Celokupna dela Desanke Maksimović

01.01.13 Književna istorija

Naučno izdanje književnih dela pisaca u nacionalnoj kulturi čini polazište i daje osnovu za stvaranje istorije književnosti jednoga naroda, za sagledavanje stvaralačke hronologije, gradiranje vrednosti i građenje sinteze. Dosadašnje istorije srpske književnosti od Stojana Novakovića, Jovana Skerlića, Pavla Popovića, Miloša Savkovića do Jovana Deretića, uz značajan naučni rad i ogromno znanje njihovih autora, umnogome su bile „pravljenje kuće od krova”, plod radnih, hrabrih i talentovanih pojedinaca, kojima nisu prethodile osnovne istraživačke radnje i proučavanje dela i pisaca, pa su bili bez mogućnosti da sagledaju uslovnosti, povezanost i domete književnih dela i autora.
U srpskoj nauci o književnosti postoji niz izvrsnih radova o pojedinim delima, piscima i epohama u vidu kritika, pregleda, monografskih studija, raznovrsno priređenih izdanja pojedinih dela, sabranih ili izabranih ostvarenja pojedinaca do edicija za stručnu ili popularnu upotrebu. Međutim, to je rađeno nesistematično, bez jedinstvenih kriterijuma, bez planom obuhvatanja celina (razdoblja, književnih stvaralaca i njihovih postupaka, žanrova i veza). Među bitne činioce u tom poslu spadaju naučno utvrđivanje osnovnog teksta pojedinih dela pisaca, sakupljanje svih književnih tekstova jednog autora i naučno (odnosno kritičko) izdanje literarnih dela, sa bibliografijom i biografijom autora. U srpskoj književnosti decenijama se radi naučno izdanje celokupnih dela Vuka Karadžića i još nije završeno; objavljena su sabrana dela Dositeja Obradovića bez bibliografije i biografije, kritički je priređeno i izdato delo Laze Lazarevića i delo Momčila Nastasijevića (bez bibliografije i biografije), započeto je objavljivanje celokupnog dela Miloša Crnjanskog. Iako su neka od ovih ostvarenih izdanja vrlo uspešna, iako su neki autori značajni i međaši u srpskoj kulturi i književnosti, uglavnom su nedovršeni ili nezaokrugljeni kao izdanje, a čin rada na njima ne govori o nužnoj sistematičnosti.
Zadužbina Desanka Maksimović je od osnivanja u sadržaju svog programa, između ostalog, predvidela i rad na naučnom izdanju Celokupnih dela Desanke Maksimović. Priprema i rad na tom poduhvatu počeli su 1995. godine, a na pesnikinjin rođendan, 16. maja 2012. godine, objavljeno je naučno izdanje Celokupnih dela Desanke Maksimović u deset tomova.
Celokupna dela sadrže sve na pouzdan način autorizovane tekstove i prevode Desanke Maksimović do kojih je na sadašnjem nivou istraženosti njenog dela bilo moguće doći.
I tom PESME
– Knjiga prva: Zbirke: Pesme (1924), Zeleni vitez (1930), Gozba na livadi (1932), Nove pesme (1936), Pesme van zbirki (1920–1936).
– Knjiga druga: Zbirke: Pesnik i zavičaj (1946), Oslobođenje Cvete Andrić (1945), Otadžbina u prvomajskoj povorci (1949), Otadžbino, tu sam (1951) i Pesme van zbirki (1936–1951).

II tom PESME
– Knjiga prva: Zbirke: Izabrane pesme (1950), Mupic zemlje (1955), Zarobljenik snova (1960), Govori tiho (1961), Tražim pomilovanje (1964), Pesme van zbirki (1951–1969).
– Knjiga druga: Zbirke: Nemam više vremena (1973), Lemonuc Perunovih potomaka (1976), Pesme iz Norveške (1976), Ničija zemlja (1979), Pesme van zbirki (1969–1979).
III tom PESME
– Knjiga prva: Zbirke: Slovo o ljubavi (1983), Međaši sećanja (1983), Sajam reči (1987), Miholjsko leto (1987), Pamtiću sve (1988), Nebeski razboj (1991), Zovina svirala (1992) i Pesme van zbirki (1979–1993).
