na porocnom zivotu u kojem ne posti i gresno se hvali, plaseci ga poslednjim casom, Puskin je odgovorio da ce on pred gospoda izaci kao pesnik. Aleksandar Tisma pisac, duboko verujem, ugradio je neke svoje knjige u veliku knjigu vecnosti.

S. D.

DJORDJE PISAREV: Magija jezika i imaginacije za kolektivnu svest

Postujem Tismu kao sapatnika u istom mukotrpnom poslu, koji je uspeo na briljantnan nacin, ne samo da bude fascinantan posmatrac i tumac problematicnog i opasanog dvadesetog veka, nego da i licne intimne, zivotne dozivljaje magijom jezika i imaginacije pretoci u kolektivnu svest. Bio je jedan od poslednjih velikih pisaca dvadesetog veka ali ce njegove knjige zasigurno nadziveti epohu u kojoj su nastale i bile tako rado citane.

A. L.

MLADEN MARKOV: Blizak Andricevoj mudrosti

Mladen Markov, ovogodisnji dobitnik Ninove nagrade sa Tismom se susreo samo jedanput, posle jednog knjizevnog programa. "Zajedno smo se nasli na rucku i rucak smo proveli govoreci vrlo malo, u nekakvom recitom cutanju. Bio sam siguran da cemo se jos negde sresti i mnogo govoriti, ali nismo. To je bio jedini susret. Tako da sam ja upoznao delo Aleksandra Tisme, pisca, dakle, a ne i coveka. Njegov opus smatram veoma znacajnim i vaznim. A sad kad mislim na Tismu, sad kada je otisao, cini mi se da je njegova mudrost bila bliska Andricevoj. Ako Andric nije kupovao novi mantil, nego je nosio stari da ne bi skretao paznju, cini mi se da je i Tisma onaj koji je u mnogim zivotnim situacijama postupao na taj nacin", kaze Markov.

S. D.

RADIVOJ MIKIC: Novo svetlo na mrak u ljudskoj dusi

Kao i nekoliko pisaca koji su u knjizevnost usli 50-ih godina (Pavle Ugrinov, Mladen Markov), i Aleksandar Tisma je poceo kao pesnik, ali je pravu knjizevnu afirmaciju stekao kao pripovedac i romansijer. Kod nas se ne ceni mnogo urednicki rad, ali je Aleksandar Tisma kao urednik u Matici srpskoj i kao urednik Letopisa Matice srpske, ucinio jako mnogo i za afirmaciju pojedinih pisaca i za afirmaciju modernog knjizevnog izraza. Kao prozni pisac Aleksandar Tisma je govorio o najznacajnijim i najtragicnijim iskustvima coveka 20. veka, a posebno o logorskom iskustvu, i zbog toga se i moze reci da je on jedan od onih pisaca koji su bacili novo svetlo na mrak u ljudskoj dusi.
Pored Tisminog pripovedackog i romanesknog opusa, veoma vazno mesto ce imati i njegovi tekstovi autobiografskog i memoarskog karaktera jer ce pokazati kako se formiralo iskustvo na kome je izrastao jedan od najznacajnijih knjizevnih opusa u srpskoj knjizevnosti 20. veka.

