Milorad Grujić (autor)
Povest o nesrećnom mladoženji Branku Grujiću, koji mladalački neuspeh i frojdovsku frustraciju doživljava i pokušava da racionalizuje uoči i tokom burne 1848, povod je da se afirmiše novi istorijski roman. Sva ključna pitanja istorije, filozofije, odnosa dva naroda tokom vekova, verski i ostali fanatizmi i tragizmi, dati su na moderan način, iz pozicije osvešćenog naratora koji umno sagledava, ali ne presuđuje niti docira.
Grujić je pisac koji dokazuje da se i o tzv. grandioznim temama i tomovima dokumenata i činjenica može pripovedati hladne glave i književno relevantno. Autor je taj koj
i je gospodar činjenice, a ne obratno, i to je glavni obrt i mehanizam kome narator sve podređuje. On je taj koji nizom jednostavnih zahvata konstruiše i dekonstruiše istoriju, izvrće njenu rukavicu i rukavce, po meri dostignutih pripovedačkih znanja i moći. Ti složeni postupci ovde se pokrivaju konstantnim standardom pisanja u kome je prividni realizam i linearnost kazivanja bazirana na sofisticiranoj, čak i postmodernističkoj strategiji.Posle zapaženog romana U zasenku Dunavskom sokaku, koji je za osam meseci zabeležio četiri izdanja, Milorad Grujić nastavlja da inteligentno ispituje i preispituje našu dalju i bližu prošlost. Ovoga puta on ide dublje u mrak neznanja i nerazumevanja koji su stalna mera našeg shvatanja prošlosti. Posezanje za istorijskim temama, pogotovu velikim dogadjajima i ratovima, kakav se 1848. nesumnjivo desio, nije novost, posebno u romanima arbitrarnog tona i feljtonističke provenijencije. Takvih je prepuna naša književnost, a kritika ih se otvoreno već stidi.
A da se velika priča može realizovati na nov način, Grujić suvereno demonstrira i novim rukopisom Bog Vadraca i Madžara. Povest o nesrećnom mladoženji Branku Grujiću, koji mladalački neuspeh i frojdovsku frustraciju doživljava i pokušava da racionalizuje uoči i tokom burne 1848., povod je da se afirmiše novi istorijski roman. Sva ključna pitanja istorije, filozofije, odnosa dva naroda tokom vekova, verski i ostali fanatizmi i tragizmi, dati su na moderan način, iz pozicije osvešćenog naratora koji umno sagledava, ali ne presudjuje niti docira.
Grujić je pisac koji dokazuje da se i o tzv. grandioznim temama i tomovima dokumenata i činjenica može pripovedati hladne glave i književno relevantno. Autor je taj koji je gospodar činjenice, a ne obratno, i to je glavni obrt i mehanizam kome narator sve podredjuje. On je taj koji nizom jednostavnih zahvata konstruiše i dekonstruiše istoriju, izvrće njenu rukavicu i rukavce, po meri dostignutih pripovedačkih znanja i moći. Ti složeni postupci ovde se pokrivaju konstantnim standardom pisanja u kome je prividni realizam i linearnost kazivanja bazirana na sofisticiranoj, čak i postmodernističkoj strategiji.
Ostali naslovi iz oblasti: Romani
Izdavač: Stubovi kulture; 3. izdanje, 2001; Broširani povez; latinica; 20 cm.; 270 str.; 86-7538-006-2;