– Knjiga druga: Haiku poezija (1988–1993).
IV tom PROZA
– Knjiga prva: Romani: Otvoren prozor (1954), Buntovan razred (1960), Ne zaboraviti (1969).
– Knjiga druga: Zbirke pripovedaka: Ludilo srca (1931), Kako oni žive (1935), Strašna igra (1954), Pripovetke van zbirki.
V tom PROZA
Jovanka Orleanka (1929), Putopisi: Praznici putovanja (1972), Snimci iz Švajcarske (1978), Razni cnucu (1927–1991).
VI tom PESME ZA DECU
Zbirke: Vrt detinjstva (1927), Dečja soba (1942), Paukova ljuljaška (1943), Zagonetke lake za prvake đake (1942), Šarena torbica (1943), Reka pomoćnica (1950), Bempova uspavanka (1954), Prolećni sastanak (1954), Rosna rukovet (1955), Šumska ljuljaška (1959), Pisma iz šume (1961), Čudo u polju (1961), Sunčevi podanici (1962), Bela vrana (1964), Ptice na česmi (1964), Zlatni leptir (1967), Dete u torbi (1977), Pesme o pticama (1988), Pesme van zbirki.
VII tom PROZA ZA DECU
Zbirke pripovedaka: Srce lutke spavaljke (1933), Raspevane priče (1938), Dečja soba (1942), Čobanin pčela (1956), Ako je verovati mojoj baki (1959), Pisma iz šume (1962), Kratkovečna (1964), Ose mađioničara (1965), Hoću da se radujem (1965), Neću ovim vozom (1965), Medvedova ženidba (1966), Đačko srce (1967), Patuljkova tajna (1967), Pripovetke van zbirki, Pradevojčica (1970), Ševa nebesnica (1998).
VIII tom PREVODI
Poezija Južnih Slovena (bugarski i slovenački pesnici).

IX tom PREVODI
Poezija Istočnih Slovena (ruski, ukrajinski i beloruski pesnici).
Poezija Zapadnih Slovena (češki, slovački i poljski pesnici).
Poezija neslovenskih naroda (azerbejdžanski, balakirski, gruzijski, jakutski, kabardinski, kazahski, kirgiski, letonski, litvanski, norveški, tadžički, turkmenski, uzbečki i francuski pesnici).
X tom BIBLIOGRAFIJA
Životopis Desanke Maksimović; Bibliografija dela Desanke Maksimović; Literatura o Desanki Maksimović; Rukopisna zaostavština Desanke Maksimović.
Priređivač Celokupnih dela Desanke Maksimović je „kolektivni rad” profesora Filološkog fakulteta u Beogradu i naučnih saradnika Instituta za književnost i umetnost. U završnom, propratnom tekstu, na kraju desetog toma, u Pogovoru predsednika Priređivačkog odbora ukazano je na pobude priređivača i neke bitne momente sadržane u planu i principima rada. Priređivanje je bilo više plod entuzijazma i ljubavi prema pesnikinji, nego podstrek i podrška društvenih i kulturnih institucija u Srbiji. Uz svesrdan rad autora-naučnika u organizaciji Zadužbine Desanke Maksimović naučno izdanje Celokupnih dela Desanke Maksimović realizovano je i uz podršku Narodne biblioteke Srbije i izdavačko-štamparsku realizaciju Zavoda za udžbenike Srbije i JP Službenog glasnika.
