01.01.00
Politika
06.02.2002.
PREDSTAVLJEN ČEŠKO-SRPSKI REČNIK
Most razumevanja
O značajnom delu u izdanju SANU i Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva govorili dr Judita Štouračova, prof. dr Dušan Kvapil i Slobodanka Urošević
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti juče je predstavljen dvotomni veliki Češko-srpski rečnik koji su prošle godine zajedno objavili SANU i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
O ovom retkom naučnom delu neobično velikog značaja za odnose između naše zemlje i Češke, kao i za sve bohemiste i slaviste, čija je izrada trajala više od pola veka, govorili su dr Judita Štouračova, ambasador Republike Češke u Jugoslaviji, prof. dr Dušan Kvapil i Slobodanka Urošević, viši leksikograf i jedan od tri potpisana autora ovog rečnika.
- Ovo veliko delo, i to ne samo po obimu, jer sadrži više od 77.000 odrednica na više od 2.600 stranica, već i po svom značaju, imaće ulogu mosta između naše dve zemlje, biće sredstvo za premošćavanje svih barijera gde se češki izraz susreće sa srpskim izrazom - rekla je između ostalog dr Judita Štouračova i naglasila: - Svi smo željno očekivali ovaj trenutak. Visoko cenimo rad autora ovog dela, a ono će dobro biti primljeno i u Češkoj, kao simboličan most razumevanja između naših naroda.
- To je praznik u viševekovnim češko-srpskim odnosima - kazao je dr Dušan Kvapil za upravo objavljen Češko-srpski rečnik i setio se mnogih njegovih autora koji više nisu među živima, posebno pomenuvši nedavno preminulu dr Nadu Đorđević, recenzenta knjige, jedinog preživelog člana hora češkog pravoslavnog hrama Sv. Ćirila i Metodija u Pragu.
Slobodanka Urošević je istakla značaj ovakvog rečnika za razvoj odnosa između tako bliskih naroda kao što su češki i srpski i dodala da "ovaj rečnik daje savremeni jezički češki standard".
Kao autori Češko-srpskog rečnika u dva toma, na 2.600 stranica, potpisani su Emilija Kačanik, Dragutin Mirković i Slobodanka Urošević, od kojih je samo poslednji živ, a na njegovoj pripremi i redakturi decenijama je radio niz poznatih slavista, među kojima i počivši akademik Pavle Ivić, prof. dr Krešimir Gregorijević, prof. dr Radovan Lalić i mnogi drugi.
D. Radović
