04.07.07
Priča mog sveštenika
Kim Edvards
Kim Edvards je roman napisala na osnovu nekoliko rečenica o čoveku koji je u zrelijim godinama otkrio da je imao brata rođenog sa Daunovim sindromomBEOGRAD - Svetski bestseler "Ćerka čuvara uspomena", iz pera američke spisateljice Kim Edvards, od juče se, zahvaljujući izdavačkoj kući "Globosino Aleksandrija", našao i u našim knjižarama. Kim Edvards, autorka sada već slavnog bestselera "Ćerka čuvara uspomena", i sama se iznenadila kada je njen prvi roman, i to nekoliko nedelja posle objavljivanja, dospeo na vrhove lista čitanosti u Americi. Iza njenog prvog romana nije stajala moćna propaganda koja prati poznate pisce, već je svega nekoliko odličnih kritika i snaga usmenih preporuka bila dovoljna za uspeh. "Ćerka čuvara uspomena" postaje bestseler ne samo u Americi već i na tržištima mnogih drugih zemalja.
Kim Edvards je profesorka kreativnog pisanja na Univerzitetu Kentaki u Leksingtonu, gde i živi sa mužem i dve ćerke. Autor je i jedne knjige kratkih priča koja je skrenula pažnju stručne javnosti, ali ne i čitalaštva.
Kako je nastao roman "Ćerka čuvara uspomena"?
- Nekoliko meseci posle objavljivanja moje zbirke priča "The Secrets of a Fire King", sveštenici iz prezvitarijanske crkve, muž i žena, rekli su mi da imaju jednu priču za mene. Meni je godilo to što misli na mene. Ipak, previše je ljudi pokušavalo da mi ispriča nešto, iako ja nisam ta koja može da prepričava njihove storije, tako da sam se zahvalila i nisam više mislila o ovoj ponudi. Posle nedelju dana, ta žena me opet zaustavlja. Stvarno imam jednu priču da vam ispričam, rekla je, i zaista je i imala. To je bilo svega nekoliko rečenica o čoveku koji je u zrelijim godinama otkrio da je imao brata koji je rođen sa Daunovim sindromom i koji je smešten u instituciju po rođenju, a tajna o njegovom postojanju čuvala se kao porodična tajna, čak i od njegove majke, dok god je ona bila živa. Da li je taj dečak umro u instituciji kojoj je predat, nije se znalo. Sećam se da me ta priča pogodila i da sam odmah počela da razmišljam o tome da li se od nje može napraviti dobar roman.
Šta je bilo presudno da sednete i napišete ovaj roman?
- Ideja je ostala u meni, kao i sve važne priče. Nevezano sa ovim, dobila sam poziv da u Leksingtonu učestvujem u radu književne radionice za ljude koji su pred mentalnim izazovima, pod nazivom "Široko otvorene misli". Sa njima sam imala divno druženje, izražajno i iznenađujuće, sa nekom vrlo finom poetičnošću. Ovaj susret me impresionirao toliko da sam ponovo počela da razmišljam o romanu, sa mnogo većim osećanjem zainteresovanosti. Ipak, prošla je još jedna godina pre nego što sam zaista počela da pišem.
Na čemu trenutno radite? Koja je tema vašeg novog romana?
- Radim na novom romanu pokušavajući da odgovorim zahtevima slave koja se tako neočekivano isprečila na mom književnom putu. To će biti roman koji govori o mom detinjstvu i odrastanju ili možda roman o iskustvima života u Aziji. Niko ne zna kuda će me duh pisanja odvesti.
Mila Milosavljević
22.07.07 Danas
Čitalište
Dževdet-beg i njegovi sinovi / Vrata raja / Ćerka čuvara uspomena / Sve duše
Dževdet-beg i njegovi sinovi, Orhan Pamuk
Geopoetika, 2007.
preveo Enver Ibrahimkadić
Završio sam svoj prvi roman, Dževdet-beg i njegovi sinovi, ruke su mi se tresle dok sam prekucani rukopis još neobjavljenog romana pružao ocu da ga pročita i kaže svoje mišljenje. U to vreme otac je bio odsutan i nije bio s nama. Kad je dve nedelje kasnije stigao, potrčao sam da mu otvorim vrata. Otac nije ništa rekao, već me je iznenada tako zagrlio da mi je bilo jasno da mu se knjiga veoma dopala... Potom, kad smo se umirili i počeli da razgovaramo, otac je pribegao preterano visokoparnom jeziku da bi istakao svoje poverenje, u mene ili moj prvi roman: rekao mi je da ću jednoga dana dobiti nagradu koju toliko srećan sada ovde primam, rekao je Orhan Pamuk pri dodeli Nobelove nagrade za književnost 2006. Dževdet-begom i njegovim sinovima počela je njegova svetska slava. Ovo delo bilo je nagrađeno još u rukopisu, da bi tek 1982. bilo objavljeno pod promenjenim naslovom. Ovu knjigu Pamuk je pisao pod uticajem Tolstoja, Dostojevskog, Mana, naročito njegovih Budenbrokova. Pred nama je romaneskna saga o tri generacije jedne imućne porodice iz Istanbula. Zajedno sa promenama u životima junaka, pratimo i promene turskog društva koje polako prihvata vrednosti zapadnog sveta, presecano krizama i dilemama. No, glavni likovi ovog dela su ljudi i istorija, ali i, kao i što je uobičajeno kod Pamuka, grad, voljeni Istanbul.
