Car i prvosveštenik: studija o "cezaropapizmu" u Vizantiji

Žilber Dagron (autor)

Car i prvosveštenik: studija o "cezaropapizmu" u Vizantiji

rasprodato

Veoma dugo, lik vizantijskog vasilevsa, vladara koji se ponekad pojavljuje i kao prvosveštenik, inspiriše i fascinira zapadne mislioce. Ponekad, vizantijski car je doživljavan kao idealni model vladavine, ponekad kao opresivni ugušivalac sloboda, suprotan evropskom modelu slobode. Šta je međutim, u stvarnosti bila ova veza dveju vlasti (temporalne i spiritualne)? Odgovor na ovo staro pitanje dao je profesor College de France, čuveni francuski vizantolog Žilber Dagron.


Za razliku od srednjovekovnog Zapada, u kome se zbog ugleda i prevlasti papstva veoma rano izvršila jasna podela između zemaljske vlasti i vlasti duhovnika, u Vizantiji je uloga crkve složena, a car je onaj koji otelovljuje kontinuitet svih onih puteva koje je Bog odabrao da bi poveo ka Spasenju izabrani narod. U tome smislu, kao zemaljski predvodnik izabranog naroda, vasilevs je u isti mah i prvosveštenik.
Carska Vizantija oduvek je gledala sebe u ogledalu Starog Zaveta, a carevi sebe doživljavaju kao naslednike biblijske prošlosti. Oni sebe vide kao naslednike svete loze koju je osnovao David, i koja će trajati do kraja ovozemaljskog sveta.
Istoriografija, još od doba reformacije, "cezaropapizam" smatra "bolešću" Istoka. Pravilnije je, prema profesoru Dagronu, postaviti drugačije pitanje, koje u okvirima jedne političke aporije (kralj i prvosveštenik, odnosno, kralj ili prvosveštenik) stavlja staru dilemu u opštiji kontekst.


Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

Izdavač: Clio; 2001; Tvrd povez; ćirilica; 21 cm; 439 str.;