M. J.

BOSKO IVKOV: Bio je nemilosrdan i prema samome sebi

Tismu sam video poslednji put u Skupstini Vojvodine kad je dosao da primi nagradu "Svetozar Miletic". Vec tada je bio jako bolestan, videlo se na prvi pogled da je umoran i slab. Kad sam ga nakon toga zvao telefonom rekao mi je da je tesko bolestan i da je pobegao iz bolnice gde nije mogao da izdrzi. Tisma mi je bio urednik na razne nacine. Upoznao sam ga u Letopisu Matice srpske jos sezdesetih godina. Svoje prve tekstove, prikaze knjiga, pripovetke, a kasnije i knjige objavio sam pod njegovom urednickom rukom. Za one koje ga nisu poznavali, Tisma je delovao zatvoreno, "zakopcano", distanciran i odbojan. Medjutim, jeste da nije bio kurtoazno razgovorljiv, ali je voleo da razgovara o mnogo cemu. Na direktna pitanja tako je odgovarao. Iskreno i istinoljubivo, ali bez patetike, argumentovano, otvoreno i vrlo cesto oporo.
On je bio pisac oporog, tamnog realizma. Iz takvog poetickog ugla on je sagledavao svet. U njegovim pripovetkama i romanima naci cemo jedan prizeman i ogoljen svet, cesto polusvet i podzemlje. To je svet gubitnika, otpadnika, ljudi propalih sudbina. Za Tismu bi se moglo reci da je bio pisac koji je bez patetike i bez sentimentalnosti svedocio o surovim vremenima u kojima je i sam ziveo. Medjutim bio je nemilosradan i prema samome sebi. U svojim "Dnevnicima" on je s velikom snagom samosuocenja svedocio sebe u nekim jako losim situacijama. Mogli bi reci da je bio vernik istine. U sveukupnoj srpskoj knjizevnosti nije bilo tako istinoljubivog memoariste.

A. L.

Večernje novosti
17.02.2003.

Pisac tragičnih sudbina

Korice rukopisa akademika Aleksandra Tišme, su se zauvek sklopile. Posle duge i teške bolesti, preminuo je u nedelju u prvim časovima 16. februara a na isti dan, samo mesec dana ranije, već oboleo, proslavio je osamdeseti rođendan. Tu u svom stanu u središtu njegovog lepog, najlepšeg Novog Sada, kako je govorio za svoj grad, u Tanurdžićevoj palati, u ulici Modene 1, gde je i izdahnuo. To zdanje iz koga se preselio u večnost, često je pominjao u svojim delima, dok još nije bio njen stanar.
Otišao je veliki pesnik, pisac, romansijer, prozaista, putopisac, prevodilac... ali, otišlo je samo njegovo telo, ostalo je delo a ono je- besmrtno. Novosadske ulice biće puste bez ovog vernog šetača koji je imao dobru naviku da krstari bulevarima, trgovima, ulicama i uličicama Srpske Atine iz koje je odlazio i u koju se odano vraćao. Bio je od onih veličina koji se više poštuju nego što se vole, jer bilo ga je teško voleti. Možda i ne bi da su ga ljudi, kolege akademici, književnici i ostali sugrađani bolje poznavali. No, nije bilo lako ni upoznati Tišmu. Takav je bio, takvog su ga prihvatili, cenili.

Galaksija uspomena
Ostavio je u rečima, ogromno bogatstvo. NJegovo analitičko pero zadiralo je u bit savremenih tema poput rata, čoveka u nevremenu, zlo, nasilje, sivilo života, ljubav, čovekovo traganje za smislom... Iza njega su ostali životna saputnica Sonja i sin Andrej, poznati likovni kritičar i slikar.
Od rođenja, daleke 1924. godine u Horgošu pa sve do smrtnog časa Tišma je živeo punim životom. Obrazovan i porodičan. Posle novosadske gimnazije, maturirao je 1942. godine, u Budimpešti završio studije ekonomije na Ekonomskom i uporedo na filozofskom fakultetu, romanistiku.
Iako se znalo da već nekoliko meseci život ističe iz Tišme, o tom naslućujućem rastanku nikome nije govorio. Čekalo se da ?ode?, jer su takve bile stručne lekarske prognoze, mirilo se sa tom činjenicom, no, sada kada ga nema, svima je teško.
- Mene je vest o Tišminoj smrti veoma pogodila ? kaže Draško Ređep, književni kritičar, vrstan poznavalac njegovog života i dela ? Nikada se više neće desiti da nas dvojica, kako je gotovo bio običaj, sedimo pod lipom u Katoličkoj porti, gotovo ritualno u određenim vrmenskim razmacima i razgovaramo o Novom Sadu. O našim živim i mrtvim prijateljima, uspomenama na detinjstvo, putovanjima, zdravlju...
Aleksandar Tišma je, dodaje Ređep, reprezentativni novosadski pesnik i pisac, od onih koji je od Novog Sada više nego i jedan naš savremenik stvorio galaksiju uspomena opisujući i dopisujući sudbine gubitnika, samoubica, putnika našeg predgrađa, te naše famozne periferije koju često previđamo.
- Nije slučajno da se naslov prve knjige pesama ovog velikana zove ?Naseljeni svet? ? napominje Ređep ocenjujući da posle Miloša Crnjanskog i njegovog ?Romana o Londonu?, a i ?Seoba?, posle Jaše Ignjatovića i njegovih romana ni kod jednog našeg romansijera nema toliko naseljenog sveta ? u Tišminim knjigama sve se tiska od različitih sudbina, vera, zavera, ratova i posleratnih događanja. On je nesumnjivo jedinstven evropski i srpski prozaik, romansijer i pesnik.

