Čitanje svakodnevice

svakodnevica i njena značenja

Džo Moran (autor)

Čitanje svakodnevice

880 din

U korpu

Ovo je knjiga o svakodnevnom životu u savremenim društvima. Usredsređena je na one prizemne, ""dosadne"" vidove svakodnevnoga (onog što Francuzi nazivaju le quotidien, s više preciznosti nego što ima englesko "everyday") o kojima su teorijski razmišljali evropski kritičari poput Anrija Lefevra, Mišela de Sertoa, Zigfrida Krakauera i Marka Ožea, ali kojima je poklonjeno relativno malo pažnje u anglofonom proučavanju kulture.

Kao što već i naslov ove knjige sugeriše, njen cilj je da naglašeno teorijskom karakteru nedavnih pionirskih radova iz oblasti proučavanja svakodnevnog života[1] pridoda podrobnu analizu i tumačenje prostora, prakse i mitologije svakodnevice. Dakako, jedan od glavnih argumenata ove knjige upravo je to da je svakodnevno uvek već protumačeno: način na koji se ono živi ne da se odvojiti od načina njegovog predstavljanja u arhitekturi, dizajnu, materijalnoj kulturi, medijima, političkom govoru, na filmu, televiziji, u likovnim umetnostima i fotografiji.
Ova knjiga istražuje načine na koje, kroz praksu i predstave svakodnevnog života, već nekoliko decenija dolaze do izražaja važne promene u zapadnim društvima, kao što su privatizacija javnih službi, deregulisanje tržišta, menadžerska revolucija na radnom mestu i promocija kućevlasništva. Ja želim da pokažem da je svakodnevni život postao poprište jedne nove vrste "post-političke" politike, u kojoj se svakidašnje spaja sa politikom na razne neprimetne ali sveprožimajuće načine. Mnogi primeri o kojima ovde diskutujem britanski su, ali se u knjizi britanska i američka kultura često upoređuju. U doba sve veće internacionalizacije samog predmeta kulturološkog proučavanja, ja želim da pokažem kako su, pored svesti o rastućoj globalizaciji svakodnevne prakse, izučavanju prizemne svakodnevice neophodne i konkretnost i specifičnost. U spisima mnogih začetnika teorije svakodnevnog života (Lefevr, Serto, situacionisti) Pariz je poslužio kao locus classicus, a više mojih studija pojedinačnih slučajeva je vezano za London, grad sve izrazitijeg globalnog karaktera, čiji svakodnevni život ipak još uvek ima svoje posebne predele i mitologije. Ja treba da pokažem da su svakodnevni prostori - kancelarije, call centri, sistemi podzemnih železnica, uska grla saobraćaja, novi gradovi, predgrađa, autoputevi i naselja s tipskim kućama - zahvaćeni globalnim procesima sve i kad ostaju vezani za lokalne uslove i istoriju koji se ne daju lako eliminisati.
Uvod, ""Čekanje u redu, studije kulture i svakodnevica"", počinje običnim svakodnevnim iskustvom - čekanjem autobusa - i služi se njime da ukaže na činjenicu da pojam svakodnevice u akademskom, medijskom i političkom diskursu često zanemaruje ili zamagljuje ono što je specifično svakodnevno. Knjiga se potom deli na četiri glavna odeljka, od kojih se svaki bavi posebnim tipovima stvarnog i diskurzivno izraženog prostora. Poglavlje, ""Radni prostor - život u kancelariji i putovanje na posao", istražuje način na koji se predstavlja kultura rada i putovanje na posao  u kontekstu nedavnih promena u neo-liberalnim, globalizovanim ekonomijama. Treće poglavlje, ""Urbani prostor - mitovi i značenja saobraćaja"" raspravlja o preovlađujućim mitovima o vozilima i pešacima u odnosu na pitanja politike i javne sfere u modernom gradu. Četvrto poglavlje, ""Nemesta - supermodernost i svakodnevica"", razmatra rasipanje svakidašnje aktivnosti ka graničnim ili perifernim prostorima poput autoputeva, servisnih stanica i novih naselja i istražuje istorijski kontekst i kulturnu politiku tih navodno neoznačenih okruženja. Peto poglavlje, ""Prostor u kome se živi - krov nad glavom, tržište i svakodnevica"", analizira ideje i predstave o stambenom prostoru u savremenim kapitalističkim društvima, tvrdeći da one služe romantizovanju i prikrivanju svakodnevne stvarnosti ljudskih prebivališta. Moj zaključak, ""Svakodnevica i kulturna promena"", razmatra neujednačenost razvoja svakodnevnog života u globalnom kontekstu, u vezi s kolonijalizmom, terorizmom i socijalnim kapitalom.
Želeo bih da zahvalim Odboru za istraživanje u humanističkim disciplinama čija mi je stipendija omogućila da uzmem neplaćeno odsustvo od jednog semestra i tako završim ovu knjigu. Takođe sam zahvalan mojim kolegama sa Katedre za amerikanistiku, književnost i istoriju kulture Univerziteta Džon Murs u Liverpulu na preuzimanju mojih dužnosti za vreme mog odsustva. Rebeka Barden, Ros Doson, Elspet Grejhem, Majkl Moran, Džonatan Parkis, Džeri Smit i izvestan broj anonimnih recenzenata izdavačke kuće Ratlidž bili su ljubazni da pročitaju i prokomentarišu različita poglavlja mog rukopisa. Drugi su mi pružili savete, obaveštenja i razne vrste pomoći: Timoti Ašplant, Džo Kroft, Rik Fel, Kolin Herison, Ben Hajmor, Bob Ketl, Anet Kun, Lajam Moran, Glenda Norkvej, Džoana Prajs, Hejzl Rejner, Keti Vejnhaus, Kejt Volčester i članovi e-mail liste TheBusStopsHere. Veoma sam zahvalan umetnicima, filmskim radnicima i fotografima (Patriku Kileru, Martinu Paru, Tomu Filipsu, Dejvidu Rejsonu i Tomu Vudu) koji su mi dozvolili da reprodukujem slike, pomogli mi da dođem do kopija filmova i posvetili deo svog vremena mojim pitanjima o njihovom radu. Izvesni kraći delovi petog poglavlja već su se bili pojavili u mom članku "Stambeni prostor, pamćenje i svakidašnji život u savremenoj Britaniji", in Cultural Studies 18, 4 (Juli 2004) (http:// www.tandf.co.uk/journals), te zahvaljujem uredništvu i izdavaču na dozvoli da isti materijal ponovo upotrebim. Piter Vilbi mi je takođe dozvolio da izvesne rezultate istraživanja za ovu knjigu objavim u veoma različitom obliku u magazinu New Statesman.
Iz predgovora

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Svakodnevni život
Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija

Izdavač: XX vek; 2011; Broširani povez; latinica; 18 cm; 350 str.; 978-86-7562-095-2;