Vrata raja, Alberto Mangel
antologija erotske literature
Portalibris, 2007.
Alberto Mangel, pisac čuvene Istorije čitanja, u mladosti jedan od onih mladih ljudi koji su čitali slepom Borhesu, sastavio je i ovu, po svemu neobičnu antologiju erotske priče.Godinama je Mangel prikupljao obimnu i rafiniranu kolekciju erotskih priča, sa svih govornih područja, od Japana, preko Burme, Čilea, Urugvaja, Francuske i SAD. U ovoj knjizi čitaoca očekuju erotske priče čiji su autori Onore de Balzak, Jukio Mišima, Jasunari Kavabata, Mario Vargas Ljosa, Ijan Makjuan, Anais Nin, Izabel Aljende, Milan Kundera... Na ovim stranicama istraženo je bezbroj različitih lica Erosa, snaga, suptilnost i sve varijacije ljubavi, ali i neverovatna raznovrsnost erotskih žudnji i iskustava. Alberto Mangel odabrao je najrazličitije priče, sa raznorodnim autorskim senzibilitetima. Prethodne dve Mangelove antologije bile su posvećene naučnoj fantastici., a o njemu kao priređivaču izrečeni su brojni superlativi. Očito je da je i Alberto Mangel, baš kao i njegov prijatelj i učitelj Borhes, ne samo izvanredan pisac već i vrsni čitalac.
Ćerka čuvara uspomena, Kim Edvards
Globosino Aleksandrija, 2007.
prevela Maja Kojić
Kritičar The New York Timesa, o Ćerki čuvara uspomena, napisao je da je to knjiga koju će svi voleti, a ovaj roman dobio je i više američkih nacionalnih nagrada. Ćerka čuvara uspomena saga je o jednoj porodici, koja počinje u tenutku kada supruga uglednog lekara rađa blizance - dečaka koji je zdrav i devojčicu sa Daunovim sindromom. Devojčica će od majke dugo godina biti skrivana i to je samo jedan od tokova ove savremene sage o ljubavi, porodici, žrtvovanju, strasti, očaju, samoći i samotnosti života u savremenim porodicama i savremenom društvu. Čerka čuvara uspomena priča je i o umetnosti fotografije, u kojoj otac pokušava da pronađe utehu, pošto se zauvek odrekao bolesne kćeri, koju će samo jednom videti, kroz prozor solitera u jednom gradu u američkoj provinciji. Kim Edvards u ovom delu demaskira sve - i ljubav i porodični život i ljudske slabosti, licemerja, ali i naličje naših vrlina. Ovo delo nalik je na ispovest maske savremenog sveta, u kome više kao da nema mesta ni za bogate, ni za siromašne, ni za jake, ni za slabe, ni za zaljubljene, ni za moćne, ni za umetnike. Ni za koga.
Sve duše, Havijer Marijas
Evrođunti, 2007.
prevela Aleksandra Mačkić
Ovaj roman opisuje dve po svemu neobične, sumorne i tegobne godine koje su se glavnom junaku dogodile na Oksfordu, gde je bio predavač. Oksford je grad u kome kao da protiče drugo vreme, koji je izvan sveta i svakidašnjice. Njegovi stanovnici, upečatljivi su i nesvakidašnji likovi ovog Marijasovog dela. To su Kler Bejs, udata žena i piščeva ljubavnica, na koju snažno utiču prošla iskustva i koja ne mari mnogo ni za koga osim za svog sina, dečaka Erika. Kontrapunt ovom liku je pripovedačev prijatelj, homoseksualac Kromer-Blejk, koji svet doživljava korz prizmu sopstvene snažne ironije i sarkazma, i živi stvarajući snažna iskustva i doživljaje za svoju starost, za koju već naslućuje da će biti usamljenička. No, to je tek deo upečatljive galerije portreta koje Marijas slika u ovom romanu, snažnim literarnim potezima i jarkim psihološkim bojama. Sve duše podsećaju na autobiografiju, s obzirom da su pisane stilom koji na momente podseća na ispovedni. Pa ipak, ovo je pre svega roman, u kome Havijer Marijas slaže humor, ironiju, nespokoj, misteriju i sećanja, tvoreći snažno i hipnotičko delo, koje kritičari porede sa Markesovim opusom.
Sanja Domazet
