Đuniciro Tanizaki (1886-1965) je jedan od najznacajnijih japanskih prozaista moderne epohe i jedan od retkih pisaca koji je još u ranoj mladosti bio prihvacen i od zahvalnih japanskih citalaca i od uglednih kriticara. Vrlo rano, kada još nije bio dostigao šezdesetu, smatran je živim klasikom i postao je jedan od najprevodenijih japanskih pisaca posle Drugog svetskog rata. Književnu karijeru zapoceo je 1909. objavljivanjem pozorišne jednocinke, ali je javnost saznala više o njemu tek iduce godine, kada je objavio svoju prvu kratku pricu „Majstor tetoviranja“. Njegovi najznacajniji romani su Kljuc, Sestre Makioka, Ukus koprive, Živi pesak, Naomi, Šunkinov portret, Slepceva prica... Pored prica i drama, pisao je scenarije za neme i zvucne filmove. Njegov scenario Zmijska požuda poslužio je režiseru Kendiju Mizoguciju za filmsko remek-delo Legenda o Ugetsu.