Crna ptica

Mišel Bazilijer (autor)

Crna ptica

rasprodato

Gotski mračan, urnebesno smešan, pa ipak nežan i mudar, roman „Crna ptica“ je kanadskih „Sto godina samoće“. Kombinujući veliki pisce poput Grasa, Markesa, Ruždija, stvarne događaje iz novinskih vesti sa svetom magijskog realizma Crna ptica će vas upoznati sa svojeglavom vranom ljubimicom, zbunjenim duhom, ludim doktorom, komšijom čudakom, žutokljunim policajcima i mrtvakom koji je pošao u šetnju.

U oronuloj kući ispod Mon Roajala u Kanadi živi ekscentrična porodica Desušovih. Deda je pljačkaš grobova koji se druži s prostitutkama i ludim naučnicima. Njegova razočarana žena vezala se za njegovo prepredeno kućno ljubimče, vranu Grejs.

Stric se bavi istim zanimanjem kao i deda, a inače većinom provodi vreme pijan i sam. Majka je rešila da prespava svoje jade, dok otac bezuspešno kuje planove da se na brzinu obogati. U međuvremenu njihovi blizanci se bore s posledicama svojih sukobljenih ambicija saplićući jedno drugo na svakom koraku. Mari je borac za prava Francuza u Kanadi i teroristkinja, dok njen brat Žan-Baptist, nezainteresovan za politiku i nacionalne interese, provodi vreme u svojoj sobi u potkrovlju čitajući i pišući užasnu poeziju.
Iako mrk i grub, njihov svet vrca od nada i očekivanja.

„Smešna, maštovita, luda i zanosna knjiga.“
Edvard Keri

„Crnohumoran, povremeno fantastičan, često urnebesno smešan Bazilijerov roman uspeva da budi i jezu i smeh i da čitaocu takne i svest i dušu. Živela Crna ptica!“
Glob end mejl

„Divlja i nepredvidljiva, ova knjiga sva pršti od crnog humora. Čitaćete je kao zabavnu bajku u kojoj je negde nešto pošlo naopako. “
V.P. Kinsela Pošto mu je trebala kuvarica i spremačica, Deda se ponovno oženio, dovoljno brzo da neki podignu obrve, posebno s obzirom na razliku u godinama između njega i njegove druge žene. Ako su mu deca imala primedbi, svakako ih nisu izgovorila. A komšijska nagađanja, uobičajena u ovakvim slučajevima, promašila su metu. Deda nije imao vezu Baki iza leđa – ne da bi mu to bilo ispod časti, samo se nikada nije gnjavio skrivanjem svojih neverstava – niti je izgubio glavu, kao što se zna da biva s luckastim starijim ljudima. Niti se njegova nova žena udala za njega zbog novca, pošto ga on uopšte nije imao. Ipak, nije bilo iznenađujuće što su neki pomišljali na to, jer iako porodica nikada nije viđena da raskalašno troši, niko od njih takođe nije ni viđen da ide na posao. A kad god komšije nisu mogle da shvate kako neko može živeti u potpunoj bedi, zaključivali su da taj ipak mora biti bogat. Pod madracem, na tajnim bankovnim računima, pokopano u zadnjem dvorištu, nije bilo granica mestima za skrivanje blaga koja su predlagali oni nespremni da sagledaju stvarno stanje, koliko god da su neverovatna. Jednom kad bi se ideja uvrežila, sav zdrav razum uzmicao je pred naporom da se to ubeđenje učvrsti, pošto ništa nije teže odbaciti od sumnje da je neko kriv jer nešto skriva.Deda je mislio da se ponovo oženio zbog griže savesti. Učinilo mu se, u jednom od retkih trenutaka samoposmatranja, da je posvetio život ponižavanju svoje žene, a to nije bilo dovoljno. Život muškarca treba da se vrednuje više od jednog ženskog. Ovo razočarenje nadoknađivaće do kraja svojih dana upropašćujući život drugoj ženi. Odabrao je ženu iz kvarta u kom ga nisu znali, i osvojio je jednostavnim postupkom koji je delovao i kod prve. Zvao ju je telefonom, smešio joj se, pričao joj neverovatne priče, gledao je pravo u oči, pokalanjao joj razne sitnice, glumio stidljivost i skromnost. Uvežbano je lagao i obmanjivao, što bi prefinjenija žena prozrela. Ali takva žena bi bila tvrđi protivnik i teža za osvajanje. Deda je odabrao svoju drugu ženu baš zbog toga što je bila nenaviknuta na mušku pažnju, neupućena u okrutnost u stvarnom svetu, van televizije, i verovatno nije bila dovoljno sigurna u sebe da odbije njegovu bračnu ponudu.
Uistinu je bila zbunjena kad su je pozvali na porodičnu večeru: kako to da ju je više njegovih rođaka, koji su izgledali jednako dobronamerno i ljubazno koliko i on, povelo na stranu da je upozori kako on nije onakav kakav izgleda i da je samo može povrediti. Međuzim, ona je zaključivala da oni, kao i toliko drugih, verovatno nisu u stanju da shvate prijateljstvo kakvo su ona i Deda otkrili uprkos razlici u godinama – uobičajena predrasuda koju je teško prevazići. A ako je bila istina da on obično nije takav kako sad nastupa, dobroćudan i velikodušan kao što deluje, neće li to biti jednostavno znak da mu je ona donela nekakvu sreću? Nije li se zaljubio u nju?
Nije. Uprkos njegovim najjačim naporima da je otera u grob, prva žena mu se dovoljno dugo opirala i dočekala je prirodnu smrt, što je on video kao svoj propust i za sledeći pokušaj odabrao je lakšu metu. Smatrao je taj čin vrstom pokore za rad kom je posvetio svoj život: pljačkanje grobova. Osećao je da bi smrti mogao da se oduži barem jednim lešom pošto već od nje zarađuje za život. Uvek se trudio da se provuče što jeftinije. Da je bio drvoseča, posadio bi jednu mladicu po istom principu: oko za oko. Kad je zaprosio Alin, mislio je da samo ispravlja prethodnu grešku, ništa drugo. A kad se ona preselila u kuću Desušovih da vodi klaustrofobični, nesigurni i prisilni život koji joj je nametnuo, uz sitne uvrede, oštre reči, razočarane poglede i svakodnevna uskraćivanja, mislio je da se jednostavno ponaša u skladu sa sobom i nije mogao pronaći nijedan razlog da joj se skine s vrata.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Kanadska književnost na engleskom jeziku
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Mono & Manjana; 2. izdanje, 2010; Broširani povez; latinica; 21 cm; 256 str.; 978-86-7804-309-3;