But beautiful

27.10.05

Sanja Domazet
Književnik Džef Dajer roden je 1958, njegova prva knjiga - "Ways of Telling", objavljena je 1986. godine. Rec je o kritickoj studiji o piscu Džonu Bergeru koji je veoma uticao na Dajerovo stvaralaštvo. Godine 1989. objavio je "The Colour of Memory", roman o životu grupe prijatelja u Brikstonu, a tri godine kasnije objavljuje roman "The Search". Knjiga "But Beautiful", u Americi je prihvacena kao jedna od najboljih knjiga o džezu ikada napisanih. Piše o umetnosti, fotografiji, indijskoj klasicnoj muzici, vajarstvu, boksu i filmu. Dobitnik je književne nagrade Somerset Mom.
But Beautiful ili "Knjiga o džezu" (sa engleskog preveo ?orde Trajkovic), pojavila se nedavno u SCG pod etiketom ovdašnje izdavacke kuce Clio. Pohvala džezu i izraz raskošnog divljenja upucen svima koji su tu muziku stvarali, neobicna je knjiga koja nudi sasvim nov pristup u predstavljanju književnog teksta, te tako odvaja ovo delo od uobicajenih zbirki tekstova o džezu. Iako u osnovi plod mašte, sve price u ovom delu temelje se na stvarnim licnostima i dogadajima, a odlikuje ih tanana ravnoteža izmedu cinjenica i fikcije. U relativno kratkim epizodama autor uspeva da sažme složene i cesto tragicne životne price velikana džeza, poput Ceta Bejkera, Lestera Janga, Arta Pepera, Carlsa Mingasa, Bada Pauela... Svoje junake Dajer prikazuje kao vrhunski, ali jednostrano nadarene, opsednute muzikom u kojoj nalaze jedini smisao. U njihovoj duhovnoj nesredenosti i potpunoj odvojenosti od sveta, on nalazi nešto nežno, plemenito, intuitivno i dirljivo, što okupira pažnju citaoca i doprinosi da štivo bude zanimljivo i onima koji nisu ljubitelji džeza. Ove godine, Dajer je gost Beogradskog sajma knjiga, a zainteresovani ce moci da ga vide, popricaju sa njim i pokupe njegov autogram krajem ove sedmice. Dajer, naime, po najavi Clia, stiže u Beograd u petak, a malo pre toga, ekskluzivno za Danas govori o savremenoj umetnosti, odnosu džeza i literature, kao i o sopstvenim iskustvima na oba ova polja.


Da li ste ikada svirali neki muzicki instrument?
Ne, apsolutno sam nesposoban da sviram bilo koji instrument. Posle mnogo moljakanja, moji roditeli su mi kupili gitaru kad sam imao cetrnaest godina, ali sam odustao od sviranja nedelju dana pošto sam je dobio. U kasnim dvadesetim, prijatelj mi je prodao trubu, ali Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da proizvedem ton, jednostavno sam je ostavio. Sada to izgleda zbilja pitoreskno - više kao simbol ciste afektacije.


Delo "But Beautiful" obiluje pricama o slavnim imenima, koje deluju tako ubedljivo kao da ste ih sve licno upoznali. Da li ste ikoga od njih zaista sreli?
U vreme kad sam pisao knjigu, nikoga od džezera nisam upoznao, iako sam jednom stajao pored Carlija Hejdena U pisoaru Vilidž Vinjarda U Njujorku. od kako se knjiga pojavila, sreo sam ih nekoliko: pokojnog Stiva Lesija, Di Kastrija, italijanskog basistu... Nedavno sam vecerao sa Nilsom Peterom i takode malo poznajem The Necks, australijski trio. Zbog toga sam veoma srecan, jer su The Necks moji omiljeni muzicari U svakom pogledu. takode, upoznao sam i Kita Džereta.


Da li je džez uticao na stil pisanja ove knjige?
Naravno i apsolutno. knjiga je prožeta osnovnim karakteristikama i odlikama svoje teme. Ona je svita improvizacija. takode, napisana je na americkom engleskom, pre nego na britanskom engleskom.


