Čarobnjak: Šegrt

1

Oluja

Oluja je utihnula.
Pag je poigravao po ivicama stena, probijajući se neumorno između lokvi koje je plima ostavila za sobom. Tamnim očima hitro je zagledao u svaku baru skrivenu pod stenovitim liticama, tragajući za sitnim, koščatim stvorenjima nasukanim posle skorašnje oluje. Njegovi dečački mišići zatezali su se ispod lagane košulje kad god bi premestio vreću napunjenu peščanim puzavcima, kamen-kandžama i krabama uzbranim iz ove vodene bašte.
Ozarena popodnevnim suncem, morska pena se rasprskavala oko njega dok mu je zapadni vetar mrsio suncem prošaranu mrku kosu. Pag je spustio vreću, proverio da li je dobro uvezana, i zaseo na pesak. Vreća nije bila napunjena baš do vrha, ali Pag je bio zadovoljan – imao je otprilike sat vremena za odmor. Megar, kuvar, ne bi zamerao na utrošenom vremenu ako bi dobio pošteno napunjenu vreću. Oslonivši leđa na jednu veliku stenu, Pag je uskoro zadremao, ogrejan suncem.
Satima kasnije probudio ga je hladan i vlažan nalet vazduha. Trgao se u strahu, znajući da je predugo spavao. Na zapadu, na pučini, mračni olujni oblaci skupljali su se iznad crnih oboda Šest sestara, ostrvaca na ivici vidika. Oblaci su ključali i kuljali, noseći kišu pod sobom kao neki tamni veo. To je bila najava još jedne od iznenadnih oluja kakve su česte na ovom delu obale u rano leto. Na jugu, visoke, šiljate litice Stene mornara nevoljnika upinjale su se prema nebu dok su joj se talasi lomili o podnožje.
Zapenušano more bilo je siguran znak skorog udara oluje. Pag je znao da se našao u nevolji, jer su letnje oluje mogle odneti bilo koga ko bi se našao na plažama ili, ako su dovoljno snažne, čak i sa zaravni iznad obale.
Podigao je vreću i pohitao na sever, prema zamku. Dok je trčao preko bara, osetio je kako svežina vetra postaje dublja, vlažnija i hladnija. Svetlost dana je polako čilela dok su se oblaci navlačili preko sunca, a jarke boje počinjale da blede u prelive sive. Munje su sevale naspram tamnih oblaka, daleka grmljavina se prolamala preko huke talasa.
Stigavši do prve plaže, na otvorenom, Pag je ubrzao. Oluja je stizala neverovatnom brzinom, potiskujući plimu pred sobom. U trenutku kad se pred njim pružilo drugo polje izbrazdano lokvama plime, jedva da je ostalo deset stopa suvog peska između ivice vode i litice stena.
Pag je žurio koliko mu je sigurnost dozvoljavala, dva puta umalo zaglavivši stopalo. Stigavši do sledećeg peščanog dela, načinio je ishitren skok i nevešt doskok. Pao je, hvatajući se za članak, a plima je, kao da je samo čekala priliku, nasrnula prekrivajući ga vodom. Naslepo je ispružio ruku i osetio kako talas odnosi njegovu vreću. Izbezumljeno je zagrabio ka njoj, ali članak ga je izdao. Potonuo je, gutajući vodu. Izdigao je glavu, grcajući i kašljući. Pokušao je da se pridigne, ali drugi talas, još viši od prethodnog, udari ga u grudi i obori.
Pag je odrastao igrajući se u vodi i bio je iskusan plivač, ali bol u nozi i udarci talasa počinjali su da bude u njemu paniku. Uspeo je da odagna strah i kada se talas povukao, on ispliva na vazduh. Grabio je ka litici, znajući da je tamo voda najplića.
Stigavši do litice, naslonio se na nju, trudeći se da ne napreže povređeni članak previše. Polako se pomerao duž kamenog zida, dok je voda sa svakim talasom bivala sve viša. Kada je konačno stigao do mesta s kog je mogao da otpočne uspon, bio je u vodi do pojasa. Crpeći svu svoju snagu, izdigao se dovoljno da se odmori jedan trenutak, a onda počeo da puzi uz stazu, ne želeći da se oslanja na nesigurnu nogu na stenovitoj podlozi.
Prve kapi kiše pale su dok se uspinjao uz kamenitu stazu, izubijanih i pomodrelih kolena. Najzad je stigao do travnate površine, iznad strmih obala. Pao je na zemlju, iscrpljen, dahćući nakon napornog uspona. Retke kapi prerasle su u laganu, ali ravnomernu kišu.
Kada je došao do daha, ustao je da pregleda podnaduti članak. Osećao je bol na dodir, ali je mogao da se kreće – što ga je uverilo da nije slomio kost. Bio je prinuđen da hramlje celim putem nazad, ali kako je uspeo da ostavi mogućnost davljenja za sobom, osećao se prilično zadovoljno.
Pag je shvatao da bi završio smrznut i mokar do gole kože kada bi krenuo prema gradu. Morao bi negde da nađe prenoćište, jer dveri zamka po noći bivaju zatvorene, a sa svojom povredom ne bi smeo ni da pokuša da preskoči zid iza štala. Osim toga, ako bi sačekao do jutra da uđe u zamak, čekao bi ga samo Megarov prekor, a ako bi bio uhvaćen u preskakanju zida, majstor-mačevalac Fenon ili majstor-konjušar Algon bi sigurno imali mnogo više od prekora da mu upute.
