02.05.03
Priče iz magnovenja
Nenad Krga: "Damari stvarnog"
Svojom prvom knjigom, zbirkom kratkih prica i zapisa "Damari stvarnog", Nenad Krga se predstavlja kao pisac nesumnjive stvaralacke individualnosti koja se najpotpunije ostvaruje u samom narativnom iskazu, osnovnom elementu naracije. Krga se najviše usredsreduje na recenicu, znajuci, ako nju uoblici na poseban nacin, da to daje neponovljivost i pripovedanju i prici u celini. Pazeci na svaku rec i recenicu pisac pojacava snagu izraza i postiže precišcenost narativne stilizacije. I što je još važnije, ovu izgradenost narativnog iskaza ovaj pisac ne zasniva i ne ostvaruje toliko u jeziku, u istancanosti jezickog izraza, vec pre u predmetu, u tananosti onog što se saopštava. Pri tome pisac svoju naraciju ne razvija po širini slike sveta, vec svet svodi na fragment, na izabranu pojedinost, iz koje izvodi i u koju zatvara znacenje price. To su, doista, sasvim kratke, minijaturne price, i to sasvim dorecene u svom uskom okviru, tako da se namecu bilo veoma istancanom percepcijom i deskripcijom nekog posebnog aspekta ili delica stvarnosti, bilo isto tako tananom artikulacijom emocije. Taj jedva primetni titraj promene na stvarima, odnosno u duši naratora ili junaka, pokrece pricu pre nego rec, kojom se ta promena opisuje. U stvari, rec je pod znakom pitanja, da li je uopšte dovoljna da potpuno izrazi neko osobeno zapažanje ili osecanje. U nastojanju da što konkretnije opiše ta neznatna i magnovena pomeranja u percepciji i doživljaju stvarnosti, Krga ponekad optereti naraciju jezickom nepravilnošcu, najcešce neadekvatne kongruencije odvojenih sintagmi u recenici. U svakom slucaju, on uspeva da postigne željeni cilj, da upravo recima oblikuje izvesno videnje stvarnosti, koje je i novo i umetnicki efektno.
Poneta magnovenim i sasvim parcijalnim egzistencijalnim iskustvom, naracija ne dobija neki razvijeniji oblik. U njoj je gotovo sve, i narator i junak i fabula samo delimicno naznaceno, s tim što središnje mesto dobija iskaz kojim se uoblicava posebnost nekog uvida ili doživljaja. Kroz narativne konture iskrsava eksplicitna poruka price, kao najzad uhvacen lik ili smisao uocene pojave. Uglavnom, rec je o nevoljnim uvidima o stvarnosti i o doživljajima koje ti uvidi izazivaju, najcešce doživljajima straha i unutrašnjeg nespokojstva, tako snažnih i dubokih da junak posle njih nije više isti. Iz magnovenih iskustava rada se sumorno saznanje neke od ubogih zadatosti života.
Krgine lapidarne kratke price i zapisi o tim neocekivanim, stvarnošcu iznudenim sitnim saznanjima, oblikovane kao unutarnja i fragmentarna egzistencijalna iskustva, ne ostavljaju samo utisak o fragmentarnosti sveta. Tako izdvojen i dorecen fragment ne govori samo o tome da se stvarnost sastoji od delica, vec da se ona u tim delicima zapravo rasipa i gubi, kao i život u njoj.
Stojan ?ordic
