Petar Lazić je rođen 1960. godine u Kosjeriću. Živi i radi u Beogradu. Lazićiva dela su prevodena na tridesetak jezika i zastupljena u više od stotinu antologija, enciklopedija i zbornika. Pubilicistički tekstovi, eseji, proza, poezija i aforizmi objavljivani su u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu.
U štampi objavljuje od 1979. godine, na radiju je od 1982. (studentski program Index 202). Tekstove za Indeksovo radio pozorište počeo je da piše 1983. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i „doživotni” urednik Indeksovog radio pozorišta.
Uređivao je satiričnu rubriku „Duga iza oblaka” u magazinu Duga (1987. – 1989.)
Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra (1987. – 1989.) i direktor & glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Danga (1989. – 1993.)
Od 1996. do 1998. bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača.
Od 1999. do 2004. bio je direktor & glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre!
Od 2004. do 2005. bio je direktor & glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti.
Pored Indexa 202, Indeksovog radio pozorišta, radio drama (Horda i Mesija – obe iz 1995.), kao i velikog broja autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu 1995. godine Petar Lazić je vodio i uređivao autorski serijal Emisija koju su pojeli skakavci. Posle sedmogodišnje „prinudne” pauze vratio se 2003. godine na talase Beograda 202 emisijom Bre 202, koju je uređivao i vodio do 2005. godine. Za to vreme objavljena su dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama Bre 202. Od aprila 2008. godine uređuje i vodi na Beogradu 202 emisiju Crno-beli svet.
Stalne kolumne Lazić je pisao za književni list Književna reč (1982. – 1988.), nedeljnik Nin (1992. – 1995.), mesečnik Liberal (1993. – 1994.), magazin Bre! (1999. – 2004.), mesečnik Crta (2002. – 2004.), magazin Ilustrovana politika (od 2009.), kao i za dnevne listove Marka (2003.) i Glas javnosti (2005.) Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu.
Objavljene knjige:
Zaustavite planetu hoću da siđem (1982.)
Na zubatom suncu (1988.)
Heroji Bulevara revolucije (1990.)
Opelo za mrtvo more (1994.)
Godine zapleta (1997.)
Kratka istorija duše (2001.)
Nema malih uloga (2002.)
Breleške (2002.)
Mali veliki ljudi (2004.)
Carstvo zemaljsko (2005.)
Šljiva, bre (2007.) (dvojezično, na srpskom i engleskom)
Obećana zemlja (2009.)
Ateriranje nebeskog naroda (u dve knjige) (2009.)
Izbori iz stvaralaštva:
Izabrana satira (1998.) – u jednoj knjizi (dvojezično na srpskom i gruzijskom)
Izabrana dela (2005.) – u pet knjiga
Izabrana publicistika (2009.) – u pet knjiga
Bila jednom jedna emisija + CD (2009.) – izbor iz Indeksovog radio pozorišta
Hvaljen i kažnjavan. Za ista dela, za koja je nagrađivan, privođen je i podizane su krivične optužnice, uvek zbog“Vređanja imena i dela predsednika države”, u periodu pre i za vreme režima Slobodana Miloševića.
Od februara do juna 1994. bio je šef poslaničke grupe (DEPOS–ND) u Skupštini Srbije, kao i potpredsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. U junu 1994. podneo je ostavke na sve funkcije. Jedini je šef poslaničke grupe u istoriji srpskog parlamenta koji je podneo ostavku na tu funkciju.
Službeni glasnik je 2009. objavio Lazićevu Izabranu publicistiku u pet tomova, kao i knjigu sa izabranim tekstovima i CD sa izabranim segmentima iz Indeksovog radio pozorišta.