Desanka Maksimović je jedan od najplodnijih i najomiljenijih srpskih pisaca u dvadesetom veku. Stvarala je i objavljivala književna dela preko sedamdeset godina (od 1920. do 1993), koja su čitali i prihvatali ljudi različitih generacija, uzrasta, obrazovanja i zanimanja. Gotovo čitav dvadeseti vek ispunila je svojim književnim ostvarenjima koja su, često, ostala rasuta po časopisima i zbirkama. Mnoge njene zbirke pojavile su se samo u prvom izdanju, a niz pesama je više puta objavljivan i preštampavan, katkada i redigovan, bez pesnikinjinog znanja. Najobimnija izdanja književnih ostvarenja Desanke Maksimović jesu Sabrana dela (u sedam knjiga, Nolit, Beograd, 1968/1969) i Sabrane pesme (u šest knjiga, Nolit, Beograd, 1982, više izdanja). Izdanja Sabranih dela i Sabranih pesama „izdavač je priredio u saradnji sa autorom”. To obavezuje sve kasnije priređivače njenog dela. Van ovih izdanja ostao je niz pesama objavljen u periodičnim publikacijama i cele zbirke pesama objavljene pred kraj pesnikinjinog života. U Sabranim delima objavljena su dva toma proze: Buntovan razred (roman) i Pisma iz šume (bajke), ali su iz kasnijih izdanja i oni izostali, pa zbirke pripovedaka, romani i proza za decu, kao i niz proznih tekstova van zbirki nisu zajedno izdavani. Po časopisima, novinama, kao i u predgovorima knjiga, rasuti su i njeni tekstovi o književnosti: kritike, eseji, recenzije, portreti pisaca, izjave i drugo.
U okviru svoje redovne delatnosti Zadužbina Desanka Maksimović polovinom 1995. godine započela je rad na pripremi Celokupnih dela Desanke Maksimović. Prethodno je održan naučni skup na kome su razmatrana opšta pitanja i načela izrade naučnih izdanja, te njihova konkretna primena u radu na celokupnim delima D. Maksimović. Saopštenja sa tog skupa objavljena su u zborniku radova Priređivanje izdanja Celokupnih dela Desanke Maksimović (Zadužbina Desanka Maksimović, 1997), u kome su autori, učesnici koji su angažovani na ovom kapitalnom poduhvatu, razjasnili najvažnija pitanja i dileme koje su se javljale u vezi sa ovim poslom.

Za rad na pripremi ovog izdanja formiran je Priređivački odbor u sastavu: prof. dr Slobodan Ž. Marković, predsednik, akademik Radovan Vučković, prof. dr Ljubica Đorđević, prof. dr Živan Živković, prof. dr Staniša Tutnjević, prof. dr Dušan Ivanić, prof. dr Miodrag Sibinović, prof. dr Boško Suvajdžić, prof. dr Bojan Đorđević, prof. dr Aleksandra Vraneš, naučni savetnik dr Ana Ćosić Vukić, bibliotekar-savetnik dr Nada Mirkov Bogdanović, Zorica Ivković Savić i Radovan Popović.
Čitav posao bio je završen krajem 1997, a bilo je zamišljeno da se ovako priređen celokupan stvaralački opus Desanke Maksimović objavi 1998, na stogodišnjicu njenog rođenja. Međutim, zbog društvenih prilika, materijalnih okolnosti i neregulisanih autorskih prava pripremljena Celokupna dela Desanke Maksimović nisu mogla biti objavljena sve do 2012. godine.
Celokupna dela čine pesme i priče objavljene u zbirkama i periodici, romani i stvaralaštvo za decu, kao i dela koja su pronađena u rukopisnoj zaostavštini. Objavljuju se i prevodi Desanke Maksimović sa više stranih jezika, jer je ona jedan od najvećih prevodilaca na srpski jezik. Okosnicu Celokupnih dela čine zbirke poezije i proze po hronološkom redu njihovog pojavljivanja. Ha odgovarajuće mesto, kao dodatak, uključene su i pesme i priče iz istog perioda koje su ostale van zbirki. U rasporedu građe sačuvano je unutrašnje jedinstvo stvaralaštva i razvojni književni put Desanke Maksimović.
Naučna obrada prikupljene građe vršena je na osnovu uputstava koja je svojevremeno izradila Srpska akademija nauka i umetnosti, a koja su primenjivana u skladu sa karakteristikama dela Desanke Maksimović. Delimične razlike u priređivanju pojedinih tomova prvenstveno su rezultat pojedinačnih, autorskih opredeljenja i koncepcija pojedinih naučnih radnika Kojima se ni u čemu ne narušava celokupna, zajednička metodologija rada.
