Bosanski dželat

08.01.05 Politika

Lik koji povezuje sve udaljene tekstove i svedočanstva od kojih je sastavljen Risojevićev roman jeste Alojz Zajfrid, državni dželat K und K monarhije, koji, počevši od aneksije pa sve do 1917, veša diljem cele Bosne. Iako kroz dokumenta i svedočenja različitih likova, roman dotiče istorijske događaje od vremena aneksije pa sve do očekivanog ulaska partizana u Sarajevo, ipak je „Bosanski dželat”, pre svega, roman jednog lika.

Alojz Zajfrid unosi nešto groteskno u široki vremenski raspon o kome pripoveda Risojević: groteska je dželat kao sinegdoha jedne carevine & kraljevine koja je na Balkan nominalno trebalo da donese mir i red, groteskna je razlika između streljanja i vešanja, između prekog i običnog civilnog suda, pa makar u temelju svega stajala i čvrsta vera u zakone; groteska je, najzad, i taj dželatski kontinuitet kada Zajfrid u novoj SHS državi nastavlja svoj posao i tako dočekuje kosti mrtvih atentatora čije je prijatelje svojevremeno povešao. Kroz karakterizaciju lika Alojza Zajfrida, Risojević, takođe pokušava da ovaj lik načini tačkom u kojoj će se ukrštati međusobno suprotstavljeni smisaoni tokovi: Zajfridovo poštovanje Cara i Zakona, kao i posla kojim se bavi biće omekšano sviranjem na citri uz koju, nakon napornih dana, ovaj profesionalac održava mentalnu ravnotežu.

Krvnikovi sagovornici biće tako lekar Krečmer i otac Puntigam. Prvi mu daje svoju prašnjavu Anatomiju, a drugi ga savetuje da se zaredi, ako sumnja u temelje svoje licence za ubijanje. Zajfrid će imati nemirne snove: jedan od njih biće i mali grbavac Oto, Zajfridov sin, čije će simboličko čitanje otežavati Otovo interesovanje za slikarstvo, nalik na Zajfridovo sviranje u citru. Risojević će se vešto i hrabro poigravati sa stereotipima: od bivšeg turskog dželata Mustafe čitalac će saznati da je svoju veštinu u mučenju izučio od Francuza. Najzad, tu gde čitalac očekuje jasnu opoziciju između obešenog i krvnika, zatiče ga erotomanija Zajfridova, koja doziva u svest fakt o poluciji obešenih (eksperti za aristokrate u književnosti će primetiti: opet Francuzi!) čime se pred čitaocem stvara simbolička slika Zajfrida koji neprekidno veša samog sebe.

Pomenuti smisaoni tokovi svedoče da je „Bosanski dželat” jedna pažljivo pisana knjiga. Čak, možda, i suviše pažljivo. Naime, kad Risojević pomene duh priče, čovek ne može a da se ne seti Hajnrihovog, nešto slavnijeg, brata. Kada Zajfrid nakon svojih profesionalnih obaveza zasvira u citru, čitaocu se učini da negde daleko čuje zurle Mustafe Madžara, a kada se pred našim očima počnu smenjivati razni tekstovi koji svedoče o događajima u prošlosti, setićemo se paradigmatskog nauka postmoderne misli da istorija do nas dolazi kao tekst.

U redu. Ali cela ova aparatura poetičkih i tematskih citata nužno povlači i pitanje gde se u ovoj odabranoj biblioteci nalazi sam Risojevićev tekst. Naravno, nije smisao poređenja po ko zna koji put se diviti „nedostižnim” kanonima, već uočiti da je „Bosanski dželat” u pogledu autoriteta priče ipak daleko iza slavnog prethodnika: u ovom romanu ne postoji mesto gde bi glavni junak dosegnuo neku genijalnu nadprosečnost, kao analogiju nadprosečnosti smrti, a mesto koje se naziralo - veština pravljena vešala do koje je Zajfredu veoma stalo - ostavljena je samo na nivou skice. Tu gde se odlučuje simbolička egzistencija glavnog junaka, tu odakle bi snopovi posmrtne svetlosti trebalo da osvetljavaju sve druge smisaone tokove ovog romana, tu, nažalost, kao da nedostaje piščeva opsesija vešalima. Otuda glas Ota, koji svog oca naziva majstorom koji je težio savršenstvu, kao da pada na prilično neobrađenu zemlju...

Risojevićev roman tako predstavlja jedan od rekao bih tipičnih boljih srpskih romana proteklih godina, koje karakteriše činjenica da se poetički koncepti pre posuđuju nego otkrivaju, a da lojalne knjige zauzimaju mnogo više prostora na policama od smislenih anti-knjiga. „Bosanski dželat” je, dakle, jedna kultivisana knjiga u kojoj poetička rešenja jesu rezultat poetičke erudicije pre nego poetičke mašte.

Slobodan Vladušić

27.11.04 Nezavisne novine

BANJA LUKA - Roman Ranka Risojevića pod nazivom "Bosanski dželat", koja je objavljena u izdanju banjolučkog "Glasa srpskog - Grafike", promovisan je u četvrtak u Vijećnici Kulturnog centra Banski dvor u Banjoj Luci. Učesnici promocije bili su Ivan Negrišorac, pisac eseja, kritičar i profesor iz Novog Sada, Ranko Pavlović, urednik edicije "Savremena književnost" u "Glasu srpskom - Grafici" i autor.

""Bosanski dželat" nije književno djelo koje je nastalo u jednom dahu, autor je strpljivo godinama prikupljao građu, razmišljao i promišljao da bi stvorio roman sa pričama iz života", rekao je Pavlović.

Risojevićev roman, dodaje Pavlović, svojevrsna je bosanska hronika s kraja 19. i početka 20. vijeka, koja svojim refleksijama samo usput oslikava sudar Istoka i Zapada na Balkanu.

"Risojević koristi istorijsku temu bez ogoljenog istoricizma, ne "slika" crno-bijelo, kroz koje se ne mogu vidjeti sve nijanse života u njegovoj punoj raznolikosti", istakao je Pavlović.

Ivan Negrišorac je naglasio da je "Bosanski dželat" izvanredno zanimljiv i provokativan roman, koji se može svrstati u sam vrh srpske romansijerske književnosti u 2004. godini.

"Risojevićevo djelo je roman prostora, ono je očigledno roman o BiH, dok je najviše opisa posvetio Sarajevu", izjavio je Negrišorac.

A. Basara