Dok se odmarao, kiša se uporno pojačavala i nebo se smračilo, progutavši poslednji tračak sunca olujnim oblacima. Njegovo kratkotrajno olakšanje zamenio je bes prema samom sebi – izgubio je vreću peščanih puzavaca. Nezadovoljstvo mu se udvostručilo kada se setio svoje ludosti i nepromišljenog spavanja na plaži. Da je ostao budan, ne bi morao da žuri natrag, ne bi uganuo stopalo, a imao bi vremena i da potraži oblutke koji su nezamenjivi za njegovu praćku. Sad nije mogao da dođe do njih, a neće moći da se vrati na obalu do sledeće nedelje. Ako i tad Megar ne pošalje nekog drugog momka, što je sada, kada će morati da se vrati praznih ruku, bilo prilično moguće.
Pag preusmeri pažnju na kišu, jer nije bilo baš zgodno sedeti na pljusku, i odluči da je vreme da krene. Ustao je i oprobao članak. Osećao je nelagodnost pri oslanjanju na njega, ali moglo se podneti. Odšepao je do mesta na kom je ostavio svoje stvari i pokupio ranac, štap i praćku. Opsovao je onako kako je čuo da vojnici u zamku psuju kada je video da mu je ranac iscepan, a od sira i hleba nema ni traga. Rakuni, ili možda gušteri, pomisli on. Bacio je beskorisni ranac u stranu i stajao začuđen nad svojom lošom srećom.
Duboko je udahnuo, naslonio se na štap i krenuo put niskih brda koja su ležala između stenovite obale i puta. Bilo je sitnog drveća raštrkanog po brdima, ali ono nije pružalo nikakav zaklon – Pag je znao da će biti potpuno mokar bilo da krene pravo prema gradu, bilo da se zadrži pod nekim od njih.
Vetar je osnažio i Pag oseti prvu ledenu šibu po leđima. Stresao se i nastavio najbrže što je mogao. Slabašno drveće počelo je da se krivi pod vetrom, a Pag se osećao kao da ga gura neka divovska ruka. Stigavši do puta, skrenuo je na sever. Iz velike šume na istoku začu jeziv zvuk vetra koji je šišteći kroz granje drevnih hrastova činio da šuma izgleda još strašnije. Mračne staze šume verovatno nisu bile ništa opasnije od Kraljevog puta, ali od prisećanja na priče o odmetnicima i ostalim zlotvorima manje nalik ljudima dečaku se dizala kosa na glavi.
Presekavši Kraljev put, u jaruzi duž njega Pag je uspeo da se malo zakloni od vetra. Vetar je postajao silniji, a kiša mu je peckala oči i suze su mu tekle niz već mokre obraze. Naišao je snažan nalet vetra, i za tren je pomislio da će pasti. U jaruzi se skupljala voda, pa je morao oprezno da gazi da ne bi izgubio tlo pod nogama u nekoj neočekivano dubokoj rupi.
Proveo je bezmalo čitav sat boreći se s olujom koja se neprestano pojačavala. Put je zavijao prema severozapadu, dovodeći ga gotovo licem u lice sa urlajućim vetrom. Pag se naslonio na vetar, dok mu je iza leđa košulja vitlala po vazduhu. Pokušao je da sputa paniku koja je počinjala da ga guši progutavši pljuvačku. Bio je svestan opasnosti u kojoj se nalazio, jer oluja je postajala mnogo bešnja nego što se moglo očekivati za to doba godine. Silne, oštre munje osvetljavale su tamni krajolik, oslikavajući put i šumu u jarkoj, blistavoj beloj boji, naspram dubokih crnih senki. Zaslepljujuće slike ostajale su mu svaki put pred očima, zbunjujući ga zamenjenim crnim i belim obrisima. Žestoki prasak gromova koji se survavao sa nebesa kao da ga je stvarno udarao po ušima. Sada je strah od oluje nadrastao strah od zamišljenih razbojnika i goblina, i odlučio je da se primakne šumi s druge strane puta, u nadi da će snažna stabla hrastova bar donekle smiriti žestinu vetra. Primicao se drveću, ali zastade preplašen zvukom nečega što se probijalo kroz šipražje. U pomrčini oluje, jedva je razaznao obličje crnog šumskog vepra koji je iskočio iz žbunja. Okliznuvši se, svinja se prevrnula, zakotrljala, pa se ponovo osovila na noge nekoliko metara dalje. Pag je jasno video kako je životinja stala da ga odmeri, njišući glavom levo-desno. Dve ogromne kljove kao da su sijale u mraku, dok je kiša kapala sa njih. Uplašena životinja je razrogačila oči i stala da rije po zemlji. Divlji veprovi su u najboljem slučaju bili zle naravi, ali su najčešće izbegavali ljude. Ovog vepra je oluja prestravila i Pag je znao da bi zver mogla gadno da ga izubija, ili čak ubije ako bi jurnula na njega.
Stajao je nepomično, spremajući se da zamahne štapom, ali se nadao da će se životinja vratiti u šumu. Vepar je podigao glavu i onjušio vetar koji mu je nanosio dečakov miris. Ružičaste očice mu zasijaše dok je drhtao od neodlučnosti. Neki zvuk iz šume privuče mu pažnju na tren, a onda je oborio glavu i jurnuo prema dečaku.