Da li je razvoj džez muzike i literature na istom nivou, ili je literatura današnjice sve više nalik na robu, proizvod?
- Mislim da su i džez i literatura u procesu razvitka, ali ovog trenutka, cini mi se da je džez više proizvod nego književnost: džez je danas nalik na ljupko definisan stil dzajniran da se dopadne tacno odredenim ocekivanjima slušalaca. Zato su muzicari k


Bili Holidej, jedna opd junakinja dela "But Beautiful" jednom je rekla da je umetnost ono što u sebi ima istinsku emociju. Imate li vi svoju definiciju umetnosti?
Nemam, ovog trenutka ne.

03.11.05 Vreme

piše: Teofil Pančić
Simbolika ti je čudo: em su se ove godine Beogradski sajam knjiga i obnovljeni Beogradski džez festival (uzgred: ko je prisustvovao čudesima Dejva Holanda, Robina Jubenksa & ekipe imao se rašta i roditi!) održavali uporedo, em je nedavno objavljena jedna zanimljiva i neobična knjiga o džezu, em je njen autor Džef Dajer (Geoff Dyer) gostovao na Sajmu, a možda je svratio i do Doma omladine...
Knjiga s dobrim razlogom neprevedenog naslova But Beautiful (preveo Đorđe Trajković; Clio, Beograd 2005) štivo je drugačije valjda od svega drugog što se na srpskom o džezu i ljudima koji ga stvaraju ikada pročitati moglo. But Beautiful, naime, nije stručna muzikološka studija ili nekakav "fahidiotski" priručnik za svirce; takođe, nisu to ni memoari kakvog važnog insajdera, poput recimo pre koju godinu prevedene knjige Čarlija Mingasa. A šta jeste But Beautiful? Hm, u pitanju je proza, "lepa književnost" sa potkom u džezu, ali opet, ni to nije baš sasvim tačna odrednica jer ovo nije "fikcija" u onom smislu u kojem su to, recimo, romani i priče Jozefa Škvoreckog – mada, ako ćemo da teramo mak na konac, i njihova autobiografska utemeljenost unekoliko umanjuje neku "idealnu", udžbeničku "fikcionalnost" dela tog izvanrednog Čeha... – jer su Dajerovi junaci "stvarni", "postojeći" likovi iz istorije džeza. Oh, onda se radi o kratkim biografijama, ne? Ma, ne: Dajer polazi od nekih stvarnih, poznatih i proverljivih događaja iz života (i smrti...) nekih od najvećih stvaralaca najbolje muzike drugog milenijuma, ali potom pušta mašti i spisateljskoj kondiciji na volju, pokušavajući da uprozi svoje pismo na način koji će transcendirati puko "pridržavanje fakata", koji će čitaoca intimizirati s likom, videti ga kad je nasamo, svedočiti o njegovim "poslovima, sumnjama i snovima" (B. Ćosić).

Kad smo već kod fakata: But Beautiful je podeljen na celine posvećene svaka po jednom muzičaru: Lesteru Jangu, Badu Pauelu, Telonijusu Monku, Čarlsu Mingasu, Benu Vebsteru, Četu Bejkeru i Artu Peperu; između ovih celina, pratimo i sjajni, dakako fikcionalni a ipak tako "stvarni" road movie Djuka Elingtona, čije večito "tezgaroško" lutanje po Americi, naročito po divnim i strašnim Mrakovima njenog Juga, možda ponajbolje simbolizuje prokletstvo egzistencija džezera iz "herojskih" vremena, onih u kojima se većinska, WASP-ovska, middle-class Amerika još samo pravila (ili čak ni to...) da je poverovala kako su i crnci, zamislite, ljudi, i kako su i oni sposobni da stvaraju vrhunsku umetnost, i kako je džez zapravo dubinski "američkiji" od svake predestinirano "arhiameričke", čitaj kaubojske muzike. To je, dakle, taj neveseli epohalni kontekst kroz koji se većina junaka ove knjiga probija i batrga pokušavajući da preživi, i još da sačuva nešto ljudskog i umetničkog integriteta, kao podloge za onu iskru genijalnosti bez koje bi bili tek putujući muzikanti. Dajer, dakako, "voli" svoje junake, ali ih bespogovorno prikazuje kao ljude od krvi i mesa, sklone svakojakim porocima i slabostima, sujetne i mušičave, čak i kao teško podnošljive tiranske karaktere, što je recimo "žanr" u kojem genijalno-sumanuti Mingas briljira... Mnogo belog i ostalih opijata, galoni alkohola, razoreni ili iščašeni privatni životi, prinudno i beskrajno nomadstvo, životarenje na ivici siromaštva, stalni tihi rat s potmulim "svakodnevnim rasizmom" – to je ono što se nalazi iza stejdža, to je slika ljudi i vremena u Dajerovoj lirski-introspektivno intoniranoj retrospektivi, onoj koja mu omogućava da prikaže sve što (mu) je važno, a da sebe i nas ipak poštedi "aktivističkih" parola.