Izvori za priređivanje obuhvataju sve materijale koji posreduju (čuvaju ili posvedočuju) neki tekst. Za poeziju i prozu Desanke Maksimović osnovni izvori su izdanja knjiga i zbirki pesama i proze, a pored njih i časopisi, novine, listovi, faksimili rukopisa, rukopisi (daktilogrami, autografi). Međutim, pretpostavljalo se da u njenoj zaostavštini ili u posedu izdavačkih kuća koje su objavljivale pojedine zbirke, u rukopisnim odeljenjima i arhivima Narodne biblioteke Srbije, Matice srpske, Srpske akademije nauka i umetnosti i drugih ima neobjavljenih rukopisa. Tekstovi Desanke Maksimović takođe su emitovani u radijskim i televizijskim programima, ali su iza njih svakako stajali pisani ili štampani izvori. Nastojalo se da svi ovi izvori uđu u ovo izdanje Celokupnih dela Desanke Maksimović, ali je sigurno da svi nisu pronađeni, što će biti zadatak budućih istraživača njenog dela.
Celokupna dela Desanke Maksimović biće paralelno objavljena i u digitalnom izdanju na sajtu Narodne biblioteke Srbije i Zadužbine Desanka Maksimović, što će omogućiti ne samo lakše i efikasnije pretraživanje njenog dela nego i dopune i korekture ovog izdanja, čijih su mogućih mana i nedostataka njeni priređivači svesni.
Štampani izvori su osnovni nosilac konačnih i ranijih redakcija poetskih i proznih tekstova Desanke Maksimović, njenih zamisli, koncepcija ciklusa i zbirki ili povoda za njihovo nastajanje. Neke od pesama i priča objavljene su na više mesta. U popisu se navode samo oni izvori za koje se pretpostvlja da su autorizovani. Izabrana dela i slična izdanja, ukoliko ih je priredio neko drugi, a u njihovoj redakciji nije učestovala pesnikinja, nisu uzeta u obzir. Desanka Maksimović je pesme i priče najčešće objavljivala u periodici, a onda ih je, s nevelikim izmenama, prikupljala u zbirke. Očigledna preštampavanja se, takođe, ne popisuju kao izvori. Razlike između autorizovanih izvora stavljaju se iza napomene uz svaki tekst.
Priređivači su svoju pažnju posebno obratili autografima, prvom objavljivanju stihova ili proze u časopisima i listovima, prvim izdanjima zbirki i njihovim dopunjenim verzijama, izdanju Sabranih dela (1968/1969) i izdanju Sabranih pesama (1982. i 1989). Imali su u vidu i autorske primerke dela u koje je pesnikinja unosila izmene.
Osnovni tekst, to jest poslednja varijanta ili volja autorke, uzeti su iz zbirke ili časopisa objavljenih za njenog života. U načelu su iz jedne zbirke preuzimani osnovni tekstovi kaoposlednja autorska varijanta. Od prvog objavljivanja pa do izdanja Sabranih dela i Sabranih pesama ukazivalo se samo na relevantne varijante teksta. Posebno se vodilo računa o leksičkim promenama, a naznačene su samo bitne fonetske. Pravopisne razlike nisu uzimane u obzir, jer su se pravopisi menjali. Celokupna dela su priređena po važećim pravopisnim načelima, ukoliko ne zadiru u pesničko tkivo ili ne remete namerna pesnikova odstupanja. Pesme imaju dekadnu numeraciju. Proza se objavljuje bez numeracije, a varijante se označavaju brojanjem redova. Realije (nepoznate reči) su komentarisane.
Izdanje Celokupnih dela jeste stručni i izdavački poduhvat prvoga reda, jer omogućuje da se stvori potpunija predstava o vrednosti i značaju književnog dela Desanke Maksimović i doprinosi da se na nivou savremenih naučnih znanja i interesovanja za literarno stvaralaštvo u dvadesetom veku sagledaju razvoj i dometi srpske književnosti u bogatom i dinamičnom vremenu. To otvara put reviziji tradicionalnih predstava i ocena poezije i proze Desanke Maksimović, ali i tokova i vrednosti u srpskoj književnosti i viđenje njihovog mesta u okvirima slovenske, evropske i svetske književnosti. Celokupna dela su ne samo uzvraćanje ljubavi i oduženja duga pesnikinji, nego i podsticaj za izučavanje i sagledavanje njene uloge u stvaranju nacionalnog bića i svesti savremenika. I najzad, objavljivanjem Celokupnih dela Desanke Maksimović na najbolji način se izražava odnos prema njenom stvaralačkom i ljudskom liku.