27.06.06
Ne bavim se humorom
Petar Lazić
ITALIJANSKI mediji su za njegovu prozu rekli da je ona "putokaz za dvadeset prvi vek", nemački da su njegovi aforizmi dokaz da je "najveći živi satiričar današnjice" a francuski da je njegova satirična poezija "majstorstvo bez presedana u današnjoj satiri". Preveden je na tridesetak jezika i zastupljen u preko pedeset antologija i zbornika. Kod nas ga znaju pre svega kao "doživotnog" urednika "Indeksovog radio pozorišta", glavnog i odgovornog urdnika "Naše krmače" i "Bre". Nedavno su mu u "Narodnoj knjizi" objavljena izabrana dela u pet tomova. Sagovornika "Novosti" Petra Lazića, književnika i publiciste bije glas da si težak sagovornik i da veoma retko daje intervjue.
Zašto?
- Sve što imam potrebu da kažem, mogu sam da napišem, i bez toga da me neko propituje. I još samo onda u situaciji da sam biram gde ću da objavim.
Na promociji vaših izabranih dela govorili su, između ostalih, i Dušan Mihajlović, Nebojša Čović i Božidar Đelić? Zašto ste baš njih stavili u ulogu književnih kritičara?
- Bila je to idealna prilika da mi se revanširaju i da mi vrate milo za drago, za sve ono što sam ja njima radio prethodnih godina.
GOSTI
Pa, jesu li vratili?
- Ne znam. Nisam bio u sali dok su oni govorili. Valjda jesu, pošto ih nije opterećivalo moje prisustvo, pa su mogli da se opuste i da kažu sve što im leži na duši.
Koji je bio kriterijum za odabir knjiga u okviru izabranih dela?
- Prvih pet knjiga su ili knjige satire, ili imaju puno dodirnih tačaka sa satirom. Tako su se u ovom kolu našle knjige aforizama "Na zubatom suncu" i "Carstvo zemaljsko", dečijih aforizama "Mali veliki ljudi", zbirka satirične poezije "Opela za mrtvo more", kao i zbirka proze "Kratka istorija duše". Naredno kolo će biti knjige publicistike.
Može li jedna ili dve rečenice aforističkog opusa da promeni nešto?
- Ukoliko se pitanje odnosi na uticaj aforizama na promene u političkom životu, plašim se da tu ni celokupna svetska zaostavština ne može ništa da učini. Na naše političke promene, više traga su ostavile mokre čarape nego literatura. Ukoliko se pitanje odnosi na stanje svesti u društvu, odgovor bi mogao da bude pozitivan. Uostalom, sve promene u životu i počinju od sićušnih gestova i nečijih rečenica, koje vas nateraju da stvarnost počnete da sagledavate iz drugačijeg ugla.
ZADATAK
Da li humor benignog karaktera ima zadatak da oplemeni političke delatnike?
- Ako je reč o zadatku, jedini zadatak humora je da nasmeje. U satiri je humor samo jedno od sredstava koja služe da bi se literarno efektnije prenela poruka, makar ona bila i politička. Inače, mislim da nisam pravi sagovornik za tu temu. Niti se bavim humorom po sebi, niti se bavim oplemenjivanjem političkih delatnika.
NARICANJE
Da li se iz Vašeg dela vidi put uspenja ili pak, stradanja srpske nacije?
- Toliko ima profesionalnih narikača nad srpstvom i Srbijom, samo im ja još falim?! A što se tiče samog puta, on me više podseća na tapkanje u mestu, ali krupnim koracima.
INDEKSOVO POZORIŠTE
"Indeksovo radio pozorište" je sigurno izraz i Vaše intime. Zašto ga više nema?
- Kada je "Indeksovo radio pozorište" ukinuto, zvanično obrazloženje je bilo da ne postoji više programska potreba za nečim takvim. Veoma brzo su događanja u Skupštini postala duhovitija od samog "Indeksovog radio pozorišta". Hvala Bogu, ni Vlada nije mnogo zaostala. Tako se, na očiglednom primeru pokazalo kako su oni koji su bili zaduženi za ukidanje "Indeksovog radio pozorišta" bili potpuno u pravu. A što se tiče intime, hvala na pitanju, nikada je nisam upražnjavao u "Indeksovom radio pozorištu".
Šta sada bistri pogled aforističara poručuje umornoj srpskoj naciji?
- Naši susedi žive na granici ludila!