Dajerov šarmantni žanrovski hibrid knjiga je istinskog zaljubljenika – ne samo u muziku nego i u često nimalo glamurozne Ljudske Priče koje stoje iza nje, a bez kojih ni ta muzika ne bi bila tako omamljujuće lepa, dobra i drugačija od svega ostalog, valjda jedina koju nigde i nikada ne slušaju i ne vole Mrzitelji Drugih, u čemu se god ta "drugost" sastojala.

Dajer nije nastojao da bude "pametniji" od onih o kojima piše, da superiorno "prozire" kroz njih, kako to mnogi "pravi" biografi danas rade. But Beautiful, hvala Bogu, nema takvih i sličnih nedostojnih pretenzija. To je samo uspeli molski solo jednog pisca koji je hteo da rečima izrazi ono što su neki drugi ljudi pre njega izrekli muzikom, i da im se, sredstvima primerenim svom zanatu, zahvali zbog toga. U ovo cinično vreme kanda je nekako "staromodno" da se tako piše, oseća i misli, ali Dajeru zasigurno nije stalo do mišljenja izdanaka kulture japijevskog ništavila. Svaki izdah nesrećnog i divnog Arta Pepera, onih davnih večeri u Vilidž Vangardu, vredniji je od svega što bi oni imali o bilo čemu da kažu!

26.10.05 B92

U organizaciji izdavacke kuce Clio i Beogradskog džez festivala 28. oktobra u 18.30 u Domu omladine bice održana promocija knjige Džefa Dajera "But Beautiful: Knjiga o džezu"(sa engleskog preveo ?orde Trajkovic).

Na promociji u Domu omladine ucestvovace Džef Dajer, autor ovog izdanja, Jelena Revišin i Milan Aleksic.

Knjiga Džefa Dajera "But Beautiful: Knjiga o džezu" (sa engleskog preveo ?orde Trajkovic) je pohvala džezu i izraz duboke zahvalnosti upucen svima koji su tu muziku stvarali.

Neobican i sasvim nov pristup u predstavljanju književnog teksta, odvaja ovo delo od uobicajenih zbirki tekstova o džezu.

Iako u osnovi izmišljene, sve price temelje se na stvarnim licnostima i dogadajima, a odlikuje ih tanana ravnoteža izmedu cinjenica i fikcije.

U relativno kratkim epizodama autor uspeva da sažme složene i cesto tragicne životne price velikana džeza: Ceta Bejkera, Lestera Janga, Arta Pepera, Carlsa Mingasa, Bada Pauela...

Svoje junake Dajer prikazuje kao vrhunski, ali jednostrano nadarene, opsednute muzikom u kojoj nalaze jedini smisao. U njihovoj duhovnoj nesredenosti i potpunoj odvojenosti od sveta on nalazi nešto plemenito i dirljivo što pleni pažnju citaoca i doprinosi da štivo bude zanimljivo i onima koji nisu poklonici ove vrste muzike, navedeno je u saopštenju izdavaca.

Džef Dajer je roden 1958. godine. Njegova prva knjiga, Ways of Telling, objavljena 1986. godine, kriticka je studija o piscu Džonu Bergeru koji je veoma uticao na njegovo stvaralaštvo.

Godine 1989. objavio je The Colour of Memory, roman o životu grupe prijatelja u Brikstonu, a tri godine kasnije objavljuje roman The Search.

Knjiga But Beautiful u SAD je prihvacena kao jedna od najboljih knjiga o džezu ikada napisanih.

Piše o umetnosti, fotografiji, indijskoj klasicnoj muzici, vajarstvu, boksu i filmu.

Dobitnik je i književne nagrade Somerset Mom.