Šta su donela Celokupna dela Desanke Maksimović i čime su obeležila srpsku istoriju, kulturu, nacionalno biće i specifična ispoljavanja čovekove ličnosti – njegove prirode i odlika podneblja i sredine? Desanka Maksimović je u svom delu umetnički dočarala:
a) poetsku viziju istorijske granice srpskog naroda: od praslovenskih korena (Letopis Perunovih potomaka) preko srednjeg veka (Svetog save, Cara Dušana i drugih a, naročito, u Tražim pomilovanje), osetila je i naznačila miris zemlje i potonja događanja do obnove srpske države i borbe za njeno održanje (Međaši sećanja, Brankovinsko jutro, Likovi...) Prvog srpskog ustanka u 19. veku, odbrambenog Prvog svetskog rata u duhu slobodarske tradicije, složenost Drugog svetskog rata u kome se ogleda tajnovita zemlja Srbija (Srbija je velika tajna, Zatravljeno groblje). Izrazila je tragičnu bajkovitost srpskog čoveka (Krvava bajka), ali i vizionarske slutnje, strepnje i ugroženosti srpske zemlje, srpskih spomenika, čoveka prvenstveno na Kosovu (Gračanica, Tihi me progone zvuci, Narodna kletva, Kad nekom smrkne...);
b) ustreptalost ljudske prirode, ljubavi, strepnje, strahove, tuge, razočaranja, radoznalosti i igre (prva zbirka Pesme, dva toma stihova i proze za decu, produbljeno osećanje za prirodu...);
v) zavičajnost kao izvor inspiracija i oslonac ljubavi, etike i rodoljublja koje se sustiču u pesnikinjinom nošenju u sebi duha valjevskog kraja (Međaši sećanja, Razgovor sa zavičajnim kamenom, Zalazak sunca za Medvednikom...);
g) Desanka Maksimović je najveći prevodilac poezije na srpski jezik – prevodila sa svih slovenskih jezika ali i sa petnaest jezika neslovenskih naroda – ukupno prepevala i prevela oko 47.000 stihova, stvarajući tako duhovnu (najčvršću) vezu među narodima.
Naučno izdanje Celokupnih dela Desanke Maksimović pokazuje da njeno književno stvaralaštvo sadrži u sebi dubinu, bogatstvo i moć srpskog jezika kojim je autor u mnogim književnim oblicima i formama – u stihu i prozi – izrazio bogatstvo, suptilnost i snagu ljudskih osećanja, misli i raspoloženja, ljudske sudbine, zapitanosti i ustreptale ljubavi, preko sudbinskih, ličnih i istorijskih udesa iz kojih izvire radost (ređe), tuga i tragika (češće). U njenim rečima se sučeljavaju razneženost, strepnja od neizvesnosti i suočavanje sa ljudskom ugroženošću. Uprkos svemu, pesnikinja je nepokolebljivi zagovornik humanosti, čovekovog dostojanstva i stremljenja ka slobodi. Njene pesničke reči prodiru i otvaraju svest i osećanja ljudi svih uzrasta, od dece do onih koji „nemaju više vremena” da u neposrednom suočavanju sa životom, uprkos složenosti i teškoćama, ostanu dostojanstveni i da bajkovito otkrivaju lepše strane ljudske sudbine.
Kao što je Vuk Karadžić, zajedno sa Đurom Daničićem, pokazao moć srpskog jezika u narodnoj poeziji i u prevodu Starog i Novog zaveta – Svetog pisma, tako je i Desanka Maksimović u njegovom duhu pokazala moć srpskog jezika u svome (i našem) vremenu stvarajući njime svoje stihove, prozu, eseje, razumljive i podsticajne i deci i odraslima, seljacima i naučnicima, i u njega prenosila poeziju sa devet slovenskih i petnaest neslovenskih jezika. Time je potvrdila moć i bogatstvo Vukovog i svog književnog jezika (koji je prepevima i bogatila). Jezičko i duhovno bogatstvo su nerazdvojni. Desanka Maksimović je u svojoj jezičkoj kući bila strog, gostoljubiv i bogat domaćin, o čemu sada pouzdano svedoče njena Celokupna dela.
Slobodan Ž. Marković