18.03.04 Glas javnosti

Knjiga "Čarobnjak: Šegrt" Rejmonda E. Fajsta nedavno je izašla u izdanju Lagune. Rejmond E. Fajst, uz Džordža Martina, Roberta Džordana i Dejvida Edingsa, čini najveću živu četvorku pisaca epske fantastike. Knjiga "Čarobnjak: Šegrt" prvi je deo sage "Ratovi kapije svetova" i prvo delo ovog pisca objavljeno kod nas (ovaj naslov je iz 1982. godine).

Prema već utvrđenoj tradiciji u ovom žanru i Fajst je svoju višetomnu sagu delimično zasnovao na motivima legendi o kralju Arturu, kao i na tolkinovskom preplitanju ljudskog sveta sa bajkolikim svetovima patuljaka, vilenjaka, trolova i čarobnjaka, a i na naučnofantastičnim temama kao što su paralelne dimenzije i kapije među različitim stvarnostima.

"Čarobnjak: Šegrt" upoznaje čitaoce sa zamkom vojvode Borika u kome Pag, žgoljavo siroče, odrasta nezapažen, sve dok ga jednog dana dvorski čarobnjak Kulgan ne izabere za svog šegrta. Silinu moći koje su u njemu Pag otkriva samo u trenucima krajnje opasnosti, ali pre nego što uspe da ih razvije u istinsko čarobnjačko umeće, čitav njegov svet je zaljuljan i doveden na ivicu propasti. Pag sa svojim gospodarom i Kulganom polazi na dugačko putovanje, kako bi se izbavili od mračnih bića iz druge dimenzije koji su prošli kroz procep u tkanju stvarnosti i napali Pagov svet.

T.Č.