Svedok veka
Ređep Tišmu još vidi radoznalo zagledanog u ljude a njegov izdavač, Zoran Kolundžija, vlasnik ?Prometeja?, pohvalio je dobru osobinu koju je ovaj autor mnogih rukopisa imao prema ljudima koji sa strane, dolaze u Novi Sad.
- Ponašao se prema njima gostoljubivo, predusretljivo - kaže Kolundžija ističući ovu lepu ljudsku osobinu čoveka koji se uistinu malo družio.
Predsednik Matice srpske prof. dr Božidar Kovaček je Aleksandra Tišmu uvek video kao jednog od najvećih pisaca ne samo ove sredine već i čitavog regiona.
- Jednog od onih koji sa knjigom na više jezika ulaze u trezor evropske i svetske literature i koji u prevodima na strane jezike neizmerno doprinosi ugledu naše književnosti u svetu - ocenio je dr Kovaček posebno rastužen i činjenicom što je Tišma svoju lepu i veliku karijeru pisca počeo u krugu pisaca Matice srpske i što je do penzionisanja, profesionalno, bio vezan za izdavačke poslove u Matici. Time je njegov trag u ovoj našoj staroj kulturnoj ustanovi podjednako markantan kao i u našoj literaturi.
Akademik Tišma je svakoga dana dok ga je zdravlje služilo, tačnije dok su ga noge slušale odlazio u svoju drugu kuću, u Akademiju. Tamo se sretao s mnogim ljudima i naravno, sa akademikom Čedomirom Popovim, koji ovako o svom sadrugu kaže:
- Umro je jedan ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Novi Sad je njegovom smrću izgubio najznamenitijeg sugrađanina, i ne samo sugrađanina, već svedoka njegovog života u 20. veku.
Sutra u 12,30 časova, u Matici srpskoj, zajednički ogranak Akademije i Udruženja književnika Vojvodine održaće komemorativnu sednicu. Sahrana posmrtnih ostataka velikog pisca je istog dana u 15 časova na groblju u Novom Sadu.

Knjige i prevodi
OBJAVIO je mnogo rukopisa. Najpre dve knjige pesama iako je pisao prozu. a to su ?Naseljeni svet?, i ?Krčma?. Daleko su poznatiji njegovi romani i knjige proze ?Krivci?, ?Nasilje? ?Za crnom devojkom?, ?Knjiga o Blamu?,?Upotreba čoveka?, ?Vere i zavere?...
Mnogo je i prevodio. Poslednji veliki prevodilački uspeh akademika Aleksandra Tišme je knjiga ?Bezsudbinstvo? najnovijeg dobitnika Nobelove nagrade Imrea Kertesa. Tišma je knjigu preveo mnogo pre nego što je autor dobio Nobela. Prevodilaštvom našem čitaocu približio je Ferenca Fežera, Janoša Hercega, Leonarda Franka, Jožefa Papa i Lasla Vegela.

Pregršt nagrada
ZA svoj rad Aleksandar Tišma je dobio brojne nagrade: Brankovu za poeziju, Oktobarsku grada Novog Sada, Nolitovu, NIN-ovu, Biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, Andrićevu, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Društva književnika Vojvodine za životno delo, državno priznanje Austrije za evropsku književnost, grada Palerma, Lajpciškog sajma... Jesenas, dobio je dve poslednje nagrade Vukovu, Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i ?Dnevnikovu? ?Svetozar Miletić? za publicistiku.

Z. T. MIRKOVIĆ