Čajni klub profesora Nikolića

29.04.12

Roman Bojana Medića o Srbiji kao domovini Hobita. Veza velikog pisca i jednog „malog ali junačkog naroda“

TELEGRAM koji je poslednji nemački car Vilhelm Drugi poslao bugarskoj vrhovnoj komandi, sa rečima: „Šezdeset dve hiljade srpskih vojnika odlučilo je ishod rata. Sramota“ - pokrenuo je u mašti Bojana Medića pregršt asocijacija, koje su dovele do priče o Srbiji - domovini Hobita, ispripovedane u knjizi „Čajni klub profesora Nikolića“ („Laguna“).

- Ideja o paraleli između Srba i Hobita, istorije Prvog svetskog rata i Velikog rata za prsten, originalna je - navodi Medić, po profesiji ekonomista, po pasiji istoričar. - Na razmišljanje o tome navela me je činjenica koju mnogi odbijaju da priznaju, da je srpska vojska preokrenula tok Prvog svetskog rata, odnosno da je šezdesetak hiljada vojnika odlučilo ishod rata probojem Solunskog fronta.

Ta upečatljiva slika „šačice“ vojnika koja donosi konačan preokret toku Velikog rata, Bojana, zagriženog fana Tolkinove kultne trilogije, asocirala je na male i nejake Hobite koji u biti odlučuju Veliki rat za prsten u „Gospodaru prstenova“.
- To je bila neka inicijalna ideja, možda mnogima smešna, ideja koju neki sigurno smatraju potpunom glupošću - ne krije Medić. - Međutim, vremenom sam počeo da iznalazim velike sličnosti između Tolkinovih opisa Hobita i Okruga u kome oni žive, sa opisima tadašnje Srbije koje nalazimo u zapisima nekih britanskih putopisaca sa početka 20. veka. Mnogi zapadni putopisci su od 19. veka prolazili kroz Balkan, tada deo Orijenta, i opisivali idiličan način života u toj „zemlji velikih sela“. Tu sam otkrio pojedine zapanjujuće sličnosti sa Tolkinovim opisima Okruga i Hobita.

Bojan Medić, odnosno njegov junak, školarac sa Palilule koji celu ovu teoriju iznosi u svom pismenom zadatku, zaista nalaze neverovatan broj sličnosti i povlače neočekivane paralele između tadašnje Srbije i Okruga, karaktera i načina života naroda koji ih naseljavaju, a pre svega između toka Velikog rata za prsten, i „pravog“ Velikog rata čiji je učesnik bio i sam Tolkin. Tačnije, pretpostavka i jeste da se veliki pisac zainteresovao za jedan „mali ali junački narod“ upravo kao čovek koji je duboko proživeo strahote Prvog svetskog rata, ali i kao zainteresovani posmatrač događaja koji su taj narod stavili u fokus ratnih dešavanja.

ČAS USUDA

„U ČASU kada su se Hobiti uspeli na Planinu Usuda i uništili prsten moći, kula Barad-dura se urušila sama od sebe. Sauron je bio poražen. Maleni Hobiti odlučili su ishod Velikog rata za prsten. Istog trenutka pošto su, na drugoj strani, Srbi izbili na granicu Bugarske, ona je kapitulirala. Sledećeg dana je Turska zatražila primirje, a ubrzo su isto učinile i Austrougarska i Nemačka.“... „Bio je to čas Usuda. Krug je bio zatvoren, a Veliki rat završen.“, navodi školarac Dušan u svom pismenom radu, na kome je zasnovana radnja Medićevog romana.

I zaista, profesor Nikolić iz naslova Medićevog romana pripoveda nam o proslavama Vidovdana, koji su Britanci krstili kao „Dan Kosova“, na Ostrvu, gde su 28. juna 1916, 1917. i 1918. počast srpskom narodu odavali najznačajniji ljudi Velike Britanije. Vladika Nikolaj Velimirović tamo je držao govore o kosovskom mitu i njegovom uticaju na svest ljudi kroz vekove, kao podsticaju da se bore i očuvaju svoj identitet ne bi li doveli do konačnog oslobođenja i ponovnog uspostavljanja srpske države.
- Knjigu sam pisao više od tri godine sa uporednim istraživanjem, a kasnije sam na predlog urednika i izdavača dopisao veliki deo radnje koja se odvija u školi i zaokružio roman - kaže Medić, koji se za sada uglavnom susreće sa pozitivnim reakcijama publike. Ipak, uveren je da nije suština u tome da poveruju u njegovu teoriju.
- Ja sam samo ponudio skup paralela koje postoje, a na čitaocima je da odluče da li se, i u kojoj meri, celokupna priča njima lično čini verovatnom - navodi autor. - Uglavnom su oduševljeni jer im se dopada tretman naše istorije i naroda koji je u ovoj knjizi, kao retko gde poslednjih decenija, najzad predstavljen u nekom lepom svetlu. Međutim, verujem da je, baš iz istih tih razloga, knjiga mnoge unapred i odbila. Ljudi su jednostavno umorni od velikih reči, kakva je „najskuplja srpska reč“, a u romanu se mnogo pominje Kosovo, kosovski mit, Vidovdan...

M. MIRKOVIĆ