Dimitar Baševski (Đavoto kod Bitolja, 1943), romansijer, pesnik, esejista, prevodilac sa srpskog jezika.Jedan je od najznačajnijih savremenih makedonskih romansijera.
Baševski je radio kao novinar i urednik, potom kao stalni dopisnik Nove Makedonije iz Atine. Bio je direktor i glavni urednik izdavačke kuće Kultura“iz Skoplja. Osnivač je i glavni urednik Izdavačke kuće Slovo. Bio je predsednik Makedonskog PEN centra.
Najvažniji romani: Tuđinac, Povratak, Nema smrti da zvoni, Jedna godina života Ivana Plevneša, Sarajanovski karanfili, Bunar.
Knjige pesama: Kuća za život, Savladano vreme, Privremeni boravak.
Za roman Bunar (2001), koji je objavljen u više izdanja na makedonskom jeziku, dobio je nagradu Utrinskog vesnika za roman godine. Bunar je bio u najužem izboru za Međunarodnu književnu nagradu Balkanika 2002. godine.
Romani Dimitra Baševskog prevedeni su na više evropskih jezika: engleski, grčki, srpski, rumunski, češki, albanski i turski jezik.
Knjiga pesama Dimitra Baševskog Privremeni boravak (Temporal Stay) objavljena je i u prevodu na engleski jezik.
23.03.12
Čovek se nije promenio
Dimitar Baševski
Ugledni makedonski pisac o porukama svog romana „Bunar“: "Gledam na vreme ciklično: stvari i ljudi se ponavljaju, naročito ljudi, mentalni sklop im se nije promenio"
Balkan i Mediteran imaju svoj temperament, strasti, ljubavi i mržnjeIMA ljudi koji misle da su knjige jedan slojčić života, ali ako govorimo o romanu, mislim da je svet romana složeniji, neprozračniji, mnogo gušći nego što je sam život. Razume se da je reč o svetu koji je fiktivan, ali u koji dobar autor nastoji da uđe što dublje, da otkrije sva skrivena, nepoznata i kontradiktorna mesta. Kad pišemo roman, moramo da pokidamo sve niti sa realnošću da bismo napravili novi svet, opet realan - kaže za „Novosti“ Dimitar Baševski, jedan od najznačajnijih savremenih makedonskih romansijera, koji je nedavno bio gost srpskog izdavača „Arhipelag“ i predstavio roman „Bunar“.
Po oceni kritike u tematskom korpusu ovog romana prepoznatljiv je Andrićev i Selimovićev horizont: pojedinac i zajednica, čovek i istorija, individua i politika... Tematski i stilski, u „Bunaru“ se mešaju odjeci „Derviša i smrti“ i „Proklete avlije“.
- Gledam na vreme ciklično: stvari i ljudi se ponavljaju, naročito ljudi, mentalni sklop im se nije promenio. Menjaju se eksterne stvari, kultura, ali, u osnovi čovek je uvek u onim osnovnim psihološkim, mentalnim pa i egzistencijalnim stvarima reagovao isto. Od „Ramajane“ i „Gilgameša“ naovamo.Jednako je patio zbog ljubavi i boli, kao i što danas radi. To je ta veza i bliskost Andrićevom i Selimovićevom stilu, psihološkom nijansiranju ljudskih osobina, mentaliteta, taj ritam i boja jezika, koji su mi bliski i to se vidi - kaže pisac.
Baševski ističe da je savremeni čovek sve otuđeniji, zbog načina življenja i novih tehnologija. Digitalizacija koja nas je zahvatila, po njegovim rečima, demokratizuje odnose među ljudima i povezuje ih, ali je i opasna za čoveka, poništava različite boje i zvukove ljudi, uništava ono što je kod malih naroda karakteristično za njihovu kulturu i opstanak.
- Možda nije slučajno da je roman u trendu, u poslednjih nekoliko decenija, jer roman donosi čoveka, donosi priču o ljudima koji imaju kontakt, govori o njihovim patnjama, mržnjama... Očito da je savremenom čoveku potrebna ljudska priča da bi osetio humanost ljudskog življenja.
Makedonski pisac dodaje da su ljudi na Balkanskom poluostrvu bili oduvek upućeni jedni na druge.
- Balkan i Mediteran imaju svoj temperament, svoje strasti, ljubavi i mržnje koje ulaze u književnost.
VITALNOST
SRPSKA literatura u Makedoniji uvek je bila vrlo cenjena, čitana i objavljivana, i tako je i sada. Naročito srpska proza. Srpski roman i književnost uopšte, možda je sada jedna od najboljih u Evropi, jer su velike književnosti dosta istrošene, a srpska zadržava svoju vitalnost. U poslednje vreme kod nas su objavljeni romani Dragana Velikića, Svetlane Velmar Janković, Svetislava Basare, Vide Ognjenović... Drago mi je da se sad u Srbiji objavljuju i naši pisci - kaže Baševski.
B. ĐORĐEVIĆ
01.04.11 SEEcult.org
Balkan u malom
Bunar, Dimitar Baševski
Roman “Bunar” Dimitra Baševskog, jednog od najznačajnijih savremenih makedonskih romansijera, objavljen je u ediciji “Sto slovenskih romana” izdavačke kuće “Arhipelag” u Beogradu, a njegova radnja, smeštena u jedno malo mesto u Makedoniji, prikazuje balkanski svet u malom.
“Bunar” je na srpski jezik prevela Biljana Andonovska, dok je autorka pogovora književna kritičarka Jasmina Vrbavac.
U tom romanu kroz svakodnevicu malog makedonskog mesta progovaraju mit i istorija, strasti i omraze, drevnost i savremenost. Baševski u sigurno vođenoj i suptilno dočaranoj priči majstorski otkriva svakodnevicu u kojoj prošlost dugo traje.
Prema rečima Jasmine Vrbavac, “Bunar” predstavlja svojevrsno otkrovenje koje ukazuje na to da mogućnosti spoja tradicionalnog i postmodernog rukopisa nisu još iscrpljene u okviru savremenog romana.
“Andrićev i Selimovićev ontološki horizont prepoznatljiv je u tematskom korpusu romana: pojedinac i zajednica, čovek i istorija, individua i politika, etičko i psihološko dimenzionisanje likova u širem kontekstu u kome arhetipsko prosijava ispod romanesknog diskursa. Realistički precizna, izbrušena rečenica andrićevske provenijencije prepoznaje se i na semantičkom nivou ‘Bunara’ u kome se tematski i stilski mešaju ođeci Selimovićevog ‘Derviša i smrti’ i Andrićeve ‘Proklete avlije’”, navela je Jasmina Vrbavac.
Bunar je osavremenjena priča o čovekovom porazu, hronika pada koja se može sagledavati sa stanovišta arhetipske dimenzije.
Na malom prostoru tog romana pokreću se neke od ključnih tema odabranih iz korpusa interesovanja balkanskog čoveka, ali bi bilo pogrešno razumeti “Bunar” samo kao vodič za balkanski mentalitet. Otuda se može reći da je “Bunar” oblikovan kao kineska kutija ili kao otvoreno delo bez definitivnih istina i konačnog, umirujućeg završetka.
Baševski je poznat i kao pesnik, esejista i prevodilac sa srpskog jezika, a najpoznatiji je kao romansijer.
Za roman “Bunar”, koji je objavljen u više izdanja na makedonskom jeziku, Baševski je dobio nagradu “Utrinskog vesnika” za roman godine.
“Bunar” je bio u najužem izboru za međunarodnu književnu nagradu “Balkanika” 2002. godine.
